Њива

XVIII. год.

ЊИВА

745. страна. •

Огледало светснога рата. 0 Србији миого говоре оне речп, са којпма је некн новинар пзвестио свој паришки лист са србпјскога бојнога поља. Кад сам стпгао — велн тај паришкп новпнар — у седпште српске владе, јавио сам се Јанковићу, минпстру спољашњпх послова н молио сам га да ми даде пропусницу, да се могу слободно кретатл по Србији. Мипистар ми је дао пропусницу са овим речима: — Ево вам, господпне, пропуснице. па идпте куда вам драго, да видите како умире Србија! Пуковник Павловић, заменпк шефа српскога генералпога штаба, не прима никога, радп непрекидно врло много, ма да знаде, да Срби,ја иде правце у гроб. Грчки пуковннк Малком, који је такођер полазио српско ратпште, говорио је дуго са енглеским и са француским генералима, па им је изјавио, да уе Србијана умору. Србпји био би спас, да јој војска иретрпи смртни удар — ш т о ћ е бити извесно за који дан. Сада је већ узалуд, да руска, енглеска и француска војска напада Бугарску. све да дође у већем броју — Србији нема више спаса ! — Малком

је заповедник атинскога пука, на гласу је као војник. Његов извештај норазпо је епглеске п фраицуске заповеднике, којп изјавпше ма како да жале Србпју, ипак не могу нпшта протпв иалога, које су добили. Талијанско ратиште обележпо је генерал Светозар Боројеви ћ овако : «Држпм сваку позпцпју, коју сам још у иочетку рата лрпмио. Од генерала до задњег баке — свако се одушевљава успехом треће битке па Изонцу. Артпљерпја наша радила је одличио — сузбила је све иападаје пепрпјатељеве.» На западном н северпом ратишту све је по староме. Грађанп свпју ратујући држава траже гласио да с е з а к љ у ч и м и р !

Поправљајмо наше песковито земљиште са ^убрењем у зелен. У пашој држави има неколико' милијона јутара песковите земље, која је и до сада поред малог броја марве врло слабе усеве давала, После рата ће на овом земљишту бпти још слабији род, јер ће број стоке знатно опасти. Главни је разлог досадашњем слабом усеву, да наше газде нису могле на песку доста ппће производити. Када будемо са средствима, којима располажемо, ово земљиште плодоноснијим учинили, онда ћемо већ злу лако стати на пут. Ово ћемо постићи са ђубрењем у зелен, које Немци већ одавно са успехом употребљавају. На овај се начин везује и уиоси у земљу нитроген, а исти