Њива

756. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Немојмо одве^ штедети са семеном за сетву. Впсоке су цене житарица, па је одиста саветно са семеном доста штедљиво поступати. То захтева, у одређеној мери. и успех усева, јер се нагусто засејана бнљка тешко развија н једна другој шкодн, Но још је горе сејати наретко, јер ће усев спгурно мали бити и у њему ће се лако развпти коров. Најбоље је ухватити и овде златпу средпну. Нарочито не смемо при сетви жита бацатп мање семена него што то до сада чинисмо. Жнто много више него остале биљке волп сејање на доста густо. Ако је жито наретко сејано. сигурно ће закржљавпти, доцније ће се развпти и битп ће пеједнако. При сетви жита морамо дакле пазити, да одржнмо потребну густину, а та јс : да је семе у редовпма једно од друго удаљено иа 4—4 7 г центиметера. Колико ће жита доћп у род, то се мења према приликама. То увек зависи ■од каквоће тла, од обрађивања земљишта, о каквоћи семена, о добу сетве итд. Када све ово узму газде у обзир, онда обичио узимају, на катастрално јутро 80—120 литара семена. Једном речи, не смемо одвећ јако штедети семе, јер ћемо имати много штете, ако нам се штедљивост развије у тврдичење. Другојачије стоји ствар код ралш. Ту се већ пре може сејати у ређе редове и прп томе се сме мање семена употребљавати; нарочито ако рано сејемо, јер се онда не морамо бојати од мува. Раж се брзо разбо-

кори и већ до јесени заврши своје клијање. Стога му је бокорење у подједпакој висини и класју му не претп опасност, да ће се угушпти н зарђатп. Ређа је сетва до сада код ражи успела. Ту дакле можемо штедетп семе п сејати редове 15—18 цм. једно од друго далеко. Нарочито је добар Цехетмајеров начин сејања. који се у томе састоји, да се семе са нарочитом машином засеје у продубљеним браздама, а када семе пстера, онда све бразде са дрљачом уравнамо. И овде је битно, да је сетва ређа. Ако хоћемо да штедимо са семеном, онда је ово оправдано једино код ражи, јер је ту скопчано са пајмање рнзпка. Сејање на ретко има своју велику тајну и од те зависи успех. Та се тајна у томе састоји, да семе мора бити врло добро. Особито треба пазити на ово, јер без тога не само да не ће бити успеха, негб ће усев бити врло лош ако употребимо рђавију врсту семена. У колико је семе боље. у толико је сигурнпји успех све и ако га не употребимо у великој количини. Семе је, осим тога, безусловно нужно добро прорешетати и пустити кроз тријер. Ко нема добро семе, томе препоручујемо, да набави добро, чпсто и здраво семе и нека се не усуди да засеје своје, од којега ће само лош усев добитп, па ма колико иначе труда уложпо у свој посао. Стога још једном наглашујемо и опомињемо наше газде, да одвећ не штеде са семеном за сетву.