20. октобар

%

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

" БРОЈ 90 ГОД. ПЦ

У своме говору у Јесени_ цама маршал Тито је, излажући унутрашњу и међународну политичку ситуацију у вези са задацима који нам се намећу, нагласио да пред нама претстоји још једна борба — борба за мир. Читав низ појава и чињеница, ' које су се догодиле у свету од ликвидирања фашистичке Немачке до данас, потврђују потпуно ову мисао,

На међународној арени занста су избиле такве ствари ко је би у најмању руку изгледа. ле чудне, када не би била, по зната њихова права позадина, Један део земаља, које су, према, речима друга Тита, водиле ослободилачки рат, читавим низом својих поступака, сва. ким даном, све више показују да хоће — империјалистички мир. Старе, реакционарне и назадне снаге једног света у пропадању ангажовале су све своје силе не би ли се овај па. клени-план и остварио у скорој будућности.

Када, би се поставило пита» ње —- ради чега, је, ради чи. јих је интереса и у коме циљу, англоамеричка, империја. листичка клика — која, као што смо видели у пракси, несумњиво има, утицаја, на спољнополитички курс својих влаљ да — заузела тако изразито супротан и потпуно негативан став према, тековинама, из протилог рата, онда би на то моРадо да, уследи само један одговор: отпочела. је наново вели. ка, економска, борба, за, светска, тржишта, за колоније, изворе сировина, и јевтине радне сна,

ге, итд. итд. Империјализам не би био оно' што јесте кад не

би тежио за економским и политичким поробљавањем туЂих територија и туђих наци. ја, када не би тежио за, екс. панзијом и монополима. Тим пре, што се прелаз из ратне на мирнодопску производњу у читавом низу капиталистичких земаља, а, у Америци у првоме реду, показао као изванредко тежак, компликован и, под са

· дашњим капиталистичким Уусловима, скоро нерешив проблем. Према, томе, кад кажемо да нам претстоји борба за, мир, онда ту борбу замишљамо сасвим конкретно као борбу противу свих покушаја међународних империјалистичких кругова да постојеће међународне уговоре и обавезе претворе У обичну парчад хартије, у просту фразу, у бесмисао, или чак, у њихову супротност. Већ сада, например, такви уговори као што су Атлантска повеља, а да о другима, м не говоримо, свели су се ни на шта, благодарећи извесним „практичним“ схватањима морала у полити_ ци од стране извесних запад. них кругова. Пуна конкретизација, ових схватања, међутим, нашла је свој прави из. раз, на општу срамоту цивилизованог човечанства, У Ки. ни, Индији, Палестини, Индонезији, Трсту и Јулиској Крајини, и читавом низу других земаља, и крајева, Азијви Е. вропе,

Мир је, као што је то већ толико пута. наглашено, недељив, Ђорити се за њега, значи бити доследно на. бранику свих те жовина, ослободилачког и антифашистичког рата. Извојевати

га, значи, истовремено, савла-

дати, ако не сасвим и потпуно, а, оно у највећој могућој мери, све оне препреке које данас онемогућују и спречавају њетово брзо и "ефикасно остваре. ње, |

му и в и и Та Те ТИУТЕоТИНИХ МАТА

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

а за мир

Из досадашње спољнополи_ тичке праксе, из искуства, са. досадашњих међународних са. станака и конференција земаља.чланица Уједињених наци_ ја, могла би се тачно и оштро издвојити сва, она питања која, су досад претстављала камен спотицања, за настављање једино позитивне и благотворне политике узајамног и равноправног споразумевања, из до. ба рата, у

Југославија, је, као земља, која је у више наврата била, жртва агресије, непосредно за: интересована, да, се у Европи и у свету успостави заиста, праведан и заиста демократски мир. Према томе, њој није свеједно и не може бити свеједно какви се све планови данас кују на Конференцији и око Конференције мира. Она је зато и решена да, као што је активно учествовала у борби за, извојевање победе над заједничким непријатељем, узме пуног учешћа и у делу ства. рања новог међународног поретка који треба, да, обезбеди човечанство од свих агресив. них тежњи и сваке будуће агресије,

Несумњиво, главно питање спољне политике Југославије и даље остаје питање Трста и Јулиске Крајине, Ми смо ви. дели како се досад поставља, ло ово питање, нарочито како се постављало од стране за«

падних-сила, Наши --ванадни ВР ка

Е о

савезници. без обзира на став

демократског јавног мнења У свету и у 'евојим властитим земљама, практично су се прихватили посла да на сваки начин олакшају положај дојучерашњег нападача, не обазирући се ни на наше оправдане аргументе ни на нашу проливену крв. Нашу националну територију и наш живаљ одвајају они од нашег живог орга. низма, јер се притом руководе својом рачуницом, својим ин_ тересима и својим плановима у овом делу Европе.

То је прво наше разилажење у погледу основа на којима, треба будући мир да почива,

Колико се далеко, међутим, може отићи у пренебрегавању демократских принципа при реттавању оваквих и сличних проблема, када, се за, мерило не

„узимају правда и правичност,

него нешто сасвим супротно томб, најбоље се види и из пројеката статута Трста и тзв. „слободне. територије“, Према, тим пројектима, а, њих има четири, јер је свака од четири велике силе поднела, свој, статус Трста се, према речима, друга Кардеља, срозава испод статуса неког доминиона, тј. „уводи се систем који је уобичајен у колонијалним и полузависним земљама,“ Гувернер се, према овим пројектима, Енглеске, Америке и Француске, претвара, уствари У дикталора, који би, разуме се, своју диктатуру спроводко за рачун оне силе која, би на ње. га имала највећи утицај. Став Југославије и по овом питању је демократски и на линији једног трајног мира: он предвиђа пуну демократију за народ Грета у погледу његовог унутрашњег уређења, али та-

кође и реалну унију са. Југо. ||

славијом као једину могућност

за опстанак овакве једне ве. | штачке творевине, која, прем- |.

да је вештачка, треба, ипак на неки |начин да живи и да се развија ако не мисли да потпуно пропадне,

Друго наше

погледу основа, на којима, треба да почива мир са бившим

разилажење У

стопама него Т

-_ БЕОГРАД, 23 АВГУСТА 1946 Г,

агресорима односи се на репа. рације, Ми сматрамо, и неот. ступно стојимо на том станови шту, да нападач треба, да, плати оштету за све разарање, пљачку и убиства која је из–

366 штебили, кад

ну добром делу западне штампе, одавно се већ у сва звона удара како је Италија, исцрпљена и како нема могућности да плати репарације. Не улазећи у ту могућност да, би ратну штету уствари требало да плате италијански империјалисти, банкари. и индустријалци који су и довели Мусоланија, и његове фашисте

· на:власт — што, је, међутим, _ ствар италијанског. народа да „их;на; то натера —, ми 08, пи»

тамо: како је'то“ Италија, способна да плаћа огромне окупационе трошкове, а вије :У

стању да, подмири један сра-

·змерно врло мали део оне штете коју је нанела, њена, војска, харајући, немилосрдно по окупираним земљама, 2 "2

Ова два' питања, која смо. издвојили, јасно илуструју какве се све тенденције не појав.. љују на Западу у циљу да. се, услед разноразних. комбинациЈа, сачувају империјалистичке, позиције дојучерашњих агре. сора И. њихових пријатеља, из редова, светске реакције. Непредавање ратних злочинаца и

њихово несметано вршљање по

Мт гр 30

7 "Де Гаспер.

~ ДЕ ГАСПЕРИ — Као: што ражим нови лут.

522

Маршал Тито

арени

Е и. је остао на линију "империјалистичКих. традиција старе“ Италије, а: да ни једном речи није осудио фашизам «и 15 у

% Трсту, Горици, Тржичу и другим местима која, се налазе под окупацијом Савезничке војне управе, — све то, У 9чима демократског јавног мнежња, мора да, изазове не само Е „зуфеве. нота и, ВеНОИЕ 54 92) У: 4" угославија је савезничка „земља, која је, према, речима, маршала, Тита, жртвовала, сваког свог десетог. грађанина У овом рату. ' Методи трговања, са њеним територијама и ње•ним становништвом, као и ме-тоди застрашивања, који су уследили после њеног оправданог отпора таквој несавезничкој и недемократској полити-

бди, не само да су неправедни,.

“него и неумебни и. депласира-

"“ Дивља кампања која. се да' нас, . после. оправданих нота „наше владе Због повреда на“их граница, и нашег сувере· нитета, подигла, противу „Југо. славије.-У рвакционарној аме„ричкој и.енглеској штамни. још | једном; доказује „да | у свету заиста, постоје фронт демократије-и мира, и- фронт реакције и разних провокатора. (Тито). “"Рзвртањем чињеница, међусе, моћи код демо. са енглеског ји а: "народа да убије углед земље која је У најовсуднијем часу била, на „страни антихитлеровске коалиције. | „-- Народ; који. је, знао да умире ; стојећи, , умеће и у. борби „за · праведан (и трајан мир да из војује себи право место и. да "разбије све клевете и све провокације империјалиста.,

чај „аи ..

нове Италије

Коу

| Фтапа 8

« ке по 4 Х ~ 1 2 56

па 3 УДА ан. Изи

"видите. ја не тазим по: старим | .) | од

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-003и 20-443

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ! ливене датиран си

„+

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

УРБАНИСТИЧКИ" ПРОБЛЕМИ. БЕОГРАДА

ПРЕДЛО

Београду немамо ниједне

тржнице која би одгова-

рала савременим хигијенским условима, м просторним _ потребама за смешта. ње робе. Оно што је некада, учињено за уређење тржница, може се назвати само примитивним и основним мерама.

Пре свега, све су тржнице просторно премалене за редован промет робом који се на њима, обавља. Затим, не располажу ни најпотребнијим хладњачама за покварљиву робу, немају ни сигурних складишта, за оставу и чување већих количина, робе — намирница,

Прођите београдским тржнидама у које хоћете доба дана — а у летњим данима, можете и ноћу. Ту су наслаге поврћа и воћа, покривене како.тако. Мако се плочници редовно и пристојно перу, ипак је тржница, ројиште мува, пошто је немогуће очистити све отпатке при данашњем распо. реду продавница, и робе.

По топлим летњим данима на тржницама, је и 5оред несносне врућине, још ипак некако подношљиво, али кад наставу кишни дани па, затим снег и лед, онда је на нашим 'тржницама заиста, тешко издржати. Тешко је и продавцима, и купцима.

Потреба савременог реше. ња тржница

У низу проблема, који се по" стављају за будуће уређење Ђеограда, питање уређења савремених тржница, мора бити међу првим, Преко тржница се Ђеогра, СР ева, животним · тамир: су здравља грађана поставља, · потреба осигурања основних хигијенских услова“ Општи интереси захтевају редовно и уједнамено снабдевање — што значи да тржнице морају располагати пространим склади. штима и хладњачама где ће · се чувати обилне залихе. На - тај начин омогућује се уредно и трајно „снабдевање без опа. сности ОД паглих несташица, робе, скокова цена, или пропа.даљња, великих количина лако · покварљиве робе (воћа им по-

врћа). | Пре свега, поставља се пи тање поделе и распореда тржница на читавом подручју " Београда. Што се тиче поделе мора, се поћи од основних 3ахтева и поставки. Средишне тржнице са великим складиштима и пространим хладњачама морају се распоредити тако да служе као резервоари из којих ће се снабдевати мапе, локалне тржнице. Можда, је за блиску будућност довољ._ _ но ако средишних тржница, бу| де пет мо шест, са свим уређајима за дуже чување робе и намирница. Једна таква, трг жница могла би се предвиде· ти на данашњем тргу Јовано“ ве улице, друга би требала да. · буде на Зеленом венцу, треба, на Каленићевом Гумну, четвр_ та би се имала, саградити код : Ауто-команде, пета у Марин. _ ковој Бари и шеста на, Чукарипи. Поред тога потребно је саградити средишну рибљу _ тржницу са, басенима, за чува. ње рибе у свежем стању. Та, тржница морала би бити бли„ву Дунава или Саве, тако да се риба, у свежем стању и жи.

, ва може одмах убацивати У |

; басене који би се лако пуни. ли речном. водом. У

—--Жако се може решити питање

Пошто су простори за подизање модерних средишних тржница _ доста, ограничени, · намеће се потреба градње | тржница под земљом и на спратове. За пример како се · може обрадити простор. узећемо. Жаленићево Гумно које пружа најлепше могућности. Га оном празном простору „који се у облику трапеза, ши. | ри између Његошеве, Каленићеве и Максима Горког ули.

це и безименог пролаза ду,

| кога су сада бараке — може св подићи велика средишна тржница која би дуго година задовољавала највећи део потреба тога' најнасељенијега, краја Београда, Подземна, складишта су најбоља спремишта за чување

| покварљиве робе (воћа и по

ама за нееартинтејро- :

' навише могу се

и

И ЗА БОЉ ТРАДСКИХ ТЈ

ЉЕ УРЕЂЕЊЕ

ТИ

врћа). Цео простор треба претворити у подземна складишта изнад којих ће се дизати

· приземље са два-три спрата.

Изграђена у грмираном бето_ лики простор и била би несумну грађевина би захватала вењиво читав украс тога дела, Београда. У подземљу треба, саградити складишта им хладњаче, где би било места за, највеће количине намирница, и сваку другу робу. Улаз У подземни део треба предвидети на углу Максима, Горког и безимене улице. Ако би улаз био подешен да се под благим нагибом може силазити возЗилима у подземне просторије, онда би излаз из подземља требало осигурати на. супротном углу - по дијагонали . Тј. на углу Његошеве и КалениЋеве улице. Средишни простор подземних просторија, треба, да је у облику пространог хола, окруженог са, СВИХ страна складиштима м хладњачама. Хол би служио 588, истовар и утовар робе, одакле би према расположивом простору, потребама, и распореду сназжне дизалице износиле робу на спратове илиу само приземље, Ако је немогуће 0стварити силазак возила У подземље онда би на углу требало предвидети пространи наткривени улаз где би се возила, могла окретати и одакле би дизалице разносиле робу у подземље или на спратове,

Приземље се намењује дневој. тржници на мало. Израђено мора бити потпуно У бетону, са стакленим преградама, пм спољним зидовима како „Би ЈА АОО ТЕ БИ Фери ар = ОТИА Спољни стаклени зидови тре-' ба да се могу подизати У „летњим данима ради проветравања. Унутрашњи део приземља изделити довољно широким улицама за пролаз док би се обе стране тих улица, биле хигијенске продавнице, међусобно одељене стакленим преградама, Тезге за продају треба, израдити од бетонских плоча, а испод њих предвиде ти просторе за оставу мањих количина, робе, мерила м прибора. Ти сандуци од бетона, треба да су решткасти ради проветравања, али са малим отворима, како се не би увлачили мишеви и пацови. Цео под је најбоље поплочати дрвеном коцком, а између пода и доњег дела сандука, продавница треба, оставити најмање 30 см. празног простора, тако да, се прање целе тржнице мо. же несметано обављати.

Средишни ·део дневне тржснице треба да иде у висину до другог спрата им да је по. кривен стакленим плочама, Нарочити отвори за проветравање потребни су ради летњих припека,

АЈ.

Цео први спрат може се наменити складиштима и хладњачама, уколико подземне просторије не би биле довољне за смештај робе,

Почев од другог спрата па, предвидети канцеларије тржишних управа, „Гранапа", задружних органи-

' зација, „На-Ма" итд.

% Р

Наравно, поставља, се пита ње трошкова за изградњу 0ваквих великих објеката. Можда би најисправније било да, се они подмире заједничким средствима ИНО-а, задружних организација, „Гранапа" и „На-Ма'", који би сразмерно уделу користили и просторије или читава крила грађевине. У интересу је свих тих уста. нова да дођу до прикладних складишта а у општем интересу је да се савремене тржнице и складишта подигну у свим

крајевима Београда. (

Ако се узму у обзир сви трошкови око смештања, робе под данашњим условима, 38тим растур, кварење и пропа. дање' нарочито покварљивих намирница, онда се може рачу- | нати да би се издаци на по. "дизање оваквих објеката, доста, брзо амортизовали. Не треба, „изгубити из вида ни расходе који се данас врше на, име за. купнина, за, канцеларије разних установа, које се могу сместити у нове грађевине,

Милан К, ИВАНОВИЋ