Њива

ЊИВА

XVIII. год.

749. страна.

Са севорнога ратишта: Доручак у табору.

■ •"« »1А1зАНА •• ~~

Сакривено благо. Често се догађа, да код рушсља какве старе зграде заине будак радника пли код орања плуг иољоделца о стари суд, напуљен златним п сребрнцм новцима старога кова. То су благо пре много година зазпдали или закопали бојажљиви људп, да у ратно време спасе свој имутак од разбојничких чета непријатељске, плаћеничке војске. Тадашњи власнпк новца, па и потомцп љегови, давно су већ помрли, но лонац је с благом остао читав, па њсгов садржај узимају у иосед страни налазници. Времена су се променила, али се није променио начин мпшљења људп, премда се од тада развио велик, врло разграњен и потпуно прокушан сустав новчаног и вересијског посла, који је сигурнији од удубине,

која је нздубена у зпду пли од јаме, која је ископана у земљи, а осим тога више корпсти господарсгву. Ономе наиме, ко данас жели справити свој новац на сигурном месту, стоје на расположељу шгедиоштце, задруге, банке, поштанска штедпоница. Ти заводи не пружају само еигурност, већ п укамаћују новац, који је код њпх смештен ; тп заводи не похраљују само новац, већ га даваљем вересије и зајма преудешавају у нове господарске вредности. Тако смештенп новац оплођује народно господарство, у које етруји кроз хиљаду и хиљаду жлебова. Ти су заводи увек одговорни за имутак, који им је поверен, а уз то може власник ма када сасвпм слободно располагати имутцрм, што га је поверпо тим заводима. Алп унаточ томе пма данас људи, који и сада закопавају илп другачије сакрпвају свој новац, управо тако, као што је радио њпхов прадед за ратова у давно прошлим временпма. Ти људи не виде, да господарски живот и унаточ рату даље струји и не знају,