Њива

XVIII. год.

ЊИВА

7()Ј. сграна.

Са бојишта око .ЈлотеЛнпе: '(аПор наших пионнра.

Ратне цртице. Како је на бојишту ? Шведски напнсао Густав Хелстрем. I. Око шест сатп ујутру разбила се магла. Дан би могао битп тоиао. Изнад нас одмиче читаво јато Фарманових двоплошаца. Лете у шиљатом куту као птице, да се одједанпут рашпре у једну линпју .. . С десна над шумом свезан је један балон каптив, па пзгледа као огромна кобаспца. Куд год макнеш оком, сами солдатп. Стоје пред отворенпм прозорпма и чеврљају са женама. Перу се у сред сел>ачкпх дворишта,

која су пуна коња. Перу рубље на студенцу, застају на час п зачуђено гледају у нас. Одакле цивплисти овде, где иначе не видиш нп жпвога створа осим заосталих жена, деце и стараца? Но онда одједанпут схвате. Скидају капе с глава, замахну љима у ваздуху и довикну нам : »Живела журналпстика!» Овде-онде угледаш повозне колоне с празним колима кад иду према југу, а с нупима, кад се управе према северу. Често наилазимо на живе запреке, кроз које себи тешком муком морамо крчитп пута корак по корак. Понајвише су то крда волова. Ево и опет чонор од неко триста глава. које терају војници у традиционалним гоничким блузама и са зашиљеним моткама у руци. Иза колоне ступа заповедннк, поручник. На њему су смеђе чакшире од баршуна, оппре се о сиров гатап, а изгледа доста меланколичан. Рекао бих, да наслућујем разлог тој мелапколијп. Доиота: кад се једанпут сретно по-