Њива

XVIII. год.

ЊИВА

733. страна.

Шећерна репа ее може отаремати само у ткорнпцу шећера. Отпремање бпва пли жељезницом или лађом. У оправданим случајевпма могу пспод ове владпне наредбе споразумно чпнитп изнимке миниетри трговпне п пољопрпвреде. Ко се огреши о наредбу бпти ће кажљен са глобом до 600 круна. Русија п писма заробљеника. У Русију се впше не мсгу писати цпсма на мађарском језику. Стога онп, који пишу својима у Русију, нека пошаљу своја ппсма на: Нас1ЈГогг1уока1, ТшЈбвћб Оу^тоШб Шуа1;а1, ВиЈаревћ IX., Шки-и! 1. Онде ће пм се ппсма превести на немачки, франиускп нли руски јсзик и одатле ће се отпослати у Русију. Цена војничких ципела. Према ценама које је утврдпло минпстаретво рата војничке ципеле, за војску раде малп обртници по цену од 35—41 круну, по нару. Полак милијона круна добитка на евињама постпгло је властелпнство грофа Алмашија, које је прошле јесенп купило 2000 комада свиња за 200,000 круна. Сада их је продало за 1,600.000 круна. Прпвредпа обука немоћних војника. Првенн Крст је решио, да у опоравним војнипкпм оделима, оноравилпштнма, болницама и по селима приреди за немоћне војнике предавања из привреде п изложи рационално зечарство и живинарство. Поред болница ће пропзподнтп зеље, а запарложену земљу ће орати немоћни војници, који ће имати илугове са нарочитпм седељкама. Бир се не може узаптити. Бпр. који припада у нарави свећеницимк и учптељнма не може се ни од које власти у оном износу, који је потребан за исхрацу породипа узаитити. Ако се то ипак учини, министар богочасти и наставе наредпће, да се тај запт укина.

Споменик на Дрини. За нреме док су мпровале војне операцпје дуж Дрпне, нису мнровале нагпе чете, које су опде биле тада смештене. Многа цеста, многп мост сведок су рада нашпх марљпвпх војника, којп нпсу впкли дангубптп. Но ннсу онн радпли само цесте п мостове, већ су створплп уметнпчки споменпк, који ће потомство сећатп на овај рат. На ирекп 1000 м. впсокој клисури, што се готово окомпто днже из Дрине, а види се пз Србије п Црне Горе, седи двоглави орао, крпла је разапео као да ће полететп, а панџе је чврсго утпснуо у пећину, те гледа према непрнјатељској земљп; будна стража протпв навале на домовпну. Орао је изведен од армпраног бетона, а впсок је преко пег метара, те се из велике даљпне јасно разабире изнад свих околнпх брда. Све је то дело кппара-рачунарског потчасника Јосифа Урбања н његове 12. сатнпје 27. пучкоустзшке нешачке пуковније. Путовање п боравак иа подручју ратие луке Пуљ (Ро1а). За улаз и боравак у поменуто подручје нужно је, да си сваки путник — осим већ пначе проппсане исказнице — прпбави још носебну дозволу од ц. п кр. ратног мпнпстарства, односно оделења ратне морнарпце реченог мпнистарства (к. и. к. К М. Магшезекћоп), или од заповедништва војске (АгтеекотшапЈо) и војно-етапног заповедииштва (Агтее-ЕкаррепкоттапЈо) или заповедништва ратне луке (Кпе^зћаИеикоттапЈо) у Пуљу. Војничке особе, које путују са службеним псправама (ходним листом, превозном исказницом, отвореним налогом итд.) не требају восебне дозволе. Књижевна вест. Изишао је пз штамие „Пријатељ Народни“, првп српски календар за год. 1916. Повећан је и велик је седам табатса велике осмине, а доноси уз поучну и забавну садржину још и 32 лепе слике из данашњега рата. — Уредио га је и ове годиие Чика-Стева. — Цена му је 60 филира и поручује се у Наклади Франклиновога Друштва (Вибарез!, Е^уе1еш-и1са 4.).