Њива

2 страна.

ЊИВА

XIX. год.

На све стране постројилп су се оружанп људп у убојне редове п устремплп су се са разноврсним пакленпм оружјем једпи протпв другпх. Смрт косп младе и старе људе на читаве откосе. Сатпру се драгоцени жпвотп, руше се имања што их је створио разум, труд и уметност — а све на срамоту просвете и човечности. Хрпстос Спасптељ гледа и види све ово, рони крваве сузе, трпи веће муке но што их је трпео некада на крсту ! Запста. кад се данас човек задуби умом својим у све ове грозоте што се збпвају по свету, може умље да му оде у безумље. Па ипак морамо п свему овоме на догледу да се пренемо, да се сетимо онога узгласа своје свете цркве : Уздигнимо срца горе ! Можда је ова грдна напаст наишла на овај свет само зато, да нас очисти од рђе и чаме, да нас прекали и очеличи за нов, бољи, светлији и срећнији живот у будућности. Зло би бнло да немамо наде: да ће иза овога светскога чуда и покора синути људима и пародима дапи пуни љубави. мнра и слоге. Изгледа, да се већ помаљају ти дани. Небо пламтп од пожара, али пламен плане па ће' п да прешгане, а иза тешких, тмастих облака рата као да већ рудп праскозорје — мира. Дај Боже и Божићу, да нам зора мира сване што скорије! Нема данас православне српске куће, која па Бадње Вече, када ужеже свећу п унесе у одаје Божићну сламу и стави Божпћни Колач са здрављем на трпезу, не ће с тугом сетитм се на онога свога рођака, којп до чекује и ова.ј свој Божић на далекоме ратишту. Нема православног Србмна домаћина, који — кад буде први даи овога Божића — са својом честитом домаћицом, ломио Божићну Чесницу, не ће наменути један комадић н ономе своме сину, брату или кућанину, којп си о овоме Божићу кваси залогај свога хлеба горким сузама, сећајући се и у даљини .своје куће, свога топлог огњишта, свнх својих милих и драгих. Ако су ови дани п тужни и невесели, зна он ипак да његови поје тихо «Рождество» п «Дјева днес»: и да се моле Богу. да им се њихов војник врати здрав и весео кући, у њихов топли загрљај. Ако и није могао доћп им сада — надају се оии, да ће им доћн о идућем Ускрсу! То га теши, то га умирује. Дај им Боже, да их борац за слободу и срећу миле домовине, кад пм на пролеће ступи славом увенчан па домаћи праг, поздрави вееело са ускликом: Христос воскресе! Ево и мене, да га славимо дапае радоснпје него икада ! — Дај Боже и Божићу, да се то збуде !