Њива

722. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

псто то, што је покварегш топ, што је пребпјена пупгка: што је отети стрељачкп јарак пз ко.јег су нас нзбацплп; запарложена њпва је исто као оно убојнп ред којега је непрнјатељ пробпо н развијао. Ако смо лањске јесенп, ако смо прошлога пролећа, радплп свакп за двојпцу — радпмо сада, без приговора, за њнх тројицу, за чегворпцу, да нам наше, Богом благословене. њиве не буду буњпшта сваке коровнне. Знамо мп врло добро све оне тешкоће. којс се пспречавају раду нашпх честптпх ратара. Чујемо мп п то. како по некп уздпше: те се тешкоће не могу већ да савладају — јер немамо впше нп снреге волова ни спреге коња — на козп се не може оратп — а дечпја рука не може да влада са плугом. ни да замахује с-а мотпком. Па зар се оно пре годпне дана нн.је чпнпло немогућно да надбпјемо оне мплпјоне руске војске? Прегаоштво п дурашпост наше јуначке војске савладало је п ту грдно надмоћну сплу. Кад један баталијон не може да освојп пекп брег. полетп му у помоћ други па п трећп п напокон брег се победп. Наше јуначке војске само с тпме побеђују, што једна другу непрестано .потпомажу. Поједине чете појаве се час овде. час онде: појаве се свуда где год треба да се пзвојује победа. Тако п чете земљорадника не ваља да остају где су, на једноме месту, него треба да се крећу са онога места, где је рад већ довршен, па да пду у она места, где још пма за њпх рада.

Треба да се удруже становнпцп не само у једноме селу. него похпта.јмо и из другога па чак п из трећега села у помоћ онпма газдама. којп нема.ју раденпка. Помозпмо ако треба чак и онпма, са којпма нпсмо у љубавп, са којпма се још терамо судом: јер сада у ово тешко ратно време треба да занемп свака срчба, да престане свака распра. треба свн да се уједпнпмо у дпвној врлпнн домољубља, у светој грађанско.ј слозп. Нека нас у ово тешко доба деле само бразде и плотовп, алп у душп. у мнслпма. у осећајнма п у жељама ваља сви да смо једно. Великп поседнпк нека помогне маломе газди а мали нека прптече у помоћ великоме јер само ћемо тако, с Божјом помоћп, дочекатп оне дане, којпма се надамо, које тако жељно чекамо, оне дане мпра. дане рада, дане свога препорођаја. Но овај великп рад наш не може се радпти на памет. без плана, без распореда. као што се ни војска наша не борп на сумце, без распореда. Раишрпмо у опћпнп. у земљораднпчкој задрузп. у читаонпци. велпку мапу нашега сеоскога хатара. па је проучпмо онако псто пажљпво, као што је проучавају војсковође. Нађемо лп по тој мапп такове потесе, које плуг још нпје заорао. потецпмо одмах тамо у помоћ, да н те потесе спасемо за велпку жетву народну. Нека поједпнп прпме се да буду народнп пољарп, нека обпђу цео сеоскп хатар, па нека као буднп чуварп јаве одмах п сеоскпм погла-