20. октобар
+
16 АВГУСТ 1946
паратв,
а
/
Југославија
Филм у славу борбе и отпора наших народа
У Београду и целој земљи с радосном захвалношћу _ примљен је филм „Југославија", који је совјетско предузеће „Мосфилм" створило у славу бврбе и дтпора југословенских народа. „То није ни уметнички филм, у обичном смислу те речи; то није ни документарни филм, који даје само снимке хрони“ ке; то је прави новинарски, од: личан новинарски говорени чланак са илустрацијама, |
Већ само једно име јемчи да је чланак добар, То је име: Иља Еренбург! Иља, чије су члулке, емитоване преко московских станица, Југословени под окупацијом слушали и пре. причавали по цену да изгубе главу док су југословенски партизански одреди тим пламеним речима љубави за слободу и мржње за угњетаче бодрени, да истрају до победе.
„Речи Иље Еренбурга причају историју Југославије од срам. ног потписа Тројног пакта, ко. ји народ није хтео да призна, па све до ослобођења које југословенским народима доносе Народнбослободилачка _ војска и партизански одреди борећи св раме уз раме са славном Црвеном армијом.
__ Режију је водио Леонид Вар: ламов, а главни оператер је Владимир Јешурин,
Овај филм, који се не приказује само код нас него и на страни, долази у добар час: да целом свету каже истину о на“ шим мукама и жртвама, само прегору и јунаштву, и допри“ носу за победу савезника. О свим тим жртвама и мукама Кој6 нам се сада с неких страна тако. мало признају.
2, наше. ПИТАТЕЉКЕ
Пре но што пођете на летовање-не заборавите!
Кад кућу напуштате на ибле дуже време, не пропустите да предузмете извесне предострожности које ће вам уштедећи == при повратку мбгућа = непријатна Маненађења. Тако ва ври. мер:
— Пезбовите оџачара да вам очисти оџак, ако то није скоро учињено.
== Дајте ла 66 испразне канте за ђу« бре и полијте их кречом.
. = Затворите тало“ не, а прозоре остал | || вите изнутра отворе,
ове“ али учвршћене на неки _ начин, _ Да
их олуја не разбије.
> = сетљиве — лу“ стере обавијте ме: ком крпом или хартијом, да их сачува“ те од прашине,
— Излупајте или: аеве, поспите их наф. талином или сољу, покријте свежом но винском хартијом, Уз мотајте у гролнус и вежите канапом.
— Пазите да вам у
У кујви и остави не о: стану ни прљави, ни влажни Судови, ни остаци јела.
__—- Поспите неким бредством про“ лив мољаша патентиран намештај и ако Та имате — унутрашњост клавира.
— На оставите у ј постељама прљаве чаршаве, ни у купатилу. пешкире, вину кујви крпе.
— ставите отрова за мишева на патбе кујне И оставе = 34 сваки случај.
— Оставите сваки кључ на Свом месту, или их све гру“ пишите у једној кутији или фијоци.
ји — Испразните вазе са
ивећем, нећерите их, испразните пећељаре. 77 — _ Погледајте — при и 6 поласку _ стање _ вашег у (22 струјомера, да бисте
мегли при повратку да се уверите да Вам нико није трошио струју. Мекључите све електричне а: — – затвбрите добро све славине. == Оставита кључ од стана _ настајнику _ куће да би могад да та „вад-
зире у случају несреће, пожара, _ или ако би пукла пе
у стану над ва
шим итд. _ Дајтв 8; му и вашу нову
адресу ради — П0-. ште, Поверите му такође, ако их имате, ваше сак“ сије, птице у кавезу, Мачку — и веште новаца – За њихову храну.
х<
Урнм
У ПРЕДЕЛИМА ГДЕ СЕ ОДИГРАВАЛА НАЈВЕЋА ЕПОПЕЈА НАШИХ НАРОДА
Педкв п пт, липаних Омоти
обишли (у попришта борби из Четврте и Пете офинзнво
Селб Дуте код Прозора где су били (колона уметника)
Четвртој офанзиви
. Ог дана "вратила се. У Београд. велика) трупа,
ликовних уметника из свих кра« јева наше земље која је пре пет недеља, 6 јула, кренула на велику радну екскурзију по крајевима где су се водиле најжешће борбе у време Четврте и Пете непријатеске офанзи“ ве,
Ова путовање организовало је и материјално омогућило Претседништво владе ФНРЈ, по личној, иницијативи Маршала Тита, Циљ је овог колективног путовања био да се добар део наших ликовних уметника при. сније упозна са пределима који су били позорнида највеће епопеје наших народа и да тако усвоје оне ликовне елеменле који су им неопходни да би ту епопеју уметнички уобличили: Под вођством мајора Бранка Шеотре, секретара Удружења ликовних уметника Србије; у" метници су обишли најзначајнија попришта борбе у пределима Сутјеске и Неретве, као и многа села у којима су били смештени наши рањеници у време Четврте офанзиве. Видели су место погибије народног хероја Саве Ковачевића, место где је рањен маршал Тито, место где су преко Неретве, под незамишљиво тешким условима пренесене хиљаде наших рањеника да не би пали у руке непријатељу. На крају путовања уметници су се задржали и на једном сектору Омладинске пруге, да би изблиза упознали велики радни. подвиг наше о младине, „и“
Резултати рада на овом путо,г вању манифестоваће се двоја“ ко: На дан државног празника 20 новембра, биће отворена и зложба слика, цртежа И аква= рела које су уметници радили и ловршили на самом терену; а као други резултат доћи ће свакако многа нова уметничка
смештени рањеници У
дела; у“ скорој будућности, -0=
(етварена. по студијама и умет-
ничким подацима прикупљеним на овом путовању.
У сваком случају, богатство нових утисака и доживљаја која са овог путовања носе ње“ гови учеснини биће снажан потетрек за ликовну делатност на једној новој историски-верној уметничкој основи У свим културним центрима наше зе мље,
СТРАНА 7,
ре==
Припреме за прославу стогодишњице рођења Светозара Марковића .
За прославу стогодишњице ЕЕ Свећозара Марковића радски културно = просветни адбор предузео је низ припре-
ма,
_ Светозар Марковић је велика „фигура из наше културне и по“ литичке историје, он је дубоко ушао у живот српског народа у деветнаестом веку, Лик Све тозара Марковића и поред ње“ гових огромних заслуга за наш народ није никада осветљен У потпуности, јер У прошлости различити режими гушили су увек сваку истину б политич“ ким доживљајима из наше и старије, Међутим, данас у току прославе — која ће бити 28 септембра, одаће се поштовање великој личности Светозара Марковића, обележиће се његова појава и протумачити његова велика историска заслуга широким народним масама, пу, жем издања књига Светозара Марковића, _ предавањима и преко штампе.
Градски Културно:просветни олбор одлучио је, да би се исто. риски обележио живот вето: зара Марковића у Београду, да се поставе спомен: плоче на оним кућама и школама где је про: волио свој живот и учио, Спо. мен-!Ллоче поставиће се У улици Седмог јула, на гимназиској агради, где је Светозар Марко вић учио; у Фрушкогорској Улици број 7, на старој згради, некадашња Висока улица, где су се тајно састајали ученици Светозара Маркавића на че. љу са Милованом Глишићем. Плоча ће бити постављена У У" липи Милоша Поцерца, која ће обележити местб на коме је би. ла кућа, у Којој је становао Светозар Марковић за све вре, Ме свога школовања.
Предложено је Универзитету к Народној омладини београд“ ског универзитета да У двори“ шту Велике школе, ланашњег Филозофског факултета, поста“ ве бисту Светозара Маркови“ ћа, који је У Тој згради Учио Фехнички отсек, Народна сту-
греди и: обележи просторије. „Побратимства" У "Великој школи, | >
1 На дан прославе одржаће се предавања по рејонима, синди. калним подружницама и шко, лама. Уједно уредиће се. два или три излога У граду У који: ма ће. се изложити књиге Све» тозара Марковића, књиге о њему, његова писма и листови које је он уређивао.
| ДЕЧЈИ ГР АД БАЈКИ динама
почетном школско године биће отворено пионирска изложби у БООГРОДУ
о припремним радовима, | који се. спроводе, пионирска изложба испуни“ ће велику празнину. у животу наших пионира, Изложбу организује пионирска организација уз помоћ Просветног одељења градског одбора, док ће радо: ве 38 припремање. саме изло> жбе (проводити предузеће ој блик!, Пионирска организација, пре“
"ко свбга одбора за припрема“
ње изложбе, успела је да доби“ је од Извршног одбора Београда помоћ за организовање изложбе. Градски АФЖ обећао је пионирима да ће преко своје организације спровести израду Дечјих играчака, 7
План изложбе који 66 већ б« стварује по радионицама у ре“ жији „Облика" обилује увећа» ним илустрацијама из књига и пластичним позорницама #оје ће претстављати најтиличније сцене из књига дечје литера туре. Читава изложба имаће три велике просторије, На Зи довима прве просторије, која
Прветорија где ће бити позорнице са сценама из дечјих прича
ке углавном бити И. улазна; би. не окачене фигуре, израђене од картона и шинер- плоча; које ће нретстављати јунаке из попу“ ларних дечјих бајки. Свака фи: гура биће пропраћена главним текстом из бајке И ознаком Из које је књиге извађен цитат, У другој просторији рељефно ће бити изграђена три острва на којима ће се налазити мале ми. нијатурне кућице, По овим 0стрвима деца ће моћи да се пе: њу, На главном, већем острву, биће подненута кула са позорницом која ће се аутоматски повремено отварати и на којој ће дрвене покретне лутке игра“ ти поједине сивне из дечјих ког мада, Острва ће бити новезана дрвеним мостићима, в испод са» мих бстрва пробиће се тунели тајанственог излаза,
Трећа просторија имаће по ред изложених пионирских цр“ тежа И Изложбу књига стране и домаће дечје књижевности, тако да ће пионири моћи и да купују књиге, У једном куту ове просторије биће изложена велика илустрована књига са покретним страницама, на ко“ дима ће бити приказани главни доживљаји из књиге „Вели Јо. же" од В. Назора. Поред изло. жених пионирских цртежа налазиће се огромна Табла ва цр. тање, такб да ће сваки пионир моћи, инспирисан _ изложеним цртежима, да покуша са црта њем на табли,
Овако припремљена изложба, која ће добити у току рада дош много допуна; претстављаће прави дечји град бајки и неочекиваних радости, Изложба ће имати Велики васпитни карактер, јер ће деци на забаван начин приказати многе мотиве из популарне дечје књижевно“ сти, приближити књигу пибни, рима још више, и пружити 34: баву дечјем духу.
сдентека омладина треда а
бившем светском прваку
Чешки шахисти прославили су стогодишњицу рбђења не. кадашњег светског првака Штајница, оснивача модерне шаховске школе. Штајниц је рођен 1836 године У Прагу, где су му шахисти подигли споменик, а умро је У Њујорку 1900 кодине. Зббг чисте и пре фињене уметничке игре Но зван је шаховским Микеланђелом. У шаховскбј стратеги“ ји извео је читаву револуцију. Дотадашњи шаховски велема! стори као Морфи, Пилебери, Чигорин; Јановски и пруги #грали су крајње офанзивни систем игре. Да би дошли до
оштрог напада, нису се устеза» |
ли ни од какве жртве. Наравно да је таква игра веом: рискантна и често води Кати“ строфи, Насупрот њима Шта!» ниц је играо веома дефанзив“
но, све док Му се не ди пру“,
жила прилика за оштар про» тивнапад. Према његовим на: челима најпрепоручљивија ша
Штајниц
ховска стратегија је утврдити се у _ повољној одбранбеној позицији, и трудити се да се искористе и најмање грешке противника, нарочито када би овај предузимајући напад 0' слабио свој положај.
Кроз _ читавих 28 година Штајниц је био најјачи играч света, Првенство му је одузео 1894 године Ласкер. _ Неко
време му је опасан противник
"био руски велики мајстор Ми“ ханл Ивановић Чигорин, али је. Штајницу „ипак пошло за руком да. га, победи У мече“ вима 1889 и. 1891 године, Њих двојица су играли и један меч од две партије преко теле» графа, који је Чигорин добио. Тај меч је игран, 1591 године. Потези су слани сваког. дана телеграфским путем. Штајниц "не само да је обе партије изгуби, већ му се десио И један трагикомичан 'малер. У „оно доба партије. слане телеграфским путем биле су права реткост. удновати шаховски знаци, које је свакога дана „Штајниц слаб У Русију, пали су у очи ноштанској управи, која је посумњала да се ту можда не ради о каквој шпиуунажи. ИМ сам Штајницов Из. клед бид је сумњив аустри“ ским поштансикм службеници“ ма: хром, С огромном косом
и брадом, као и блиставим продирућим дчима падао је одмах у очи. Резултат је био да су Штајница једнога дана неочекивано ухапсили и под“ вргли строгом испиту. Тек по», сле 24 часа на основу интер“ венција многобројних _ углед“ них шахиста светски првак је пуштен из затвора. Власти су му се извиниле, али Штајниц је остао огорчен: пропустио је читав дан, а да није оди“ грао ниједну партију шаха, нити Чигорину послао потезе!
Када је 1894 године изгубио меч за светско првенство са Ласкером, Штајниц је поку“ шао две године касније. да вђати титулу шампиосна света, Међутим тај меч је изгубио са још горим резултатом него први,
рани
НЕОЧЕКИВАНА ПОМОЋ
Некад чувени мајстор Тараш имао је тешку турнирску партију са мајстором Маршалом. Био је на потезу и дугб мислио. Никако да нађе Доба бар наставак. Који год наставак је рачунао, сваки га је водно у слаби“ ју позицију. Противник Маршал је у“ Стад од шаховског стола и звадовдље нб. се шетао по турнирској сали, зЗа« морбн од дугог размишљања Тараш је Дитаб главу од шаховске табле и реаигнирано погледао према отворе“ нем прозору, кроз који је продирао свеж и топли ваздух. Одједном зачу какб из некор дворишта виче мало дете: за, а, ај« Затим дете вастане, па "онда понови свој карактеристич“ ни плач са три з»а«, Тараш је тада о: пет окренуб главу према табли и скорб нехотично _ погледао поље 23. Одједном се тргао, Па на то поље треба да му дође топ!
Без предомишљања Тараш је ода маз вукао топом на а3, Маршал је бив изненађен, јер на тај одговор свога противника вије рачунао. Убрзо. је после тога Тараш дошао У надмоћнији положај и ефектно побе« дио азапрепашћеног партнера. Овај, наравно, није ни слутио каквог 1ео• бичног саветодавца је имао срећни победник,
ПРОБЛЕМ 12
(Комбинациони задатак)
Замка је често последњи пбкушај да се нека рђава позиција спасе или да се низ реми-позиције постигне до“ битак Овај пример претставља пблоз жај једне Турнирске партије, При тачној обостраној игри партија би са морала завршити са реми, За црног га, чим буде на потезу, најбоље је ла вуче Кеб-а7. Бели нема ништа од тога ако туче пешака Њ7, јер ће из“ губити онога на сб, а после тога не би се могао држати ни други бели пешак у средишту.
Бели је сада начинио замку са пи“ љем да наведе црнога да одмах туч че Нешака на «5. Мгра ј6 текла ова“ ко: 1), Кћ2-а | Та2-с2 2) рбб-е| Теди 3) 4бе- у Тебес! +; 4) Ка!еће Т е1-41 5) 47-авр) + 1 т45; а8; 6) Бед-е5 мат.
срећно успела спекулација, јер је црни упаб у клопку.
Херизонтално: 1) нови правац еко“ номеке политике СССР; После Х конгреса ВКП (6), пространа равница 0брасла Тундром и Маховином, река у Украјини, пристаниште на нашем При“ морју; 2) проналазач бакцила тубер« кулозе, улица (провинцијализам), свеска, делић течности; 8) индустриска биљка, полазна тачка координантног система, наш уметник; 4) Велика птина тркачица, музичка нота, овас; 5) сировина од које се праве штофови, супрбтно бд поста; 6) одјек, ходник;
т) страно женско име, грчко _— слово, присвојна заменица, 5) врста _ коже, роман Ванде Васиљевске, снажан; 9) ноказна заменица, превремен; _ врста
гласа, један спорт; 10) скраћеница за једну установу народне власти, једно од ма Која два Тела раздвојених електричном струјом, домаћа животи. ња; рудник бакра.
Вефтикално: 1) сугласник, свеза; 2) иницијали потпретседника наше владе, лична заменица; 3) тачка на крајевима земљине лопте, мушко име; 4) турска механа, временски отсек; 5) предлог, краћа приповетка, субласлик; 6) два сугласника; супа (провинци ја“ лизам), грчко слово; 7) грчки бог ветрова, свеза, време од 24 часа; 8)
6
23754 92897 и 42 13 18 15 16 ____А__ | | „| 108 11 > _| | | [ ||»
Е ВЕРАЕ Е и
пут, земља,
афричка великог српског песника,
напуњен, предлог; афричка животиња, змија, иницијали
аждаја; 11) нашјив ЗНачке у фискултурном два различита слова; 13) сугласник, бланина у Олизини Беог града, свеза; 13) коцка, вунени огрч тач; 14) супротно од јаве, зла суд бина; 15) песма која опева један |: начки догађај, домаћа животиња; 16) сурласник, Једно слово.
железнички 9) свеза, 10 велика
разум, такмичењу,
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонталног 1) Париз, Сопот, 2) ој Лена; крас, пи, 3) дом, таван, ра“ ван, кан, 4) мој, раса, атак, лав, 5) Алеш, ру Шид, р; лава, 6) ни, ом, 6, %, 6 (еосподин), По, а, 7) ујак; скида« ње, вода, 8) седу атом, Мета, дар, 9) тор, унија, Авала, рог, 10) ар, траг нада; Ма, 11) салва, Алтај. Вертикално: [) под, Тас, арома, У“ бора, 8) р, Молијер, л, 4) Ма, је, ад, тв (Тодор Вујасиновић); 5) 867, шок, ура, 6) нар, н, Ана; 7) Авар, Стиг 8) ас. СКОЈ, 9) наш, има, 10) ита (и Такб даље), 1) Рад, ама, 12) 81; гњев, 13) квар, стан, 14) рак, п, ала, 5) сан) лоћ; ада, 16) ос; ла, од; 8 17) п, Кавадар, Т; 18) Опава, арома; 19) тит, гај.
саге
Ба
Ату Бапа а У Ин
џ _"