Њива

802 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

сада, док је још ово погодно време, све што смо око сејања јесењих усева јесенас пропустили, та тиче се то хлеба наших витезова; па и хлеба нашега овде на дому у идућој годпни. Без хлеба нема живота те иам га ваља створитн, пошто по то. Нека се удружп дед са унуком, стара мајка са дево.јаном, па нека једно другоме помогпе драге воље и својски — јер непосејане бразде по нашим њпвама бпће нам не само на велпку штету, пего и па ругло иаше. Слогом и са удруженом снагом можемо надоместити оскудицу у земљорадницима, а богме ако не узмемо памет у главу, нек’ нам не буде криво, ако нас наша власт силом иримора, да узоремо и посејемо све своје њиве — јер оне не засејане не сме остати, пити се запарложити. Колико је овај посао важан, судитс ево п. по овоме, што је баш овога преважнога и журнога пољскога рада мпнистар домобрапства наредио ; да они обвезаници, пучке усташе, који су при ставњама ирошлога октобра и новембра месеца за способне проглашени — пе улазе, не рукују, у војску 6-ога, него тек 15-ога децембра ове годиие. — Па и оне пучке усташе, који не знајући за ову најновију наредбу, већ су у војску ушле, имају се пустити својим кућама на допуст — а све је то наређено само зато, да газде могу заостале јесење радове по овоме погодноме времену посвршавати. У овај мах је хлебац важнији и нужнији и од барута.

Очекујемо од наших газда, да ће ову наредбу мпнистра домобранства разумети и уважитп. У ово судбоносно време треба да нас раздвајају само браздс и потеси, а иначе треба да смо свп једнодушни и једномислени, уједпњени у љубави према мплој отаџбини, њезином опстанку и иапретку. За нас су данас њпве наше бојпшта; дужност, света дужност нас зове, да нзађемо свп листом на та бојишта и ту да извојујемо себи победу — хлеб наш свакидашњп. Јуриш! дакле, браћо ратари. на пољски рад наш; — прегаоцу и сам Бог даје махове, јер од вредне руке ништа се још није отело. Дела, браћо, помозимо сами себи, па ће нам и Бог помоћи. Повези брате, обема рукама — рекао је Св. Никола утопљеиику — па ћу ти и ја помоћп, да се не утопиш. Имајте то свагда на уму, па онда: дјелајте дондеже свјет пмате ! Нема нама спаса без нас самих. Вара се свако, који год се узда у т.уђу помоћ. Усе и у своје кљусе! То је од увек тако.

Састанци за нашу потпорну благајницу. Врло нагло расте број оних, који су похитали да осигурају себе и своју породицу код радничке потпорне блапајнице. По свима крајевима уземљи прже се састанци, на којима се држе соучна предавања о користима потгорне благајнице и тим приликама де уписују за чланове црло многи, који мисле и на сутра, на своју будућноет.