20. октобар

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

сито.

БРОЈ 77 ГОД. П ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

БЕОГРАД, 24 МАЈ 1946 ГОД.

КИ У

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-448

(СВЕСТ ТРШЋАНА |

оличење тежњи наших народа

ВР Не за 1урако арена и присно прослављају „мај, рођендан свога во ког друга, свога Марша ла. ИЕ Ни једна од личнос ј ] . ти које су се на светској по 1 з ем ува зепера рата у историји није та Ат : ; постигла толике успехе у зад д | | ацима пре х јима је стојала, колико је постигао маршал Тито. А у пе не

ме ни један војсковођа ни држа ј | вник није с ликим страховитим тешкоћама. Је бе ПАР ИО пред тек.

| пи адени и слабо наоружани партизански одреди под њего5 м Ру оводством морали су у исто време голоруки да се боре и а паВИНрНИХ дивизија „осовине“ и против завере ћутања , су мрачњаци целог ИЕ Ц а света организовали проПре него што су реч партизан и име Тито први пут изговорећи Јано у слободноме свету било је потребно да народноослободилачка војска са Титом на челу издржи пет страховитих непријатељских офанзива и да изађе као победник из њих.

Зашто је Тито победио јој

1 ) У овој борби, којој нема равне у историјир Зашто је остварио велико дело у које многи нису хтели веровати док га својим очима нису видели ,

Једноставно зато, што је за собом имао народе Југославије, зато што је био оличење вековних слободарских тежњи тих народа, зато што је свака његова реч излазила из срца народног.

Онда кад се у шумадиским планинама, прво шапатом, по“ чело говорити о) другу Титу, о коме дотле скоро нико ништа није знао, Југославија је преживљавала најстрашније дане своје историје, Земља је била прегажена и расцепкана; влада и краљ били су је изневерили, војсковође издале, савезници су били хиљадама километара далеко. Хитлер је већ беснео на домаку Москве и Лењинграда. А у самој земљи окупатор је био, уз помоћ издајника, изазвао страшно братоубилачко крвопролиће, коме се није видео ни конац ни крај.

. Народи Југославије осетили су да је братоубилачка борба највеће зло од свих зала која су их снашла и да је њено окончање први предуслов избављења. Једини Тито устао је био одлучно против те братоубилачке борбе и прогласио за први и највиши циљ братство и јединство народа Југославије. И народи су пошли за њим.

Народи Југославије, поред тога, знали су — јер су их векови крваве историје томе били научили — да се слобода стиче само непоштедном и бескомпромисном борбом. Једини Тито во дио је такву непоштедну и бескомпромисну борбу. И зато су народи Југославије окренули леђа свима интригама, шаџпионима међународних смицалица и проповедницима шуровања са непријатељем — и пошли одлучно за Титом.

Народи Југославије окружени згариштима- и костурницама невиних вапили су за правдом, тражили су казну за злочинце, за издајнике, за све оне који су их у ове страхоте бацили. Тражили су казну сразмерну злочину, не зато што су желели освету, већ због тога што им је јасно било, да ни њихова деца неће имати бољи живот ако злочинци остану некажњени. Једини Тито носио им је правду, пуну и непоколебљиву правду. Зато су само Титу поверовали, зато су за њим пошли са потпуним поуздањем у будућност, будућност лепшу и бољу не само од садашњости, већ и од свега што је раније било. :

Зато што је био' израз воље народа зато што је повео народ путем који је народ тражио, Тито је остварио оно, што нико пре њега није могао остварити и што нико ван народа није могао веровати.

Од голоруких скупова радника, сељака и школоване омладине, у планинама окруженим са свих страна силном окупатор“ ском солдатеском, створио је војску. Наоружао ју је оружјем голим рукама отетим од непријатеља. Повео ју је у борбу једног

НА ЧАСТ ИМ

! „Што се тиче препо ско-југословенске границе, ских стручњака, значе цепање отсечени државном границом, коју они предлажу.

6 "Маршал Југославије Јосип Броз-Тито против десеторице и против стотине. МИ победио је. Победио је и фашистичке хорде, и издајнике, њихове слуге, и интриганте краљевске емиграције и заверу међународних мрачњака. Победио је зато, што је народ био са њим и зато што је народ хтео да победи.

У томе је величина маршала Тита, чији дан рођења народи Југославије прослављају 25 маја.

Они га: прослављају не само због извојеваних победа, дела њиховога Маршала, већ и због нових победа под његовим воћством, победа велике обнове и напретка у миру који је настао.

| | Мих. С. ПЕТРОВИЋ а а На Ер ари пале

рука које су поднели амерички, енглески и француски стручњаци по питању италијансовјетска делегација подвлачи да ти предлози, а нарочито предлог америчких и енгле- | Јулиске Крајине на два дела — источни и западни — који би један од другог били

То је потпуно неправилно и с тим се не можемо сагласити“, (молотов)

ептембар 1948 у слободС ној Випавској Долини крај Горице. Сва села У заставама, цвећу и песмама. Италија је срушена! Војска о" мрзнутих непријатеља је поражена! Јадно се повлаче јединице које су стрељале и пљачкале по нашим крајевима, Широка цеста која води од ЈЉубљане за Горицу и Удине пуна је италијанских војника који се крећу пешице према Италији. Народ их гледа са мр жњом, али и са презиром.

Са штабовима ових италијанских јединица ступили смо у преговоре, позивајући их да се заједно са нама одупру Немцима, који надиру у Јулиску Крајину дуж железничких пруга. Али даље од самог преговарања нисмо отишли. Највише што су ови штабови о бећали, била је неутралност, а што су У првом реду тражили од нас било је да и ми Немцима не пружамо отпор, да их не би „изазвали“ и да дозволимо италијанским јединицама, да без сметње одлазе у Италију и носе са собом своје оружје и своју спрему. Ови услови били су за нас неприхватљиви, Ми смо хтели борбу са Немцима, а нисмо имали ору: жја. Међутим, Италијани су имали оружје, а нису Хтели борбу. Зато смо са батаљонима наших старих одреда и са новим, преко ноћи насталим јединицама, на великом друму поставили бараже, Ту су наши свакој појединој италијанској јединици, која се кретала према Италији, дали да бира: или да се прикључи нама и пођеу борбу против надирућих Немаца, или да остави оружје, да би се ми њиме борили. ИМ без изнимке, све јединице бирале су овај други пут,

А Италијани (без оружја продужавали су пут у Италију. То су били Италијани из Италије. ј

Брзо се прочуло по целом Приморју да у селима поред друма за Горицу има оружја колико ти срце жели и да наш штаб дели то оружје свима који хоће у борбу. Долазиле су колоне момака из оближњих и удаљених крајева, Неки од њих путовали су данима и ноћима. Ту су се наоружавали и формирали у чете и батаљоне.

Једног јутра јавили су нам, да је у току ноћи стигла једна колона која се разликује од свих досадашњих. Била је састављена од 400 радника из Тржича покрај Трста, радникаИталијана. Дошла је, као и све остале колоне, да се наоружа и да се придружи нашој вој“ сци. Нису прошла три дана батаљон састављен од ових радника већ је био у борби са Немцима у предграђима Горице и јуначки се понео, То су били Италијани из Јулиске Крајине, [ џ

Када су они први (Италија“ ни из Италије) одлазили, не марећи за судбину наших кра“ дева, не марећи да ли ће ове крајеве да окупира Немац, и талијански радници из Трста и Тржича осетили су да им је дужност да заједно са нама бране ову земљу од туђинаца.

Одакле ова свест» Одакле о“

"вај осећај солидарности тр-

шћанског народа са нама и са нашом борбом»

Основица ове свести је по

везаност судбине приморских градова, а нарочито самог Тр“ ста, са судбином његовог 34“ леђа. Трст је настао као лука словеначких и хрватских покрајина Горичке, Крањске, И“ стре па и Далмације. Повеза“ ност са овим покрајинама његовог залеђа била је услов ње-

"говог постанка, па и услов ње.

говог развитка. Она је и услов његове будућности. .

Зато се борба самих Тршћана, за повезаност са овим природним залеђем њиховог града и за независност од сво: јих западних суседа, протеже као црвена нит, кроз целу тршћанску историју и зато се борба његовог супарника Венеције своди на покушаје, да се потчини Трст и да се насилно пресече његова животна веза са источном позадином,

Сав ХШ и ЈУ век тршћанске историје испуњен је жестоком и крвавом одбраном Тршћана од Венецијанаца. Ова је борба у више наврата довела до тога, да је млетачка војска навалила на Трст, а Тршћани су се борили са оружјем У ру:

СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!

пише:

Ар. АЛЕШ БЕБЛЕР

помоћник министра иностраних послова ФНРЈ

ци за своју независност. Међутим, у то је доба Венеција била јача. Неколико пута пошло јој је за руком да заузме Трст, да га пороби, да му по руши бедеме и да га натера да јој плаћа тежак данак, У таквим приликама Венеција је запленила све тршћанско бродовље, одвела у ропство или протерала из града стотине грађана, али Трст се после кратког времена опет дигао. И борба је почела изнова. Трст се ослободио и поново развио сво ју трговину.

У наредним вековима (ХЈУ и ХУ) Трст је толико ојачао да га Венеција више није могла савладати, али је зато још у покушавала да поремети

век саобраћај Трста са његовом природном позадином. Трн У

оку Венеције била је у том погледу цеста између Трста и Крањске, преко Постојне, Промет на овој цести нападале су млетачке оружане јединице по. кушавајући провести блокаду Трста. Ова је цеста била поприште крвавих борби и историја прича, како су Тршћани године 1495 изнели“ на Крас свој велики топ и тим су топом сузбијали венецијанске банде, које су ометале промет.

Међутим, када је Трст могао да обезбеди себи повезаност са својом природном позадином, када је успео да се укључи у исту државну заједницу којој су припадале словенске покрајине његовог непосредног залеђа, тада је Трст ужи“ вао мир и тада је цветао.

У вези с тим веома је зна“ чајна разлика између ових политичких творевина. већином _ настајале – типично феудалним процесима ствара“ ња држава, тј, помоћу завојевања, куповања, женидбом, наследством и томе слично. Овако створене државне заједнице имале су због тога и слу“ чајни обим, обухватајући разнородне покрајине, Када су били дати услови да се, без обзира на феудално-династич“ ке интересе, створи држава чији би део био Трст, онда је настала природна творевина У етничком и привредном погледу. И

Оваква је била Наполеонова Илирија. Овај велики Француз створио је на рушевинама аустриске и Млетачке власти једну политичку јединицу У коју је укључио, како сам У своме прогласу 1808 од 14 октобра каже: „Окружје Бељак; Крањску дежелу, естрајску Истру, покрајине Ријеку и Трст, земље које се називају Приморјем, део Хрватске М сву земљу на десном брегу Саве, Далмацију и њене отоке.“ Високи чиновник Наполеонов и писац „Шарл Нодје пише да је и ово Наполеон сматрао тек Као заметак и да је често го= ворио о томе Да Илирији треба прикључити Босну, Херцего вину и Црну Гору. ·

Према томе, Наполеон је одлично разумео које земље и. сточног Јадрана чине једну целину и да овим земљама при“ пада Трст,

Године пут у историји добија Трст. Четврт века он је одвојен од своје природне позадине. Ако је требало да се у свести Тр“ шћана обнови сазнање да је од повезаности са словенском позадином зависна судбина њиховог града, његов нормални развој, онда је ово последње искуство било јако поучно. Град је пропадао и ово пропадање није могао спречити ни

"напор италијанског империја-

лизма да од њега вештачки створи базу за надирање на

Балкан и за спремање помор, |

ског нападачког рата у Средоземљу. За Тршћане је Рапалска граница значила исто штоји плаћеничке млетачке банде у ХУ и,ХУ| веку на друму за Љубљану, у

Овај друм мора бити слободан, Зато су продивали крв преци данашњих Тршћана, за“ то су њихови потомци-ступили у редове наше ослободилачке војске, зато се данас тако одлучно и непоколебиво боре за прикључење свог града Југославији, |

Оне су

1918 Италија први.

РА |