20. октобар

| |

Ди

4 и Пи А АЕК Пре лаганба пале ос орална - 1 у

Међу културном елитом пред-

атне Југославије владало је мишљење да културни рад нема везе са стварним животом, да културу треба одвајати од сваке "дневне проблематике, а нарочито оштро је одвајати од политике. Кроз оваква схватања налазили су свој мисаони израз они дру“ штвени слојеви, који су престали да дају ишта позитивно за 4 вечанство, престлли да стварају икакве културне вредности, па се зато, У тежњи“ да прикрију сопствено пиштавило, прекрили велом фраза о некаквој ванживотној, апстрактној култури.

Политичка _ мисао истих о вих слојева исувише је очито показивала _њЊихово нечовечно обличје, и зато се њихова апстрактна, »чиста« култура труди“ ла да прикрије своју истоветност, своју уску, нераздвојиву повезаност са оном политиком, ко: ја се тако очито манифестовала у све грубљим и нечовечнијим формама. Држећи се свог »неутралног културног рада« приврженици оваквих схватања наставили су и током окупације под квисаинзима са радом, нашавши за потребно да м ту остварују некакву »неутралну културу“. Тиме су се онк срозали у издају, а истовремено пружили доказ да сваки покушај одвајања културе и културног рада од постојеће Стварности, од живих снага народа, од борби, прегнућа и стремљења народних, значи не гирање културе, да заузимање

»неутралних позиција«, издвојених од општенародног покрета за бољим животом, значи ве неутралност, већ у крајњој линији службу снагама, које су радиле ин против културе и противу народног интереса.

Јоши пре рата наши напредни кругови постављали су правилан однос између културног рада и праве народне политике. У светлости народне политичке ми ели политичко мишљење јављало се као израз најдубљих истина о животу и стварности. Да би се овладало тим мишљењем потребво је. било имати знање из разнихживотних грана, потребно је била; упознати св је позитивне теавие коте ву ла хиљадама година стицали, а које су биле сасвим чврсто и неразлучиво по-

· везане с напредним политичким

схвавувима и борбом народа за

"бољи живот; Зато су се култура

ик турни рад код наших напредних политичких кругова од увек високо ценили и сматрали као један од чинилаца правилног политичког просвећивања. ;

Стварност ФНИЈР остворила је

нове перспективе и пружила још.

шире и веће могућности за правилно постављање и решавање овог питања. Наша се земља данас обнавља снагом самога народа, пожртвованим залагањем најширих народних слојева. Да би то залагање било што веће, да би наш народ што полетније ра' дио на решавању тешких проблема обнове и изградње, потребно је стварно, упорно и истрајно подизати његову политичку свест. Само политички просвећене масе моћи ће да издрже без роптања темпо наше изградње и да кроз напоре и често материјално још увек тежак живот данашњи“ це, јасно сагледају велики живот будућности. | И итичка просвећивање није дакле "само себи циљ. Оно је уско повезано са проблемом изградње наше земље, са проблемом нашег сутрашњег живота. Зато се њему и посвећује толика пажња и зато; њиме морају бити обухваћени све шири н шири слојеви ода. .

АЕ за успешан рад на пољу политичког просвећивања поставља се као нужан предуслов #звесна култура. Код људи који немају ни најосновнијег знања, који не знају читати им писати, тешко је говорити о успешном политичком раду. Рих треба на: учити да читају и пишу, дати им најосновнија знања из разних животних области и тек тада ће се моћи успешно радити на њиховом политичком просвећивању.

Код Нас се овај проблем поставља доста оштро. У самом Београду има до пет хиљада неписмених, 8 на десетине хиљада таквих, који немају основних зна ња да би се успешно политички подизали. Ово је озбиљан про блем коме треба посветити много пажње. Не заносити се цифра ма о посетиоцима политичких конференција _ свећ док има а квих, који немају довољно ос у них знања да би схватили а терију, која се са њима обра за је и овладали политичком МИ шљу. Развити интензиван култур“ ни рад за културно подизање најзаосталијих слојева то је важан не само културни, већ и политички, и ако хоћете опште државни проблем, јер у земљи У Којој има на десетине и стотине чеписмених, тешко да ће моћи да же изграде бољи и удобнији У„слови живота, тешко да ће се поћи путем пуног и материјалног и духовног напретка.

55.

Раца.

ти рад 1 политичко прквоћивав пода

амино ијаа

Постављањем питања, ликвидирања неписмености и потпуне некултурности извесног дела широких народних маса није потпуно исцрпљен и решен однос између културног рада и политичког просвећивања. Као што су основна културна знања нужна да би се могло отпочети са радом на политичком просвећивању, исто тако је нужно за даље овладавање политичком _ теоријом и праксом непрестано' поди“ зање културног нивоа, непрестано сазнавање нових истина из најразноврснијих области, Политичком теоријом се не може овладати искључиво из новина и брошура. – Правилна политичка изградња захтева да се ствари проучавају много дубље. Да би нам била потпуно јасна данашњица мора се добро познавати прошлост, не она мртва, безживотна и бајата прошлост, о којој нам говоре приврженици »неутралне култу“ ре«, већ жива прошлост, прох шлост која претставља непрестану борбу људи за остварење човечнијег н истинитијег живота, баш оног живота, који ми данас изграђујемо и који живи у даназшњем нашем животу и живеће догод постоје људи. Да би пра: вилније и потпуније схватили политичке догађаје данашњице потребно је упознати научне законе наше стварности, а да би истинитије сагледали људе, који се налазе у центру свеколике наше делатности, потребно је упознати се са великим уметничким остварењима, у којима су људи најистинитије дати. Подижући се на овај начин културно ин везујући све то са животом, са политичком теоријом и праксом, човек се истински политички развија, Јер политичка мисао није У догми, ни у фрази, већ у овладавању и руковођењу живим животом. И зато је потребно тај живот боље упознати иначе се неминовно иде у догматизам, фразерство и јевтино политиканство.

С обзиром на значај културног подизања, народа у нашој земљи се данас културном раду покла: ња велика пажња. Нису само 06новљене и не раде само централ: не културне установе, него су свуда, где за то има услова, 0сновани културни одбори. Ови одбори треба да буду веза свих културних и јавних радника са широким масама нашег "народа, они. треба заправо да буду пут, којим ће наши културни и јавни радници поћи у сељачке домове културе, у фабрике, у радионице, у надлештва, да тамо, преносећи своја знања на широке народне масе, нађу своје право место и свој прави пут у истинском подизању људи, пут дубоко ч0вечан и племенит, какав и доликује правим културним радници“ ма.

На културним радницима Београда је да не дозволе да широка мрежа културних одбора нашег града остане празна мрежа, празан нацрт. На њима је да све ове одборе надахну и покрену својим духом, да у њих унесу све своје знање, сву своју снагу, на њима је да путем ових одбора усталасају масе и отворе још живљи интерес за културни рад и културни живот код свих становника нашег града.

Досадашња пракса културних одбора у Београду није пружила задовољавајуће резултате. Вели“

ки број културних и јавних радника није се укључио у рад културних одбора, а и они који су то учинили често не показују довољно активности и истрајности, ни довољно одговорности за посао који раде.

Неодговорност долази најчешће услед Мотцењивања значаја одбора, услед несхватања дубоке повезаности рада културних одбора са политичким просвећивањем, са изградњом земље, са најбитнијим и најважнијим стварима данашњице, услед несхватања основне истине да је неодговорност према културном раду истовремено и неодговорност према правилном политичком раду, према изградњи земље, а у крајњој линији то је неодговорност и према народу и будућности своје земље,

Народне масе показале су пу: но иницијативе за културни рад. Основан је велики број драмских група, створени су хорови. Али потребно је створити солидан репертоар овим групама и хоровима, потребно је доћи у директан додир с њима и каналисати њихов рад правилним пу тем. .

На више места створени су народни универзитети и покренуте усмене новине, али и ту треба озбиљније наступати, боље организовати ствари и привићи широке народне масе да посећују овакве приредбе.

пегама а месне пуна јаке пау а чи встфаљанатића вена

Сабирним акцијама преко 30 хиљада књига пренето је у ре јонске библиотеке из приватних кућа, да би ту биле ближе и прихватљивије народу. Но то још није довољно. Потребно је људе привићи “на књигу, развити у њима љубав према њој, према, читању и учењу и показати им њихову - дубоку повезаност са целокупним нашим напорима, са нашом срећнијом будућношћу, показати им да се без књига, без учења, не може постати истинским градитељем новог живота, не може створити онај унутра шњи морал, који је потребао да би се на том путу издржало.

У интересу је општем, како на шег будућег културног рада тако и правилног политичког просвећивања, да односи између културног и политичког рада буду што ближи, да се заправо прожимају и узајамно допуњују.

Могућности људског развоја у данашњој нашој стварности шире су него игде раније. Проблем правилног уздизања и васпитавања људи поставља се зато много шире него до сада. Зато треба уложити све снаге да од: гој буде усмерен правилним путем, да наши људи постану истински господари политичке мисли, до које ће доћи не само кроз политичке брошуре, већ и једним свестраним и потпуним културним радом.

МИОДРАГ ПОПОВИЋ

„Лаћ уочи нове године

„Даме се опет враћају натрагрг“ учтиво клањајући се пита униформисани портир на француском,

— „уји“, кратко добаци господин у фраку. — „Како је било пријатно!“ сетно,

као за себе, прошапута првенокоса дама, вагледајући сребрнасте врхове својих пипела.

— „Како је то брзо прошлој“ тужно шапуће дама у краткој краненој бундици.

„Да ли св цењене даме ни го спода враћају"“ понавља стереотипно, не без жаљења портир.

„Да. Слушајте, мени еу карту увели да време вечере, ја ћу се опет вратити“.

— „Како молим7т Ва време вечере никоме нису узимане карте, умеша се џпотомешљивим тоном војник, ма-

"но удаљен од улаза“.

—,„Ви знате да ннсуј“ — револтиРаним, пуним мржње гласом, процеди дама у бунди. реду, опростите“, умеша се обер-келнер понизним гласом.

— „Да, живот је постао страшан. Свуда само олош“.

И да би поново побегли од грубе етварности и бучних младалачких гласова с београдских улица, прешло је отмено друштво у балским товлетама, визави у подремље.

Зато, што даље, даље, побећи Под живота!

У беличастој измаглици зимске воћи лагано вену последњи изданци једнога друштва.

— „Келнер, вина. Вина!“ Треба заборавити све. Џез музика трешти порнографске мелодије. Шиганка помамно, лудо, хистерично пева: „Зар није свеједно ког љубиш“,

Али етрасти више нема, ништа више не може оживети оно што је давно убијено, нструлело за навек. Чудећи ее, пијана дама искривљених усана, зури у господина, док јој он влажним прстима од вина, размазује кармин на лицу.

Тамо, ва другим шним покретом отмена

– ,„

столом, дама

равноду. точи

Сббуга Пати њебеста,

Пусто је све у мени и све јеца, · сломљена су моја криза, погинуо је онај с ким сам

из невестинске чаше пила

и с њим сва наша нерођена деца.

О, осећам било би их много

као у нтице птица,

целу би, чини ин се, земљу преплавила

п сва би била његових зеница

и сва осмеха његовога била.

Било би их као на ружи

као на младим трешњама трешања.

Кад год се спусти час туге н

душа ми о њима сања.

О, што не стиже да дигнеш па

д себи рој радосних, ЖИВИХ споменика.

Били би сви слични теби као цвет цвету, билп би сви твога и стаса и лика.

Око мене би сад деца трчала, твој поглед у њиховом горео

би смерно, душа се у њима твоја умножила, и као великој звезди звезда мала сва слична била бил теби

непзмерно. ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

цветова,

снова,

свету

вино на главу бледог господина. Мало даље, господни метнуо даму У крило и тупо гледа беле, обнажене, сувоњаве ноге.

Бескрајни редови испијених флашта, море алкохола н' много отмене младежи, без осећања и страсти тоне у вртлогу.

Даље, пред другим га колона фијакера.

Мало даље скитница, декласирани тип, чешући се руком за врат, исколаченим очима пиљи у отмене даме.

Дама се трза, кроз лорњет сева водњикаво-плавим очима и гордо окреће главу.

— „А што“ — промуклим гласом ноторне пијанице пита скитница, Натшли су се заједно бивши људи.

Ввани отмени свет латано изумире,

подземљем, ду-

копни као снег на априлском сунцу,,

заједно за изгубљеним за навек, људимв без отмености;

Њихов живот светли само у подвемљу, као фосфор у ноћи. Они мрзе светлост дана, мрзе народ, резлност. Сав отров њихових бића, растворен у алкохолу ове ноћи, изгара им животе, разобличава шакалски лик, оглаплавајући сумрак једне епохе.

А. тамо на светлости дана, у невиђеним мукама, рађа се сунце живота. Ове ноћи пушта се у саобраћај Савски мост. Хиљаде срца убрзано куцају. Радници, са победничким сјајем у очима, гледају како се днже вгажена вемља. Ведра лица, ведре мелодије оглашавају пролеће живота. У прсима ових људи бије срце, препуно неизмерне љубави 34 народ. Младићи и девојке играју и воле чисто, снажно, ва њих није све. једно жога ће да љубе. Њих сједи-

„њује велика мисљо рођена у бури,

оваплоћена у њима.

Напрегнутом нпажњом велики градитељи труде се да проннкну у смисао песама, које их напајају новом животном енергијом, гонећи на нове подвиге, на стваралаштво. Пијаних није било, када је први воз прешао Савски мост који је у поноћ предат саобраћају. Још једна победа гра„Мим“ дитеља живота...

Зграда у којој се налазе

ПРЕД НОВИМ ЖИВОТОМ

Народ је тражио у уметности велики број уметника газио је. Грађанско друштво из старе Југославије није имало поштовања за њих, били су боеми, неспретни и смешни људи, људи који се баве тако нечим што не доноси никаква прихода. Уметници су гледали са висине на тај свет и бавили се дивним односима. боја који грађанима нису казивали Ништа; Политички, уметници су стајали по страни и нису се уопште мешали у живот, иако су, великом већином, њихове симпатије биле на страни борбеног народа, само што је то било више платонски изражено, а тек појединци су иступали борбено и у животу и у уметности.

Данас се појављују сасвим нови моменти. Народ се интересује за уметнике и уметност, а народне власти чине и у овим те“ шким и оскудним часовима све да би се уметнички живот ставио на здраву основу. Тако ·је на прошлој изложби као и овој што је сада завршена продато изложених радова за лепу суму. Учествовали су и држава и градски народни одбор и Извршни одбор фронта, рејонски одбори

фронта, Југословенска армија, Народна скупштина, синдикат итд. ,

Али долази оно што је најважније, и што ће, сигурно је, још дуго: времена“ бити: главни проблем око“кога ће: се» водити ра„зговори»иплолемике, асто. је ства-

ралаштво, које, да би било у.веви са животом наших народа, треба да добије ин други елан и други вид. Ми смо сведоци да се многи старају да изнесу м патње народа и борбу за слободу, али смо 'исто тако приметили колико има и неразумевања и неспретности. Негде се успело више, негде мање. Ми можемо бити, углавном, задовољни али често се није пришло стварању са пуним уживљавањем у проблем који се третира и разумљиво је да то народ оставља хладним.

Ту је она основна ствар о којој мора да се поведе рачуна. Циљ да се само пословно или са жељом да се допринесе борби народа али без уживљавања приступи раду може понегде да се примети. Потербно је, међутим, осетити дух ствари и дах живота. Не може се ни са истим начином и истим темпераментом сликати народна борба н кинески порцелан. Исто тако је пофгрешно мишљење да је довољно направити нешто из борбе а да сликарство може бити запостављено. Ови последњи ће често имати

успеха код народних маса, јер оне нису у стању још да осете тде се завршава дилетантизам, а где почиње уметност, али је на уметницима да искључе и онемогуће дилетанте м профитере. То ће они бити у стању тек када буду дали озбиљна уметничка дела која ће одисати истином, а то ће да осете м масе, јер је велика "уметност приступачна свакоме ин убедљива за свачији

То је све лако рећи али је доста тешко постићи, Једно је јасно: да данас ум и не могу да остану издвојени. Они ће морати политички да се уздижу, јер ће само путем подизања политичке свести моћи да схвате многе појаве у правој светлости и приликом приступања раду би-. ће много ближе истини. Многи ће морати да се отресу разних манира којима се могло играти сликајући индиферентне мотиве који су давали слику некаквог лажног сензибилитета, али данас, када треба приступити човеку, то неће моћи више да пролази јер у ствари треба уносити карактер који је увек нов и жив. Многи ће морати да постану вреднији, јер мода од две сличице годишње неће моћи да одржи сваког у кругу уметника. Требаће кренути на бојишта да би се видео пејсаж, да би се видели н чули људи који су сведоци догађаја, да би се осетио њихов занос м, лепота њихових побуда и осећања. Помешатн се са народом који је патио, са рад-

· ницима који изграђују земљу са

несебичним пожртвовањем и са

атељен наших уметника

сељацима који земљу знојем заливају да бисмо ми могли као уметници да овековечимо њихов живот, борбу, жеље, блиска и далека сећања на жртве за бољи живот. Животу се треба прибли- | жити и осетити га, па тек тада приступити изградњи. Зато треба свуда правити забелешке, скице, аквареле итд. Ми ћемо нашом пажњом наградити радника, сељака, борца за њихов рад, а они ће нам то стоструко вратити. Та тесна веза мора да постоји, јер без ње остајемо одроБени од народа, а онда нисмо ни претставници његови у уметности. Сасвим је разумљиво да ће бити потребно подузети низ мера које ће. омогућити уметницима да остваре ово сједињавање. Путовања, приступ-у фабрике, набавка материјала, пружање података, фотографија и подршка У сваком погледу. Штампа пати од недостатка људи који би могли да пишу о уметности, али ће у таквом случају бити потребно да се популаришу што, више поједина дела па и сами уметници. Требаће предати многа издања у руке уметничких удружења као дописне карте, надзор над издавањем разних мапа, уметничких Сиографија, растурање разних слика које иду широко у народ“

"итд. О свему томе уметници би

„требало да дају одлучујућу реч. "Мораће се омогућити лако транспортовање слика и скулптура, да би се могле приређивати изложбе у што већем броју вароши и варошица итд. |

Има нешто што је важно н што треба да имамо сви, а то је стрпљење. Ми ступамо у нови живот. Уметници ће сигурно дати све од себе да би улепшали живот маса и да би овековечили њихове херојске напоре за слободу и бољв живот, али'је за то потребно и времена. Код уметника се осећа воља за преображајем, али се преконоћ ништа не може постићи, јер је тешко направити уметничко дело. Могло би да се почне са радом У народу око подизања смисла м интересовања за ликовну уметност, са предавањима радницима м нашим тежацима, са јачим ангажовањем по школама м по рејонима. На тај

начин ће се побољшати посета

и пожња, а то за уметника значи много.

Ако се буде омогућило поје динцима којн нису довољно упућени У уметност да се јављају но појединим лнстовима м часопнсима они ће нанети највећу штету нашем данашњем преображају. у

Не би смело да се дешава да се о веома успелим сликама и скулптурама, каквих има често на разним изложбама, не проговори из разлога што немају те-_ матике. То би била највећа грешка која се може тешко осветити нашој уметности. 5 +=

Из ових неколико напомена види се са колико опрезности

треба приступити мовим схвата- ;

њима у уметности, а исто

са колико озбиљности треба го-

ворити о новим проблемима, у метничком стварању и оцени по-

јединачних дела. Ми живимо У |

слободи тек нешто преко годину дана, а већ на другој изложби УЛУС-а можемо да говори мо о успесима и застрањењима. То је знак да су уметници почели да улазе у нови живот са пу-_ но елана, који ће их повезати са народом и његовим стремљењи ма. Уметници са своје стране налазе највишу гаранцију у чл. 36. нацрта Устава где се ује слобода научног н уметничког рада, м који обавезује државу | да помаже науку н уметност У циљу развитка народне културе _ и народног благостања, Ма

СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ #