Њива

794. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Чујте људи

Јесен нам је бпла већим делом сува и топла. Свет је порадио и посејао з п мске усеве онде, где је земља и крај суше доцустила. Којп је газда пропустио до сада зимске усеве у ред довести, не може се похвалити пред светом, да је газда на особптом гдасу. Овога месеца нема бог зна каквих већих послова у пол>у и на њпвама. Можете пскопатп око своје земље и њива јаркове, којп ће означавати међу и одводити сувишну воду. Не треба заборавпти ни на ђубрење. Чим уграбиш који лепши дан, изнесп која кола ђубрета на њпву. Ђубре немој пзасипати на гомиле, јер ће на тим местима много бујније потерати усев, те ће тако нсједнак бити. Ђубре одмах разастри подједнако по целој њиви, јер ће ти и усев онда свугде једнако снажан п добар битн. Штале, у којима држиш стоку п коње, свакп дан обилази. Дваред редовно мроветри сваку шталу; настој да штала не буде нп претопла ни опет хладна као штенара, јер ни једно ни друго нијо добро за марду. У штали треба тако да је топло, да термометар показује 20—22 града по Целзију. Док се штале ветре, пустп марну на поље, да се мало протрчп и наудише свежег ваздуха. Коње и другу теглећу стоку может мршавијом храном хранитп, јер не ради много. Али зато пази, да ти не омршавп тако, да изнемогне до пролећа, кала јој треба у пОљу тешке по словс радпти. — Својој стоци подај

боље по мање хране а почешће, јер овда слађе једе и мање огризина оставља. Стоку своју сваке недеље једаред дваред осоли. Међу свињама су н ове године владале сваковрнсе болештпне, од којпх су јатомице падале. Да би у својпх свиња освежпо п иодмладпо крв, набавп себи брава добре пасмине на прилику пасмине мангалице. Ко није у такој прплици, да може сам о својем новцу куипти себи брава, нека се здруаш са својим добрим прпјатељима п комшијама, па заједнпчки нека купп. Овим укрштањем пасмпна оснажила би се наша домаћа свињска пасмина, те би лакше н бољс преболевала све болепггине, које је данас тако тамане. У кухињским в р т о в и м а и в о ћ њ ацима можемо прекопаватп, рпголоватп, ђубрити. Воће можемо и сада садити и пресађивати. Ако хоћемо воће тек на пролеће да садпмо, мозкемо јаме већ сада пскопатп, да земља добро промрзне п да се добро уситнп п истрињи. Што се тпче ђубрења, можемо рећн, да јссење ђубрење унапређу.јс род у воћке а од пролетњег ђубрења воћке боље расте и боље се снаже. У житницама и хамбаревима марљпво проврћи храну, да сс не поквари п пе ужижа. К р о м п н р п к р а в љ у р е п у, гато тн је заостала, брижљиво утрапи, да не иретрпи какву штету од мразева. Ако смо внноград загрнулп, онда .нам само преостаје, да празна чокоћа попунпмо. Лозу и зелене каламе треба положитн у земљу н у песак тако, да им мраз н зимска влага не бн како досадила. Рупе на подрумима треба сламом запушптп, да се не прехладе. Нова вина треба преточпти, чим су преврела н рапишстша се. Живину треба преко зпме обилатпјс хранити, јер сада нема ни бубпца, ни травс, да се наједе. Живинп је већ п зато потрсбпз снажнија храна, да лакгае издржи цичу зиму. Не бп шкода бпла жпппну и ухрашттп, јер ће јој цена пред вслпке празнике јако скочпти, особито ћуркама. На кованлуку (пчелињаку) слабије народ храпп. Пази добро па иепрлјател>о пчспиње, да ти народ но затру.