20. октобар

· за стоку,

| |

»20 ОКТОБАР“

СТРАНИЦЕ СЛАВЕ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ

ХЕРОЈСКИ ПУТ М ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ ДО ПОБЕД

Било је то почетком лета 1944 године. Прве капи невине крви попрскале су родну земљу, црни димови са згаришта надвили су се над мирним селима и вапај уцвељеног народа испунио је никада злочином неоскрнављене лугове и кланце Лике. Шест стотина невиних у Дивоселу, три стотине у Кули, многи животи у другим селима су били прве жртве усташког терора. Али се народ није уплашио. Кроз ојађена села пронео се први охрабрујући глас: „На оружје! Донео га је поносни син хрватског народа Марко Орешковић |Крнтија“, прекаљени борац из шпанске епопеје, јунак побуне на аустро-угарском ратном броду „Сент Иштван“.

И плански се приступило организацији устанка. Шапутало се по сеоским раскршћима, ноћу зборови у оближњим шумарцима и средином јула дошло је до коначног састанка у шуми крај Дивосела, Мала је то била снага: 2 карабина, 3 ловачке пушке, 5—6 пиштоља, неколико кубура, 2 бомбе и виле и секире, али је био велики циљ и снажни дух који је те голоруке јунаке сакупио. М планула је прва пушка. Та малена јуначка група напала је око поноћи утврђени гарнизон усташа У сеоској школи. Требало је отети сваку пушку, сваки метак. Прво је уништен стражар и за његовом пушком је похрлило десетак ненаоружаних мо"мака. Један је пао, али га је за то пушка, коју је желео, осветила. МИ у селу Србу плануле су устаничке пушке и као радосна вест дале храбрости и потстрека целој Лици. Ти дани крајем јула били су дани када је почела слава дивизије И

„њих се данас са поносом се-

ћају и празнују. . ПРВИ ДАНИ УСТАНКА

Тако је устанак почео. Ненаоружане групе су крстариле брдима и путевима Лике и сачекивале колоне усташа, нападали их, гинули, добијали и задавали ударце, оружали се, јапали и борили се даље. Рушене су пруге и то без техничких справа; гредама, посеченим бандерама изваљиване су шине, избацивани прагови, ископавани насипи. Главна је акција била: рушити пруге, укочити саобраћај. МИ успело“ се. Непријатељ је могао још само да користи поједине добро чуване друмове, све железничке везе биле су испрекидане. У те дане почиње прелажење у Далмацију. Тамо су сачуване гомиле оружја које је југословенска војска побацала. Оружје се добија, купује, често узима у трампу крава за пушку на пример. Набављен је први пушко-митраљез. То је била радост за целу Лику. Као на какав хаџилук свет је долазио из суседних села по 50 км. удаљених да га види. Народом је струјало. окрепљење: „Можемо се борити!“ и групе су све више и више пристизале устаницима. „. БАТАЉОН., БРИГАДА»

Крајем 1941 године већ. се стварају батаљони. Почињу прве. борбе са Италијанима. Оружани борци не бране само своје село, већ лејствују у читавој Лици, и Срби и Хрвати ступају у "редове бораца. Почетком 1942 године почињу борбе и са четницима, који терором сеју раздор између српског и хрватског села. У борби са њима губи батаљон свога херојскога вођу Марка Орешковића, 'али његов борбени дух остаје међу борцима и они га никада неће заборавити, а нарочито Срби, који су га у песми овековечили: „Беше Марко хрватскога рода

Ал' је мајка српскога народа"...

У лето 1943 године батаљон

Војници које сусрећемо у Београду припадају јединицама УГ личке дивизије. То је била једна од најхрабријих дивизија у току народноослободилачке борбе.

је по броју већ прерастао свој обим и претвара_се у бригаду, која носи назив свога вољеног команданта Марка „Крнтије“. У њој се здружују два личка батаљона и по један кордунаш-

ки и банијски. Борбе већ доби-

јају облик правог герилског ратовања. Ослобађају се насеља, у Удбини разбијају усташко гнездо, крстари се по Далмацији, упада у Хрватску, код Полије у близини Карловаца односе _јуначку победу над надмоћним непријатељем, ствара се слободна територија. Пруга Дрвар—јЈатце—Бугојно јеслободна и њоме саобраћају возови украшени петокраком звездом. У слободним часовима делују културне секције. Под ведрим небом одржавају се приредбе, неписмени борци поучавају се писању, па се чак и међу народом организују аналфабетски течајеви. Нису ретки случајеви да боси пастирчићи истрчавају пред колоне бораца и заустављају их питањима: „Имаш ли оловке и хартијер“ У батаљонима. се штампају „џепне новине“ и у жудњи за писаном речи, пешачи се из Лике у Босну за пола килограма хартије на којој би требало да се штампа,

:.. ДИВИЗИЈА

Новембпа 1942 голине већ постоје 4 личке бригаде и оне'се групишу у дивизију. Ослобођена је била читава Лика сем Госпића. У јануару 1943 године негријатељ је, у жељи да једном генералном акцијом уништи главне снаге дивизије, предузео четврту офанзиву. Месец дана водила се огорчена борба за Лику. Ван топлих зимовника, промрзли, гладни, боси, борци су јуначки одбијали непријатељске страховите нападе. Грмеле су. личке гудуре од рике италијанских топова, налетали су таласи тенковских групација, за леђима су јуришале четничке банде. а упорни јунаци су од сваког јарка стварали бункер, пупали из сваког пања, бранили сваку стопу крвљу натопљене Лике. Питало се: бити или не битир Мли се повући у Босну, или изгинути до последњег» А лични синови Лике, Кордуна и Њаније су нашли треће пешење. Јупишали су на немогуће и .. успели. Пробили су положај непријатеља, код Горњег Лапца, пазбили га и у противофанзиви одбили и зазели Грачац. Голина 1943 бележи побелу за побелом. У Далмацији разбијату италијански гарнизон за гарнизаном и ослобађају место за местом. Те године први пут ступају у борбу са Немцима, који матипу код. Бихаћа и односе побелу. Капитулацијом Италије долази дивизија ло огромног плена у материјалу. Топови, камисни. тенкови украшавају _ се петоктаком и под тим знаком оллучују сте нове и нове побеле у бопбама против усташа, четника и Немаца.

ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА

За време зиме 1944 Немци својом МГ офанзивом од Јајца и Мркоњић Града поново покушавају да нанесу одлучан удагац главним снагама дивизије. "Сви напори остају узалудни. Без крова над главом, у снегу, трпећи страшну студен данима и нелељама, држали су положаје. Људи су се смрзавали, али су вршили своју задаћу. Напади су одбијени и дивизија се у

Може ли Феоград да оадави сбоју драђу у небољи

целости пребацила на сектор Дрвара. Као резултат држања У ТУ офанзиви, дивизија је добила похвалу од маршала Тита · ускоро највеће признање, ко: е једна јединица може добити: постају пролетери. Постају елитне јединице, које су се кроз своје војне успехе показале као најбоље и политички изградиле као најсвесније народно-ослободилачке борбе.

27 маја Немци УП офанзивом настављају своје покушаје. Десанти једрилицама и падобранци специјално обучени за борбу по личким гудурама падају у непосредној близини Дрвара, где се у једној пећини налази врховни штаб и врховни командант маршал Тито. Од Бихаћа су придолазиле непријтељске моторизоване колоне. Ситуација је веома озбиљна. Претила је опасност заробљавања маршала и читавог штаба. У борбу улеће све. Команданти, руководиоци, све је само борац, Сваки војник је старешина и сваки старешина је војник. Болесни херој Дацина Мајсторовић скаче из болнице и јури пред Титову пећину. Пред врховним штабом лежи једанајест једрилица. Све се.баца у одбрану штаба и Тита. Бомбе грувају, митраљези треште. Борба траје већ. два сата. Најзад

Дивизиски херој Никола Штета

Штаб и Маршал су спашени. Сва архива је извучена. Непријатељ је свој ганстерски покушај платио са преко 500 жртава, а што је најглавније његове кукавичке вамере су осујећене.

ПУТ У СРБИЈУ

У јесен 1941 кренула је дивизија. из Лике да би славу свога оружја пронела широм целе земље. Тај задатак добила је као најбоља дивизија Хрватске. Средином јула 1944 почео је један од најтежих маршева марш ка Србији. Не друмовима, ње мостовима, већ шумама и брдима, газећи све реке, пробијајући све заседе и препреке кретало се мучно напред, ка братској Србији. Непријатељ је учинио све да спречи продор наших прекаљених пролетерских борбу на Балкану; на свакој реци чекала је заседа, на сваком боку кретао се по који батаљон. „Принц Еугекове“ дивизије, нарочито сакупљене за борбу на-Балкану. На свакој чуки седео је брадати четник, а црне сенке авиона кружиле су над главама Нигде једног дгна одмора. Непријатељ је својим моторним колима стизао, престизао, ударао с бока, чела и зачеља. Никада на миру скузати храну. Није се имало хледа, само печено неслано месо, зрло често коњско, понекад и

Марш МГ личке диви зије за Србију

свежа планинска трава у данима највећих тешкоћа.

Језив је то био хумор када се говорило: „До врага! Не могу да се сит напасем, смета ми нос“, мли када се у пентрању по врлетним косама беснело: „Главу ћу му разбити ко ми каже да је туризам леп спорт, треба га законом забранити“.

Борци су заморени и исцрпени. Непроспаване ноћи су чивиле да су људи само ако би стали, одмах заспали стојећи. Чак и више, дешавало се да се ко оклизне низ падину по десетак метара, и тамо где падне нађу га како спава, али се ипак ишло напред и само напред.

Наш пут.

Наш живот...

Наш циљ...

Чемерница, Дрвар ин Благај, Купрес, Бугојно, Гламоч,

Малован, Шујица, Ливно.. .. Крв лити за народ свој,

Страшно је 'и дивно.

На Сутјески, у дубоким кањонима чекао их је непријатељ. За леђима са Зеленгоре, долазило је 1200 бандита из „Принц Еугена“. Одлука је била: јуриш! Мако изморени, гладни див-јунаци су нашли још толико снаге да у плаховитом налету, за непуних 30 минута, пробију пут својој дивизији. Пут кроз Црну Гору је опет био пропраћен крвавим борбама са деловима шест дивизија које су се повлачиле из Грчке. То је био бој за одбрану 1600 рањених и исцрпених другова, које је требало сачувати ло доласка савезничких авиона. И најзад, једне лепе августовске ноћи, прешли су Лим и ступили на територију Србије. После више од 40 дана херојских борби, јуриша маршева и надчовечанских напора, стигли су пролетери УГ дивизије на свој циљ. Многе ноћи непроспаване, много дана без хране, много изцуреле крви из неисцељених рана, могли су поднети само људи борци, задојени високим идеа: лима, слободе, братства и јединства наших народа.

И онда је почела борба за Србију. Град за градом, село за селом добијало је из руку МЛ Пролетерске заставу слободе. МГ дивизија се као усов сручила на окупаторске гарнизоне, а на још већи елан, на још већу журбу их је Терала помисао да ће се ускоро састати са братском Црвеном армијом. Најзад је дошла битка над биткама ослобођење Београда. Од Топчидера, па улицом Милоша Великог, лички герилци су темељно чистили бункере, зграде, улице свога. главнога града. Други њени делови су раме уз раме са руском војском нападали две моторизоване дивизије између Гроцке и Београда и данас само спаљени каравани моторних возила дуж пута показује да се

погани непријатељ дрзнуо гази. овом

да земљом. Београд је ослобођен, но ни ту борци М| дивизије нису знали за одмор.

Ослободили су Земун, ослободили Руму и најзад дошле на више но заслужени одмор У Београду.

ШУМАДИНЦИ У ЛИЧКОЈ ДИВИЗИЈИ

Данас је МГ Пролетерска дивизија још само по назву остала „Личка“. Она је сада попуњена Србијанцима из округа Ваљева, Ниша, Крушевца, Београда, Мачве и припојен јој је најславнији одред Србије, чувена Космајска бригада. Успомена на прошле дане је постала усмена историја, која се пред спавање, у полутами касарне приповеда новим друговима. Ту су међу њима. још хероји са Дрвара, Зеленгоре, Сутјеске. Ту је дивизијски јунак и миљеник Никола Штета, који је са пет другова у Србу убио стражара испред непријатељског · штаба и кроз прозор бомбама побио све официре. Он који је потпуно сам, после два неуспела јуриша на Уви, зашао иза ровова непријатеља, бомбама их растерао и тиме допринео да напад успе, То је он, за кога борбе значе радост, провод и весеље. На његовом примеру учиће се нови војници,

Сада је дивизија на одмору, попуњава се, формира нове бригаде, као на пример, артилериску. Некада при напуштању Лике, пошло се са два топа, па и њих су у непроходним кланцима уништили. Сада артилериски отсек, богато снабдевен одговарајућим оружјем из арсенала Совјетског Савеза. држи течајеве за артилеријске официре и стручно особље.

Пред дивизијом стоје нови задаци, задаци војске која је пронела славу нашег оружја широм света, која ће умети као што је освојила и да сачува тековине Народно - ослободилачке војске,

В.К.

„Данас гладује народ који је три и по године делио, и још више дели последње што има са Народно-ослободилачком војском. Стога ми морамо помоћи том народу, јер помажући њему, дајемо за фронт, помажемо јуначке синове Крајине, Лике, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, оне који су заједно са синовима наше храбре Србије и са Црвеном армијом лили крв на тлу Србије на улицама Београда.“ (Апел Одбора града: Београда за помоћ пострадалим краје-

вима Југославије)

,