Њива

XVIII. год.

ЊИВА

815. страна.

Иријепоље, доста знатна варош, лежп на утоку потока Мплешева у Лим, на пространој равнпцп, која је окружена горама: Златаром, Иконовцем и Косавином. Један сат далеко од Прнјепоља налазп се стародревнн нравославнп манастпр Мплошево, којн се пре звао «Српска лавра», а утемељно га је српоки краљ Владпслав, унук Стевана Немање. Год. 1237. сахранили су овде костп св. Саве, просветптеља Србнје. Захумске војводе, узевшп после Косовске бптке овај предео, звали су се «чуварп гроба св. Саве», каснпје се прозваше херцегп св. Саве , а своју земљу Херцеговином. Восански бан Твртко I. прпе својпо сп по смртп Уроша V. право на српски престо, па се г. 1376. на овом посвеГеном месту крунисао двострукпм венцем : босанскпм и српскпм. Тело св. Саве оетаде у Мнлешеву до год. 1595.; ове годпне однео га је Синан-паша п дао га спалпти на Врачару пред Веоградом. Плевље пли Таслиџа, важно је место у трговачком, војничком п археологијском погледу, а лежи у пространој плодној равнпцп, коју творе долпне Брезнпце п Чехотпне. Један сат од Плсвља, уздиже се Илино брдо. нуно рпмских старпна. Бјелопоље (Акова) на Лиму, опасано зидом, главно је место истоименог котара. Колашпн је варош са старом тврђавом у кршевптом 'месту на реч п Тари, удаљено 12 сатп од Фоче. Оспм овнх главних места споменут нам је још нека места, која се налазе уик ових градова, а која су и по садашњпм ратнпм операцијама, као п по својој повести важна. Звечан, подор старога града, уздпже се западно од Митровице, а знаменнт је зато, што је Стеван Душан Сплни дао овде затворити свога оца, а каснпје п удавити (1334-)Видик с тога града већма је простран; разабнре се на северу висока планина Копаоник, а на југу се види цело Косово. Бањска, 'простире се три сата Митровици на северо-западу, на друму, који води из Митровице у Новипазар. Ту је стара тврђава начињена од старе хришћанске цркве л. самостана, а у истрчном углу града налазе се рушевине цркве св. Стевана, што ју је дао оаградити српскп краљ Милутин. Наоколо града по долини има неколико минералних

врела и једно купатило. Народна песма вели, да је у Бањској господарпо Бановић Страхиња. Год. 1832. потукао је Мохамед паша боеанске усташе (Усеин-капетан), па је том прпликом град изгорео. Спомена је вредан и Хисарџик, машн градпћ на осамљеној каменој горп, који је готово сасвпм разрушен, а удал.ен је на по сата од Прпјепоља. Положај тога града врло је леп ; народ прича, да га је саградпла «проклета Јарина« жена Т>урђа Бранковића. Бања, гласовит самостан и црква православна. Самоетан Бања уздиже се на горп Борју мођу Лимом и Увцем. Бањи на западу уздпже се врх Бич плп Бихач с остатцпма града Јагате. Близу манаетира Бање пзвире топла вода (25—30° Е), која је врло добра протпв болестп коже. 0 постанку самостана се прпча, да је једном српски краљ Урот I. Великп (| 1272.) љуто оболео. па да се у тој водп излечио п каснпје саградпо самосган у славу св. Нпколе. Пре се то место звало «Топлпце». Кад су Турци Босну освојили, разорпше цркву и самостан; тек у наше доОа обновпше хрпшћани цркву и самостан. Месеца септсмбра долазп мноштво православног сзета у Бању, да се помоли у цркви и да се окупа. И на Илпње хрлп свет овамо, те слави тај дан молитвом. «Хагос1пе Хо\чпе».

Одговорни уредник: ЧИКА-СТЕВА. Ивдаје: Ргапк1т-Таг5и1а1, Ви<1арез1, IV., Е"уе1ет-и1са 4. 52.

Старе ране ако повово почву болети са успехом се »егују са аитисептичпом равблаженом растворином Фелерова • Елза Флуида« 12 стаклади Фравко стају 6 К. Апохекар КеПег V. Јепб 84п1пса. СеШга! 31 (Харгеб т.). Нн у једној куКи не би смело ово Фалнти. бш (п)

Х3ј\ ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ^ У НАКЛАДИ «ЊИВЕ» ВБВАРЕбТ, IV. КЕЖ., УДО ЕСУЕТЕМ-1ЈТС2А 4. 82. ^