Њива

642. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

један народ није толико новаца дао у руке владп својој. Овпм је наш вернн савезник Иемачка ево п по трећппут учпнпла своје. Сада је на нама ред, да п ми докажемо делом свом свету: да су не само пашп војници први п најбољн јунацп на евету, него да нас и наша материјална снага н пожртвовност ставља у прве редове међу народпма. Но да нас не бп когод рђаво разумео, ваља да речемо јасно: новац, што га уписујемо на овај трећп ратнп зајам, не жртвујемо само из домољубља — него прпбављамо њпме себи самима и добар посао. Држимо, да ће свако прпзнатп, да је то врло умесно што Влада жели да прикупи овај зајам од својпх сопствених грађана. Овим се даје свакоме прилпка, да свој заштеђени новац уложи на најсигурније место п да добпје за њ’ тако добру камату, као што је ни таку ни бољу не може нигде внше добити. За уплаћени повац добија свако такозвану вредностну артпју, која вредп исто толико, колико п најбоља уложна књижица ма које штедионице. Ова вредностна артпја носи велику камату и може се свакад уновчити. Ту вредностну артију даје Држава, она одговара дакле за њу свим државним имањем и свом снагом. Нашп непријатељи не смедоше да се обрате ради зајма својим суграђанима. Рус се обратио радп зајма Французу, овај опет Енглезу, а Енглез закуца на џеп Американцу те једни друге богораде за мало зајма. Није ли то боље и паметније,

да мн из својнх рођеннх џепова истресемо хиљаде милијона круна. Тиме сами себе снажнмо. Не плаћамо камате туђпну, него самп себн. Када стојимо сада пред трећим ратним зајмом. размислимо добро: да нам не само наша народна слава. него да нам тако рећп и наш даљи опстанак п напредак завпси од тога. хоћемо ли послатп новац сво.ј у рат. да се н он борп за нас. Држимо поуздано, кад смо са својим оружјсм постпгли највеће успехе, да ћемо победити н са сво.јим новцем. Не чпнп истина, јуначко дело онај, који даје новаца за ратни зајам — шш чинн исто то што вредп као п јунаштво а то је: вршп племеипто грађанску дужност: равна пута нашој јуначкој војсци да све даље и све славнпје продире у напред. Ко.ји год даје, подиже са својпм филпром по једну утврду на ономе ратишту, на којем се бори рат са миром. Онај новац, који ће се сада опет улити у државиу благајницу, претворпће се прекосутра у хлебац, да се заложе њиме онп, којп на северу, југу, западу п југо-истоку, далеко од границе своје отаџбине, бране нмање наших села, вароши и поља: бранс новац у иашим скрињама; бране живот и част паигах матера, Јџена, девојака п деце. Многима је овогодшпња жетва донела лепога приплода и рода. Од тога нште Држава само један део и то пште тако. да даје за њ више него што би донео и најбољи посао. Којим путем и како, уз које услове, се може позајмити на овај трећи