20. октобар

Конструктор архитекта Цалдарис

| о

ПРЕД РЕФЕРЕНДУМОМ 34. РЕПУБЛИКУ

Бугарска постаје демократско народно репуолико

препорођеној, Отеченственофронтовској Бугарској осмог септембра извршиће се референдум за републику: То га дана бугарски народ изјасни ће се, нема сумње, за народну републику и једном заувек свргнуће омрзнуту ненародну

кобуршку династију која је деценијама тлачила и исцеђи: вала, бугарски, народ.

„Деветог; септембра 1944 го:

дине, захваљујући. помоћи, Црвене. Армије; демократски 'бугареки. народ, извршивши већ одавно припремљени народни устанак, преузео је целокупну власт у своје руке, ослањајући

се на отечественофронтовске комитете. Отада бугарски народ је пошао путем широке

демократизације и општег државно - политичког препорода, Постепено, у етапама, бугарски народ изграђује нову, напредну демократску · државу. Најпре су у врховима старе Бугарске _ рашчишћени _ односи ратни кривци и злочинци изве“ дени су пред народни суд; 0граничена је власт фашизиране буржоазије која је до тада др" жала државни апарат у својим рукама ослањајући се на двор: Приступило се решавању економеских и социјалних проблема у интересу широких народних маса. Бугарска ће у томе правцу имати да учини вели“ ке напоре, али је битно да су остварени основни политички предуслови за њен даљи политички и друштвени напре-> дак..

Бугарска је и у другом антифашистичком „и ослободилачком рату била сателит фашистичке Немачке. Она је и у два ранија рата учествовала на страни Немачке против оста: лих уједињених народа, насу; прот томе што су и тада оста ли словенски народи били против угњетачке и империја“ дистичке Немачке. Кобуршка династија, која је у Бугарској атентура немачког империјализма, гурнула је бугарски народ у три рата који су имали катастрофалне последице по Бу гарску. Такав је случај и у последњем ослободилачком рату, али је бугарски народ успео 9 септембра да оствари своје демократске тежње.,

Кобуршка династија у Бу гарској није се никада ослања“ ла на народне масе, Њен друштвени ослонац су крупни дувански трговци извозници, банкари, чорбаџије, стране моно: полистичке фирме; паразитска, буржоазија. како то каже Ге: орги Димитров. Само ти дру: штвени слојеви били су одувек заинтересовани за одржа“ вање монархије у Бугарској, јер је она била заштитник њихових интереса. Монархија је спроводила политику немачког империјализма, а истовремено подржавала је тежње најреакционарнијих и најшовинистичкијих кругова Бугарске за освајање туђих територија и за поробљавање _ других народа.

овољно је само указати на тајни уговор, закључен 1898 године између аустро-угарске владе. и Фердинанда, У овом уговору. жредвиђена је поде“ ла Македоније између Аустрије и Бугарске.) Аустрија (се, по томе уговору, обавезала да ука“ же помоћ Фердинанду и њего“ вим наследницима, ако им пре сто дође у, питање Уговор је гарантовао право Фердинанду да може, када он нађе, лично за потребно, да објави. неза“ весност Бугарске и да се про“ гласи за »цара на Блгарите«

Злочиначка, _ противнародна и противсловенска политика кобуршке династије завршила се крахом, Први светски рат збрисао је неколико царских и краљевских престола као застарели и ненародни облик владавине. Али реакционарне снаге биле су тада још увек јаке да сачувају престоле у извесним земљама, Други светски рат, који је по својој суштини · антифашистички. и ослородилачки, збрисао је Још неколико. престола. Ослобођени народи, У првом реду, Источне и. Југоисточне Европе, задобијајући поново своју националну слободу, приступили су демократској обнови свога државног живота.

У препорођеној, Отечественофронтвоској Бугарској демократске снаге су јаче од снага фашизиране; реакције, ма у ком виду се она сада приказивала Препорођена Бугарска иде постепено ка пуној демократизацији, рашчишћавању државе од реакционарног шљама и фашистичког олоша. У Отечественом фронту уједињене су антифашистичке и напредне демократске снаге бугарског народа, У даљем развитку и демократизацији _ монархија је постала препрека, сметња. И бугарски народ ће отклонити ту сметњу једном заувек. Осмог септембра бугарски народ гласаће потпуно слободно за своју пуну националну независност, за народну републику. Нова народна република неће означавати. само. смену личност на управи државе, То ће бити права народна република која ће, како. каже Димитров, „пружити неокходне материјалне, политичке, _културне и моралне гарантије про: тив враћања назад, ка црноји срамној прошлости; то ће бити таква народна република, која ће осигурати демократски развитак наше земље. напред и увек напред; таква република У којој неће бити места за граољиви, штпекулантски паразит“ ски капитал, у којој неће бити места за шпекуланте, пљачкаше и народне угњетаче; у којој ће рад бити одлучујући друштвено-пфривредни фактор; У којо! ће земља припадати онимд Који је обрађују;у којој ће сва под земна и природна блага бити општенародна својина; У којој ће жена имати сва права као и мушкарац, а омладина — ши. роко поље за развој и дру: штвену делатност“.

Отечественофронтовска __Бугарска жели да постане „господар своје сопствене земље, њеног богатства, рада и културе“, Она има снаге да то уистини и постане. . Проглашење _ народне републике у Бугарској означава дефинитиван крај једне мрачне и тешке прошлости, Бугарска је у прошлости била изолована од осталих братских словенских народа; она је била прирепак немачког освајачког империјализма и фашизма, После рата Бугарска је претрпела коренити преображај и на путу је да изврши потпуну _демократизацију свог друштвеног · државног живота, -. па На Балкану су постојале две ' монархије: српска и ненародна, кобуршка у Бугарској. Око њих су се груписале најреакционарније и најшовинистички-

је снаге, које су се изражавале.

у великосрпском и великобугарском империјализму. Њихо-.

во супарништво доводило је до судара двају братских на-

рода, служећи интересима и циљевима империјалистичких сила,

Наши народи, а у првом реду српски народ, одбацили су монархију која је била сметња за њихов напредно-демократски развитак; бугарски народ учиниће то исто осмог септембра и прогласиће, народну „републику, .

На тај начин препорођена Бугарска манифестоваће своју снагу и одлучност да доследно и до краја спроведе демократизацију свог друштвеног и државно-политичког живота и да у братству ни заједници са осталим словенским народима, од којих је до пред крај овога рата била изолована, брани мир, слободу и демократске тековине антифашистичке и 0+ слободилачке народне борбе "ада се никад више не врати црна и срамна прошлост“,

М. МИЛОШЕВИЋ

ЗАО ТО 1

(1)

| гг“ 1) Ноној прмији

Почеле су са радом регрутне комисије

Откуда тај велики интереср Ни једна Армија на свету, · изузев Црвене Армије није у току овога рата у тој мери развијала хероизам и препородила стотине хиљада сељака рад“ ника и интелектуалаца у све“ сне борце спремне да савлада“ ју све тешкоће и остваре нови. и срећнији живот, као што је то учинила наша Армија. ђ

Тај дух који је живео у на: шој војсци развијајући се и растући упоредо са ширењем Народноослободилачког 'покрета, живи и данас у нашој Ар“ мији. >

Док је стара југословенска војска имала на првом месту задатак да чува влдајућу клику од влститог народа, дотле је нша Армија чувар мирног развитка И изградње наше зе: мље у којој влада сам народ. Њен данашњи задатак , је да младе људе који буду Дошли да служе у њене редове васпита у духу бескрајне љубави према родној грудњ у ДУХУ бескрајне оданости према свему што се уз највеће жртве и напоре отворило кроз четири године мучне и напете борбе. Уњеним касарнама упоредо за културно просветним и поли-

тичким _ радом учвршћује се братство и јединство наших народа.

И отуда; природно, послед“ њих дана на конференцијама регрута појавио се велики интерес код београдске омладине за живот у нашој Армији. У свим београдским рејонима и у Земуну одржане су свечане конференције на којима је у“ чествовало више хиљада омладинаца. Конференције су нарочито успеле у првом другом, трећем и четвртом рејону где су одржане два пута, Поред омладинаца конференцијама су присуствовали и одрасли граћани. На многим местима кон“ ференције су се спонтано пре“ твориле у право, народно ве“ сеље: Чуло. ме:

; сене. на једном МИ сту из устане једног. омладин“ Паз ЕЛВЕ

У свим београдским рејонима и у Земуну одржане су свечане конференције на којима је уче“ ствовало више хиљада омладинаца. Конференпије су нарочито успеле у првом, другом, трећем и четвртом рејону где Поред

су одржане два пута. ] омладинаца на конференцијама су присуствовали и одрасли грађани. На многим местима конференције су се слонтано претвориле у право народно весеље.

ПЛЕБИСЦИТ У ГРЧКОЈ

— Каква је ово течност2 — То је пурпурна боја ко ју краљевски плашт његовог вел ичанства.

Модел: Фарбениндустри А: Г.

производимо да обојимо

НЕ ар ЕНа

а = МАТЕ 5

ПРЕД

6 СЕПТЕМБАР. 1946 _

пп АКЦИЈА У КОЈОЈ ТРЕБА ДА УЧЕСТВУЈУ СВИ ГРАЂАНИ 23 Ј ок ~

РАДОВИМА

ЗА ПОШУМЉАВАЊЕ

Дика јесени настају ловољни услови за радове на пошумљавању. Јесење пресађивање је увек много успешније од пролећног. Са тих разлога се ове јесени код нас припрема. и изводи, акција великих размера за пошумљавање оголелих крајева, Околина Београда долази у обзир као и сам простор Београда.

О потреби пошумљавања наших голети било је већ доста речи у нашој штампи, Што се тиче Београда и његове околине, тј. оскудице у зеленилу многољудног града, о томе се посебно и опширно расправљало. Познато је да су шуме извор чистога ваздуха, чинилац који освежавајуће делује У летњим спаринама, заштитник од бесних удара ветрова. За Београд, поред свега тога, шуме претстављају будућа изле-

У парковима грађани налазе освежавања и хладовине

тишта о чему се нарочито мора водити рачуна, јер радни људи, који читав живот проводе по загушљивим просторијама, имају нарочиту потребу да макар једанпут недељно изиђу изван градске прашине. Изузев Топчидера и Кошутњака, који су већ данас премалени и доста проређени, Београд нема у својој околини никакве могућности за излете у шуму.

Сви ти разлози нагоне да се питању пошумљавања београд. ске околине посвети нарочита пажња. За радове великог обима, какви се предвиђају за Београд и околину, потребно је веома много садница. Свакако неколико стотина хиљада па и преко милион комада. То је огромна количина коју је тешко (а можда и немогуће) одједном набавити или одгајити. За пошумљавање паркова и дбеоградске околине биће потребно неколико година смишље“ ног и планског рада. Пошумљавање се мора распоредити на више година, тако да се распоред засада постепено допуњује и обухвати цео простор предвиђен за пошумљавање. При томе треба рачунати да ће један део садница угинути, независно од људског или временског утицаја. Зато је свакако пробитачније вршити гушће засађивање, па касније спроводити чишћење, тј. проређивање густака.

Што се тиче распореда за: сада и одабирања садница неће бити на одмет да потсетимо на предлог који је пролетос објављен у нашем листу. Мислимо на засаде шумског дрвећа _(лишћаре и четинаре) комбиноване са садовима воћа. Док би шумски појас захватао делове покрај путева, врхове брегова и посебно удољину

· Бубањ потока, који има изван-

редне услове да се претвори У дивно излетиште и одмориште Београђана, дотле би међупросторе требало засадити пространим воћњацима (поглавито вишњарима и трешњарима). На тај начин постигла би_ се двојака корист: околина Београда претворила би се у претежно воћарски крај — што је веома важно У погледу снабдевања воћем, а на другом ме-

' сту добило би се и у пошум-

љавању, Трешња и вишња су дуговечна дрвета и као дрво су на цени, Ни то не треба губити из вида, о

Као једно од важних питања које се поставља код радова на пошумљавању јесте питање: одакле почети и којим правцима посветити нарочиту

пажњу. Код тога питања, изгледа нам да је одговор уна» пред припремљен, Београд нарочито пати од тешких удара. ца кошаве., Треба га заштитити са источне стране, одакле кошава дува, То значи да треба почети са пошумљавањем врхова брегова од Вишњице пре. ко Миријева, Малог и Великог Мокрог Луга све до Кумодража. Истовремено треба пошумити северне и северо-западне падине брега који се спушта у Бубањ поток (изнад војног стрелишта). Посебно ће бити важан задатак засадити погод. но дрвеће покрај свих путева, Колико се тиме отвара заштита путевима, толико исто је значајно и за пешаке па и сама возила, Покрај путева треба садити гранато дрвеће које ће временом _ заклонити пут и створити хлада, Било је покушаја да се покрај путева, подижу редови ораха, али можда би боље било подизати редове платана или њему сличних врста. За акцију пошумљавања ангажоваће се широке масе, Али је Исто толико потребна и ши“ рока пропаганда о значају шу“ ма, 0 начину њихова одгајивања, о сузбијању штеточинства.

Можда ће најважније у целом послу пошумљавања бити: очувати засаде од штете и уништења, На основу искуства из ранијих времена потребно је још сада, кад се врше при“ преме за велике радове на пошумљавању, предвидети начин на који ће се млади засади заштитити и одгајити, Подизање жичаних ограда било би можда најсигурније средство, али је то скопчано са већим издацима. Планска акција на обавештавању и васпитању наро“ да да масовно учествује у чувању. засада није средство које треба занемарити, Чуварске станице, са органима нарочито упућеним у послове шумарства и гајења шума, имају такође своје добре стране. Шумари би поред стапног надзора има» ли дужност да врше чишћење, кресање, подизање оборених младица и све друге послове У одржавању засада.

Заједно с пошумљавањем можда не би било неумесно да се у засађеним парцелама од“ гајају фазани, Фазани су заиста украс шума, а њихово гаје. ње свакако дон било корисно У

погледу лова, Наравно, одгаја“ лишта фазана служила би само као расплодишта, а неми

за лов. Долина Бубањ потока

била би идеално место за од-

гајивање фазана, Шумари би

имали дужност да поред чува“

ња и гајења шума одгајају фа-

зане. 6 +

Унутрашњи простор Београда је посебно питање, Имали смо прилике већ да читамо о програму који прирема Отсек за паркове Комуналног одељења. Има доста простора који се могу претворити У мање или веће паркове у Београду, На то питање вреди се још посебно вратити.

Милан К. Ивановић

ои

Да ли је успела снција пошумљивиња „Увоз Доре“

ГП] ре неколико дана Народни фронт Петог рејона окупио је око 8:000 грађана који су отпочели радове на пошумља-“ вању »Звездаре«. На »звезда“ ри« постоји простор од око 24 хектара који“ треба пошумити и на тај начин проширити зе“ лени појас око Београда. Грађани су понели собом алат, У колико су њиме располагали, И отпочели копати рупе за сад нице. -

Ова акција требало је да бу де, уствари, почетак велике ак ције пошумљавања и да има првенствено _ манифестациони карактер. Ако се посматра С тог гледишта, онда је она У потпуности и успела. Ако се пак посматра с обзиром 84 радни ефекат, онда је она У многоме подбацила. На ради“ лишту је било много грађана без алата, (без одређеног по“ сла, који су ту наносили више штете него користи, Наиме, на овоме терену налазе се многе баште које су том приликом изгажене и усеви упропашће ни: Можда је та акција прете“ циозна и преурањена, Ако се има у виду да су Београђани свесни _ неопходности и зама“ шности акције пошумљавања "која претстоји и која ће уско“ ро почети и да ће они масовно приступити извршењу тога 34 датка, онда и читава акција фронта Петог рејона губи 9 свога значаја. =