Њива

618 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

0 во"ћу — нарочито јабуки као храни. Ириопћпо: Стјепан Којдл — Пожега.

Није само у пнтересу материјадног напретка нашег народа, већ је и у пнтересу нашег народног здравља, а тиме п благостања. те све веће културе, да наше воћарство унапредимо. Неопходно је стога потребно, да се у поједпној пашој кућн, обптељи. болиицама. заводима и у свпм другим згодама троши гато већа количипа воћа. јер је то у првом реду како је наведено — у интересу нашег пародног здравља. које је темељ сваком осталом напретку. Настојатп ћу. да у кратко прикажем важност воћа као народну храпу. У другим напреднпм земљама, нпр. у Немачко.ј, троше се годпшње врло велнке колпчине воћа за храну, због чега је п немачки парод трезап, марљпв, устрајан. штедљив, тако да се Немачка подпгла до прве и најнапреднпје државе на свету, на чему су јој многе друге државе завидне! Течајем мога двогодпшњега науковања у Немачкој. имао сам прилике, да се лично осведочнм о великом напретку и култури немачкога народа, којн троши за храну — како сам навео — огромне колнчине воћа у свежем и конзервираном стању. Исто тако трошн се у Немачкој и огромна

количпна воћног вина, које је врло здраво п освежујуће пиће, пошто иобуђује вољу н устрајност у раду 1 У Швајцарској се — како је то израчунао знамепити професор др. С. Лаур — троши годпшње по особп 91 клгр. воћа. Овај сс међутим потрошак све то впше иовећује услед конзервпрања: сушењем п свим могућим другпм начпнима употребе воћа. Воћног се вииа троши у Швајцарској годпшње по особи попречпо 29 литара. Воће имаде врло велпку лековнту вредност. Све воће садржаје много сладора п понешто беланчевине. Ненадокпадпв је — помоћу других хранивих твари — садржај воћа па крв стварајућим мипералнтш солпма. као и ароматским киселпнама. Уз хлеб и млеко. воће је за децу особпто нробитачно. Гордон Шарп. енглески лечннк, коистатовао је, да воће садржаје неку твар, такозванп фермент, која чпни беланчевпну хране пробављпвнм. Особпто је пробптачно, да се воће једе после другпх јела. Све сСј впшс и више долази до спознаје, да је врло важна народна храна, пак се према томе и све више воћа тражи, тако да се у том погледу ие треба бојати хиперпродукцпје. Минхенски лечник др. Мплер вели, да би требало рањеницима давати у интересу зацељивања њихових озледа у главпом воћа и воћних сокова. Воћни сокови не чисте само тело услед пробуђивања црева на деловање, већ и одвађају сталожене твари изравно из тела, и то услед осмотских процеса, којима у цревиој слузној кожн даје повода њихов садр-