Њива

XVIII. год.

766. страна. ЊИВА

Крагујевац дотиче рудничког округа, па тече одатле преко Јагодпне до горљега дела моравске долпне. Овамо прппада п западни п источци део Црнога Врха (овога не ваља заменптп с истопменом височпном код Крупља крај Дрпне п трећега Црног Врха у Мпрочпланини на Дунаву), који чпни један део западне гранпце, те читаву Јавор-шанину закриљује од Велпке Мораве. Јужна Шумадија сеже од прилпке десет километара испод Крагујевца. Ова је Шумадпја красна и благословена земља, пуна пгума и разноврсних плодина. Са три стране окружена је непрекинутим зидом густих храстових шума, а са четврте — највећпм и најпздашнпјим мајданима, па није опда никаково чудо, да се баш овде подигао српски крагујевачкп арзенал! Улазимо у Крагујевац са северо-псточне стране, долазећи из Горњег Мплановца. Виеоко дрвеће, које нам је досад пречпло изглед, остало нам је за леђима, па видимо читав град, који је са три стране окружен бреговпма. Кроз некадашњу Таково-улицу улазимо у град. Поток Ердок, који утиче у Лепенпцу, што протече градом и предграђе Ердељ-мала (махала) остаје нам на страни. Покрај окружнога здања и леие школске зграде, која чини отприлике средину града, води нас пут уз ниске и чпсте кућерке, према новој цркви.- У торњу ове цркве налази се по ведичини друго звоно у читавој краљевпни, тешко 2500 килограма. Преко потока удара нам у очи још нова војарна с великпм пашњаком иза ње, а одмах до ње — насупрот великога гпмназпјског здања — покрај дпвизијског заповедшш/тва, некадашњи Мплошев конак, а данашња официрска касина. С пменом кнеза Милоша уско је спојена повест Крагујевца. За дуге епохе све до аустријских ратова с Османлијама у пређашњпм вековима споменуо је град у ХУП. столећу једпни турски писац Хаџп Халфа називајућп га »Кардишп Офча» . Тек за прве окупацпје од године 1719—1739. спомпње се име Крагујевац као седиште окружног капетана Станише Млатпшуме, храброг присташе цееарова, којп је за своје јунаштво добио од аустријског владара златан ланац. Око год. 1804. бпо је Крагујевац средиштем српскоге устанка, јер је са свих страна

окружен густим шумама. Год. 1813. састала се овде народна српска Скупштина, која је поновно признала суверенство султаново. И каснпје су се у Крагујевцу одржавале народне Скупштпне, јер је град стајао далеко изван досега калпмегданских турскпх топова. Веће значење задобио је Крагујевац, кад се Милош године 1818. онамо преселио, те онде сазидао еебп конак, а граду дао прву цркву. У Крагујевцу су се око двадесет година решавали најзнатнији послови српски. Овде је Мплош примао конзуле крунпсаних владара, па је овде основано од год. 1833. до 1838. прво војничко училипгге, више птколе и прва штампарија, а године 1848. изнесен је и предлог за већу штампарску слободу. Ливнпца за топове, коју је кнез Александар био подигао на београдском Врачару, пренесена је год. 1851. у Крагујевап и тиме ударен темељ државном арзецалу. Но пођпмо даље кроз град! Долазимо у леп, зелен парк. У некадашњој Киез Михајловој улпци ниже се зграда до зграде с леппм трговпнама. Мало впше на лево стоји окружно еудиште, иза којега ое далеко пружају грађанске куће све до Бубањчесме и цесте према Јагодинп. Излазимо из парка кроз жељезна врата, те с обе стране опажамо велике жељезне мостове, који воде преко Лепенице, леног потока, што окружује град са три стране и прпма у себе споменутп Ердок, у који опет на западу утпче мала С-уша. На левој страни остаје нам Краљева улица и предграђе Палилула, које ое развило у читаву индустријалну четврт. . Пролазећи испред некадашљег турског конзулата, уз обрежје Лепенпце, долазпмо у «Пиганску махаду», без које нема у средишњој Србији нп једнога градића. Некада су ту биле свс прљаве черге, а данас саме зидапо куће. На другој обали Лененице опажамо још једну густу скупину од кућа, онда једно необично празно место, док нам на западу одједанпут не удари у очи читав низ лепушастих вила. Још прплично велика жељезничка станица — и дошли омо на крај Крагујевца. Најзнатнијп део града међутим лсжи насупрот парку. Споменута два жељезиа моста воде према целини. зграда, која је ограђена