Њива

654. ст рана. 0 гробовима умрлих јунака, иа иете поставе знаке дотпчне вероисповести и на ове пме иогпнулога урежу. Народ поред својпх животнпх непрплпка п у мирно доба на више места ипје могао гробља своја у реду држати, дакле садашња прилика ће пропуштено накнадпти. И у пајједноставнијем седу нека буде у реду гробл>е, где почивају наптп погинулп јунади. И усамљене гробове на пољанама п у шумама нека благодарни потомци ограде п означе. Благословен ће бити овај апостолекп рад п пратпће га благодарвост једног целог народа! Са верског гледишта народ ће најплеменнтијој дужностп својој удовољпти п извршпће најплемнпптије дело пијетета тамо, где је нечовечност нашпх непрпјатеља покушала у народу пољуљатп љубав спрам' идеала п порушпти духовнп живот, којп домољубље гајп. Али покрет тај је важан и из патриотских и народних обзира, јер ће јачати љубав према домовпнској земљи, која и после смрти даје места за сладак и миран починак. У осећају свете заједнпце са јунацпма биће и моралан осећај народа дубљи; осећаће, да само мајугаан народ може да заборави старе величине. Народ, којем предстоје више п веће задаће, одлазиће на гробове својих предака и гробља ће бпти украс, Глепота обновљених села наших и допуна њихове културе. Али ову културну чпњеницу превазилазп у свачему онај морални моменат, што човекољубљем можемо утехе пружити родбини изгинулих јунака, коју ће умирити свест, да [благодарност једног целог народа бдпје над гробовима њиховпх милих, који нлсу бадава гинули, јер и из њпхове крви рађа се нов народни живот, ни гробови њихови не ртоје већ без знака, већ пмена им чува благодарно потомство у топлим молитвама. На основу свега тога обраћам се нркв. властпма наше домовине, да овај покрет жупанпја потпомоћи и грађанске власти са свима на расположењу стојећим сресгвима подуппрати изволе. 1 Када се захваљујем цркв. властима и на доседашњем делању у овом правцу, под једним молим, да оаошптавајући јавности извепггаје о успеху овога покрета од времеиа на време публику и на тај начин подстрекавати изволе.»

■ XVIII. годОвоме министровом отпису додао је преосвећени г. епис-коп Георги.јо плем. Зубковић своју [врло красну и врло умесну посланнцу. која гласи дословно овако: «Саопштавајућп овај впсокп отпис натпису, стављамо на с-рце свима, који су у натппсу наведепп, да у овом покрету у евојпм општпнама вољно и жпво учествују п у духу тога отппса не само гробове погпнулих јунака, него цела своја гробља пазе п у реду држе. И ако су милошћу болшјом и јунаштвом наше храбре војске крајевп Богом чуване Нам будимске епархије поштеђени од непријатељскпх нападаја, п ако се у подручнпм нам општпнама п њиховнм гробљнма, ел пољанама п шумама нашпх крајева, не ће налазптп безпменпх гробова, погинулих јунака, али ипак ће бити у много подручних општинскпх гробља гробова такових на далеком бојном пољу ногннулих јунака, чпје је земне остатке родбпна са бојног поља донела и у меету сахранила, пли су пак у борби рањени и оболели јуначкој смрти подлеглп и у својој општинп илп пак у којој подручној опгатини далеко од својих [сахрањенп. На те и такове гробове се односп споменутп високи отпис за подручну Нам епархпју. Али не можемо пропустити ову прилпку, а да не укажемо на недостатке, којн у многим подручнпм гробљпма још увек достоје и поред наредбе, коју је подручна Нам конзиеторија 15./26. августа 1915. год. под бр. К. I. 202/115. ех 1913. у погледу држања гробља у реду пздала. Поред нарочитог ппјетета, кога треба да стално укажемо код чувања и украшавања гробова нашпх за добро наше п наше домовине изгпнулнх јунака, треба да се тај пиетет види и на гробовима и целом гробљу, у коме почивају напш дедови, родитељи и остаљп мили, који п ако нису крв своју за нас нроливалп, алп су крвавим внојем нас отхранпли, васпитали и дали нам све оно, пгго имамо, са чега треба бар ту незнатну жртву да приноспмо п олавној успомени њпховој благодарно а видљиво се одужујемо, да им гробови у реду буду и заборављвни не остану. Треба да помишљамо

ЊИВА