Њива

690 (‘тоана.

ЊИВА

XVIII. год.

ово исто нема довољно спреге за наше јармове п плугове п довољно радепика, — ово пак што нам јесење време нпје бнло угодно. Мпнистар наше пољопрпвреде, преузвншенп г. барон Имре Гилањ, објавио је ову нашу невољу нашем газдинском свету својим задњнм пзвештајем. И ми смо то излагали у овоме лпсту али ево је прошло од то доба већ пеколико иедеља, а томе се још није доскочпло ; радовп тп нпсу много напредовалп, ма да се [време бпло поправило. Наша . иољопривредна влада учишгла је унапред све оно, што се од ње могло очекиватп, да се не бп са орањем и сејањем одоцнило. Ну нпје довољна само будна брига управннка наше државе; није доста саслушати савете и поелужити се нруженим олакшицама — радитп ваља чврстом руком п мравињом издржљивошћу засејати сваку стопу своје земље! Нека се нико ие узда у то, да ће од прода.јс својих овогодишњпх производа и своје стоке иматн доста новаца за зпмовање, те да не треба сада више да се бакће и мучи око пољскога рада. Паметаи човек пе ће то тако чпннти. Ну ако н сада имаде још и таковпх, који су лакоумнн, непатрпотични, непоштешг — тима би смо да отворпмо очи, да пх продрмусамо из њпхова немара н скањпвања — јер тн п таки људп су пе само пајвећп пепрпјатељп домовине, него су п себн највећп душмаии. Ако нам наше благословене њиве остану деломично не усејанс — уза-

луд нам новци, што смо нх у сво.је кесе потрпали и посакрпвали — не ћемо их моћн по.јести! То је грбав рачун! Кад бн смо хтелп н са сто иута већпм повцем, ио што је данашња максимална цена да купимо себи жита — п онда не бп нико могао купнти ни са једннм зрном више него што нам је родпло. То је тек јасно, као сунце ! Желео бих, да мп је грло јасније п од онога велпкога, Бранковпћевога звона па карловачкој Саборној Цркви, па да одјекне шпром наше мпле домовиие овнм покличем: Хазурала, браћо и господо! Лаћајте се одмах сваки посла ! Још није доцкап! Нека ни стопа земље не остане пеурађена! Издајпца је домовине, који сада лењује уздајући се у своје повце. Погаипјп је од најпогаппјега нашега непријатеља; црни нришт је на телу народном. Ни сам Бог му не ће опроетити греха, којим ће се огрешптп п према домовннн п према себи. Рђом ће капатп док му је колена !

Састанци за нашу потпорну благајницу. Врло нагло расте број оних, којн су похпталн да осигурају себе п своју породицу код радипчке иотнорне благајнпце. По свпма крајевима у земљн држе се састанци, на којпма се држе поучна предавања о користима потпорне благајнице и тим нрнликама се упнсују за чланове врло многи, који мисле и на сутра, на своју будућност.