Њива

610. страиа.

ЊИВА

XVIII. год.

Шта се све може учинити за наше инвалпде, то се налази у мипистровој наредбп. Инвалпди су опи пзлечени рањеннцп. којп пмају и након свог исцелења неке недостатке. 0 њпма се држава засада овако брпне: Звање за ннвалиде стоји под надзором мпннстра и он му је председник. Делокруг му је, све оно што спада у лечење, смештање ннвалнда као п рад, да пнвалндима бесплатно надоместе уметничким начином они делови тела, који им фале. Болесни, хромп п сакатп инвалидп доспеваће на пакнадно лечење у одређепе заводе. Држава ће за хроме подићи заводе за пакнадио лечење, а за сакате ће се основатп радпонице за правлење руку п ногу. Подигнутп ће се за инвалиде п учионице. У овима ће се пнватпди учптп разнпм пословпма. Који су остатп кљасти на ногама поучаваће се пољопрпвреди, а који за ове послове нису способни бити ће поучавани у занатнма, које треба седећки обављати. Ово звање ће се бринути и за посредништво за рад. Посреднпштво ће бити по жуианијама устројено. За опе, који су у тежој мери ипвалиди, подпћи ће се посебна склонингга. Оваке ће инвалнде скупитп на пословипм поетајама. Све трошкове око ове установе држава подноси. Вредно је споменути као нову ствар. да војска не пушта инвалиде на војнпчку надпрегледбу п до краја рата их држи у својој свези. Ово је врло корисно и за њих, јер добивају опскрбу код

војске, а и за њихове на дому, јер примају помоћ за придошле. Ово није досада било овако; сада је то боље удешено. Свим овим паредбама је сврха, да сви онп инвалиди који су још болесни оздраве. а они којп су оздравили пли већ добпли уметничке ноге или руке, да дођу путем државе и друпгтва до зараде. Из свега вндпмо. да не ће обијати туђе прагове они, који су се крвавилп за нашу домовину. Хроми, сакати и кљасти моћп ће уздигпуте главе рећп: Нпсмо спалп на милостињу; зарађујемо поштеним радом. за нас и наше свој насушни хлеб. И ако сам остао без руке и ноге. добио сам од државе нову руку. нову ногу. Могу да идем и ако храмљући. Али зато на посао идем, и то на такав, какав п држава даје. Заслужио сам то. Зато и јесам захвалан држави, која се за нас пнвалиде овако лено збринула: пзлечи нас п даје нам посла, те нам наш понос само повећава. Не ћемо живетп од милодара, него ћемо сами своје зарадити! Извоз јаја. Владе наше монархије дозволиле су опет извоз јаја у Немачку, али у ограниченом обсегу. Дозвољава се до нове одредбе месечно извоз 15,000 м. центи. Чим се поправе господарствени одношаји у Галицпји, повисиће се контингент извоза јаја у Номачку. Но и ограничени извоз јаја из наших земаља већ се осећа и на нашем тржишту.