20. октобар

У оквиру обнове и уређења Београда, Дом осигуравајућег дру« штва „југославија; који је делимично горео и био знатно оште„

ћен, потпуно је обновљен

фарбе и инесталационог мате» ријала, Па ипак, поред свих тих тешкоћа, рачуна се да ће се до новембра месеца извр: шити предвиђени план у сва: ком случају у погледу архи“ тектонских _ послова и утро: шка кредита, пошто у спецификацији објеката може бити увек промена.

Кредит од 42,300.000 динара који је додељен Инжењер. ском отсеку за оправку кал: дрме ангажован је у суМи од 28,000.000 _ динара“ за предвиђене радове. И овде се у пуној мери осећа иедостатак материјалћ. На првом месту недостаје битумена, | који је по“ требан за ливени асфалт. Из тих разлога последњих дана је и известан застој У радовима. Сем тога, постоји осетан недостатак асфалтних машина. До краја године израђи« ваће се велике површине травњака

Код осталих врста Калдрме проблем је, углавном, у рад“ ној снази. Међутим тај про: блем великим делом је решен добровољном радном снагом. Грађани Београда дали су за оспособљавање улица добровољних радних часова у из: носу од 1,912.300 динара.

За радове на обнови пар: кова предвиђен је кредит од 8.050.000 од чега је до 1 авгуг ста утрошено 4,600.714 дина“ ра. Предвиђено је да се израде травњаци по парковима, скверовима и уличним башти“ цама У површини од 115.281 кв, м. Оволико зеленила Београд није никада досад имао,

О саобраћају у Београду у току дискусије на конференцији говорио је секретар Извршног одбора Добривоје Њ сављевић. У _ обнови возног парка Београд није – одмакао од стања У јуну ове године. За набавку потребног броја трам= вајских Кола, тролејбуса и ауг тобуса наша земља је упућена искључиво. на = иностранство; Претставници Белсана _ водили су У иностранству преговоре 0 куповини вутобуса и тролејбу“ са. Међутим; с тим саобраћај“ ним средствима можемо рачу“ нати тек.почетком 1947 године.

току протеклих седам месеци за појребе Бевода обав= љани су следећи радови: завр= шена је обнова – водоцентрале код Шест Топола чиме се до бија 8:500 -просторних метара воде дневно: У току је пола“ гање друге натеге ради црпље“ ња савске воде. Радови на по“ лагању јужне натеге у Маки шу настављају се, | "

Комунално градско предузе |

ће, које обавља _ грађевинске радове за ИНО, Одбор за об= нову станова и за друга др“ жавна надлештва и предузећа У току протеклих седам месеци. узело је у Рад 379 архитектон= ских послова у вредности од 199.308,467 динара; _ Завршено е 276 објеката у вредности. од

.693.272 динара, а У Ђаду је детала 103 објекта у вредности 164,315.195 „динара. _ Досад је завршена – 121 зграда са 21 станова, У раду се налази 20 аграда са 595 станова.

Велики допринос грађана на рашчишћавању рушевина бор за обнову

зграда пе:

6! с озбиљним радом Тек 1 Е

јуна, пошто је тада регулисано кредитирање _ свих оштећених зграда: Поред унутрашњих организационих питања, знатна сметња је био став власника зграда. Главни проблем је данас оправка великих зграда на којима треба два до четири месеца рада и материјала, који се тешко набавља.

Одбор за обнову станова такоће ради на рашчишћавању рушевина у Београду. Рашчишћавањз Зграда од 1 маја вр: ши се делимично плаћеном радном снагом. Досад су обављени следећи послови; рашчишћено је" шута 47.188. кубних метара, укупни трошкови _износе 7,371.458 динара, а вредНост добијеног материјала износи 3,731.100 динара, На рашчишћавању рушевина ради 980 радника са просечно 47 камиона дневно.

Припреме за овогодишњу грађевинску сезону, ток И ста' ње радова показују да је ове године изгубљен Знатан пе риод времена из разних разлога: Због тога је пун замах посла настао тек у јулу месецу, а тежиште рада на другу по ловину године. Органи власти са својим апаратом уз помоћ масовних организација учини“ ће све да ове године и поред свих слабости план обнове у

Београду буде испуњен.

МОГУЋНОСТИ НАШЕ ПРОИЗВОДЊЕ ДАЈУ ТРГОВИНИ СВЕ НОРМАЛНИЈИ КАРАКТЕР,

Трговина постаје корисним посредником између пронзвоћачи И потрошича

| еаријатељска, окупација

оставила је крупне трагове у трговини Београ: “

да и читаве вемље. Окупатор је помоћу иаштампаних с ди-

нара успео да стави у своју“

службу део „трговаца“ који из похлепе 3а Новцем нису хтели да виде да својим радом гурају народ у пропаст. Тако је трговина у Београду

постајала корисна за окупато:_ средство за бескрупу=

ра н лозну зараду појединаца, а ве-

лики терет за широке потрб.

шачке масе!

Наслеђујући _ овако тешко стање у трговини Бебграда, пред народне власти постави“ ли су се озбиљни задаци, Трговину је уребало повести новим путем, путем који смера народној трговини, трговини која треба да буде средство за побољшање услова живота широких народних слојева.

а огромну подршку широ“ ких народних маса и антифа“ шистичких _ организација на: родне власти су повеле бес. компромисну _ борбу против

шпекуланата-штеточина У на:

шој трговини, Оснивање задруга

Но; народ и народне власти.

нису се задржале само на о: вој форми борбе против шпе= куланата, већ су предузели и друге мере. На иницијативу радних Маса почело се ства: рати радничко-намештеничко задругарство,. Радничко-наме“ штеничке задруге стварале су се по свим рејонима Београда, а такође је створена Главна београдска радничко-намеште“ ничка задруга, Пред овако младо радничко-намештеничко задругарство испречила се Ма: са проблема и тешкоћа. Тре: бало је водити упорну борбу за што боље снабдевање радника и намештеника 'о2новним животним лотребама по најнижим могућим ценама. Ова борба била је утолико тежа што задруге нису располагале искуством, довољним стручним кадровима и финансиским средствима, а на терену су во-

диле борбу са делом трговаша-кванташа који нису бира: ли средства да задруге 'омету

У“ њиховом раду. Но, поред свих тешкоћа и проблема, задруге су успеле да постану убрзо _ озбиљан помагач У снабдевању радника и намештеника основним артиклима исхране и да утичу на снижење њихових цена. Ово је о сновни и главни задатак задруга и оне су правилно схва“ тивши Тај задатак, уз савла“ ђивање врло тешких органи“ зациноних, саобраћајних и дру“ гих проблема, успеле умного“ ме да му удовоље, Користећи се великим про“ шлогодишњим искуством, задруге су у овој години мно“ го спремније дочекале кампа“ њу око снабдевања Београда артиклима пољопривредних

Скоро сви'ивичњаци на. Тротоарима центра необнављани и неоправљани годинама и оштећени ратним недаћама, били су нскривљени и, поред неуредног утиска, који су остављали, често су изазивали падове несмотрених грађана, Већ дуже време ни

тензивно се ради и на испправљању ових ивичњака

"производа. Оне су се чврсто везале са себским произвођач ким задругама и успеле да о: безбеде довоз великих количина, ове робе и на тај начин утицале на њену цену. Пољопривредни артикли исхране нису једини посао Којим се баве задруге; рејонске задруге послују и са рацио“ нираним _ индустриским _ производима исхране, а Главна београдска _радничко-службе»

ничка задруга још и са тек.

стилом, обућом, металном и другом робом.

Но, поред свих ових успе“ ха код наших задруга има још доста крупних проблема који су од пресудног значаја по њих, Организациона фор: ма изгледа да би требало да

претрпи извесне измене, а по:

ред тога сама организација појединих задруга врло је несређена и скупа. Кадрови су нерационално искоришћени, а још увек се послује без од ређеног плана. Постојећа саобраћајна средства недовољно се искоришћавају и ради тога трошкови око ловоза робе су врло велики. Начин послова» ња у задружним продавница“ ма није на висини. Ово је је: дан од главних разлога што задружне продавнице не по слују У оној мери у којој би требало пословати. Поред бвих, има још низ ситнијих проблема који се пред взадру“ ге постављају Као акутни, чи: јем решавању задруге морају најхитније прићи, !

Снабдевање преко град“ ских народних предузећа

Велику помоћ у оживљава“ њу трговине у Бебграду учи“ нило је Градско народно пре: дузеће „Гранап“, Извршни на» родни одбор основао је „Гранап“ са основним и главним задатком = исхрана станов» ништва Београда. „Гранап“ је једно од првих наших држав“ них предузећа у земљи. Оно

није имало могућности да се

послужи искуством других државних предузећа, већ је, иако са мадам бројем стручних људи, одмах: од учествовало у снабдевању града: Пред њега су св одмах по» ставили одговорни задаци У снабдевању, поред исхранг и другом робом, а нарочито огревним материјалом.

Кроз своје врло кратко по: словање од године дапа, „Гранап“ је израстао у огром“ но предузеће. Он је постао о громан комбинат којим је би: ло врло тешко руководити. Ради његове сувише – велике гломазности издвојени су сви артикли осим исхране, тако да су из „Гранапа“ израсла чети: ри _ нова предузећа ИНО:а (Градско млекарство, Градско огревно предузеће, Градско текстилно и Градско гвожђар: ско-техничко предузеће). О: вако растерећен „Гранап“ је у току ове године дао велике резултате у снабдевању Бед“ града артиклима исхране. 0Овог пролећа организовао је сетву поврћа, тако да је Као произвођач умногоме допри: нео да цена многим артиклима буде приступачнија и нижа од предратне. Поред гро: систичких послова бави се н трговином на мало преко свој'% продавница Којих има у ограду 38. Ове продавнице су доста модерно уређенв,а У њима се продају рационирани и нерационирани артикли исхране.

Учешће приватног сектора

Трговином _ основних _ жи= вотних намирница бавио се и приватни сектор. Приватни сектор У прошлогодишњем снабдевању намирницама био је већим делом пасиван. Већи број трговаца овом робом у: главном се руководио зара“ дом, не водећи рачуна о ку: повној моћи радних људи,

Приватни сектор, бави трговином рацибнираних индустриских артикала исхране, још увек није предузео довољне Мере за пословање и нерационираним артиклима На који би начин доста допринео оживљавању наше при: вреде. ~

У пословању млеком и млечНИМ производима главни чинилац је Градско Млекарство. Градско млекарство успева да подмири основне. потребе У млеку, Ма да су његови 38“ даци скопчани са врло. вели: ким „проблемима око набавке инсталација и осталог. инвентара. Мрежа приватних трговаца У овој струци Врло је разграната по читавом граду и она, укључујући се У Пословање, могла би дати велики допринос, нарочито у правил17 дистрибуцији млека.

рговина огревним материе јалом налази се, већим делом,

почетка видне.

који . се

кама Градског огревног У редувећа; Ово предузеће има за циљ да обезбеди довољне количине огревхог материјала, да их распореди по чита вом граду и на тај начин о' могући становништву да У свим деловима града добије огревни _ Материјал по истој цени, Е ' Бе и Код индустриских артикала ван исхране (текстила, обу“ ће, металне, хемиске и друге робе) ствар стоји тако, да рдбе досада није било у толиким количинама да би се могао у целости употребити постојећи трговачки апарат, Међутим, И поред тога, у расподели ове робе на постојећу трговачку мрежу било је грешака. У пословању са овом индустриском. робом највише учешћа имали су: „На-Ма“, „Гратекс“, Главна београдска радничко-службеничка – задру“ га, Градско гвожђарско предузеће, „Земаг“ и друга др. жавна, задружна и приватна предузећа.

Салашњи услови за трго“ вину Услови и могућности наше садашње производње дају тр» говини све нормалнији карак“ тер. Производња индустриске робе, каб и количине које су већ произведене, говоре да се не може више нетрговачки по: словати. Наша државна и за» дружна предузећа овоме морају посветити нарочиту пажњу. Она никако не смеју изгубити из вида да трговина треба да буде та која ће рећи шта треба производити.

У досадашњим условима развоја трговине и трговачке мреже у граду могло се догодити да сва наша државна и задружна предузећа отварају своје продавнице онде где пронађу могућности да је отворе без икаквог плана и перспективе тих продавница. Међутим, данашњи услови развоја трговине ово не дозвољавају. Државна, савезна пре дузећа, као на пример „НаМа“, треба да стварају угледке "трвованке: продавнице ве ћих размера, а не да разгра: њавају ссвоју мрежу. по чита. вом граду г Такве би такође требало да буду и продавнице земаљских предузећа. А градске и задружне продавнице, треба отварати у свима дело: вима града.

У последњих неколико ме сеци трговина У граду осетно је напредовала. Међутим, и: звесне трговачке радње сво: јим изгледом, са полупаним и неуредним излозима и без истакнутих фирми, кваре естгетски изглед трговине и улице У којој се налазе.

Прв рата, нарочито У трго. винама на мало, Трговци су знали да своје излоге, фирме и. радње врло укусно уреда.

Тачно је да су количине робе онда биле знатно веће и да је самим тим и било ви. ше услова за њихов леп из: глед, али ипак, стање у коме се данас Налази наша припреда даје много више могућности за овај уређај него тто де то данас случај.

Код државних и залружних предузећа _ ситуација У овом погледу није такође на завидној висини, Овде треба дода-

" Ти и то; да начин услуживања

потрошача треба да буде много бољи. Данас, у такмичењу за обнову наше земље, где радничка класа улаже максимум напора и труда, намештеници нарочито у државним и задружним предузећима треба да даду такође максимум

од себе, тако да наша држав- ||

на и задружна трговина буде најбоља, најприступачнија потрошачима и ла Тако постане стварно мародна Трговина. - Петар ЗЕЧЕВИЋ

ваниле аи

' 76

ПРОПУСТИ У РАДУ МЕНЗА

Мензе Београда треба да имају јединствено руководство адничко - намештеничке) Рр мензе, којих данас у Бео-

граду има око 72, отпо» чевши рад у најтежим данима,, када су услови за правилну ибс« И храну становништва били ми“ нимални, развијале су се, уса« вршавале и испуњавале свој _ задатак осигуравајући исхрану“ за преко 17.000 запослених Београђана.

Од прошле године, када су мензе живеле и радиле благо. дарећи издашној помоћи коју су им указивале народне власти, од времена када оне нису могле да пруже довољну и сваковрсну свежу храну до данас, прилике су знатно измењене, мензе су стале на своје ноге и храна коју оне пружа. ју квалитативно је данас боља него што је то било раније,

Али и поред постигнутих у: спеха, у раду наших мензи би: ло је и данас се провлаче пропусти на које треба указа ти да се убудуће не би поно“ вили, да би мензе у потпуно“ сти испуниле свој задатак и да не би квалитет хране, која се у њима добија, заостајао 84 могућностима које пружа раз« вој и стање на пијаци.

Стара болест по нашим мен“ зама била је и остала: недо“ вољна пажња при прављењу калкулације, лоше _ вођење књига и рад са дефицитом, који је дошао Као неизбежна последица оваквог пословања, Многе мензе су због овога претрпеле неуспех и биле при“ моране, као менза кожарско« прерађивачког предузећа „Ко: лектив“, да обуставе послова» ње, Управа Главне железничке задруге такође је лошим по словањем довела своју мензу у безизлазан положај, не обазирући се на савете Координационог одбора.

Менза Окружног народног

одбора, У Косовској улици бр. 41, обуставила је рад пре крат. ког времена, Управи мензе је било препоручено од Коорди: напионог одбора да изврши фузионисање са неком другом мензом. Међутим, на препору“ ку се није обратила никаква пажња, књижење није вођено уредно ин тако је. дошло до мањка од 40.000 динара. "Ова менза имала је још је= дну негативну одлику: била је прљава и запуштена, Хигијенски услови У њој били су вео» ма рђави;

Од недовољне чистоће патв' данас многе мензе, Прљавшти: на у мензи „Рудник“, у којој се хране радници „Нестора“ и „Мораве“, откако је њено ру: ководство · преузела — управа Шесте радничко-намештеничке задруге, је невероватна – Окд непочишћених кора од лубени:г ца скупљају се гомиле мува и то нико из управе не приме“ ћује. На жалост, прљавштина по МНОГИМ београдским менза“ ма не зарстаје много за мен“ зом „Рудник“,

Овде треба напоменути да је. дужност здравствених рефере• ната по рејонима да редовно врше контролу мензи у својим рејонима. Та контрола треба; поред чистоће и хигијене у мензама, да обухвати и ква: литет хране која се дели а6дбнирцима, Међутим, има мензи које својом чистоћом могу да елуже за углед. Таква је менза Дома занатских ученика у Зе муну. Она је само још један доказ више, да је по мензама могуће одржати савршену Чистоћу. Управе неких мензи, иако је

' од почетка њиховог пословања

прошло више од годину дана а посао се за то време раз“ гранавао, нису се благовремено побринуле за проширење сво“ јих просторија, Тако се данас и кухиња, и трпезарија, и би“ фе мензе особља Железничке станице налази У једној једи“ ној просторији, Разумљиво је (Наставак на трећој страни |

Што дикла навикла...

== Кажете да имате Месо

У. Бавола с том слободном продајо

слободној продаји, Идите дд м кад ја хоћу на књижице!