Њива

52. страна.

ЊИВА

Свнњш ојство у Немачкој и у Угадзсмој. Године 1913. било је у Немачкој укупно 21.763,000 комада свпња. Од тога изнад једне годнне 19.814.000 комада; пспод годпне 1.949.000 ком. ; крмача за расплод 1.588,000 комада. Просечни прираст по једној крмачи износио је 12'79 комада. Од свпња пзнад једне године бпло је свега 361,000 комада, а то су нерастовп. Другим речпма: у Немачкој уопће нема или пма само врло мало свиња изнад године, осим оних за расилод. То значи, да се у Немачкој свиње у добп од 8—12 месеци кољу п тада су око 100 кила тешке. Даклем се у Немачкој годпшње закоље свпња са укупном жпвом вагом од некнх 20 милијона метар. центи, тако да на свакога стаповнпка отпада просечно 32 киле свињетпне жпве ваге. У Угарској било ,је године 1913. укупно 6.824.657 комада свиња, од ових испод године 4.602,629 комада изнад године 2.222,028 ком. ; крмача за расплод 1.390,633 ком. Просечни прнраст износи по крмачи 3 30 ком. Као шго се впдп, Немачка има само за 197,363 комада крмача више него Угарска. али јој је годишњп

XIX. год. прнраст за 15.211,371 ком. већп. јер крмаче у Угарској прасе годпшње. просечпо, 3-30 комада, а оне у Немачкој 12'79 комада, т. ј. 3'87 пута впше. Но нп она 3'3 комада праеаца нису једнако вреднн као исто толико прасаца у Пемачкој, јер овп потоњн важе са 10 месеци, проеечно. око 1п0 кила, док угарски праспцп у истој добп вагају само око 40 кила. Отуда долази то, да у Угарској има неразмерно впше свиња изнад једне године. То је разлог великој скупоћи меса у Угарској и у Хрватско.ј, јер наше свињогојство пе може да удовољи данашњима већпма захтевпма. док то оио у Немачкој потпуио чпни. Разлози за што је Немачко свињогојство продуктивније, лежм. у главноме, у томе. што се тамо узгајају само такове пасмине. које се брзо развијају, а прасицп се врло интензивно хране, тако. да се већ са десет месецп кољу. док се код пас нстом годишње овиње мећу у обор п тек након шест месеци (т. ј. са 18—29 месеци) долазе на клаонпцу. Оспм тога не крепа услед бољег држања толико прасица у Немачкој као у Угарекој. Немачко свпњогојство може својим прирастом п у ђанашњпма прпликама, потпуно да задовољп потропгњу, док то код угарског свињогојства није случај, него се у Угарској троши већ п главпица, што ће иема сумње, бити од врло штетннх последпца. «К о х I е I в к •>.