20. октобар
Припреме за прославу
СТОГОДИШЊИЦА
СВЕТОЗАРА МАРНОВИЋА |
| одине 1870 вратио сву Београд песле четворогодишњег бављења и изучавања у Петрограду и Цириху 24 годишњи Светозар Марковић. Из града у коме је било седиште ненародног режима, О. бреновића, из града. одакле се спроводио политички – терор над читавом земљом, а дукатовеска штампа тровала, јавност лажима им неистинама, он је, сам противу свију, отпочео борбу за демократски напредну Србију, национално слободну и независну од империјализма, која ће здружена са, ослободилачким покретима осталих балканских народа тражити пут ка социјалистичком поретку. Данас, 76 година после тога, Београд, главни град државе
за чије је остварење Светозар
својевремено с отпочео борбу, град који је од његовог времена па све до коначне победе дао много синова, који су неустрашиво знали да иду путем Светозара Марковића, славиће заједно са целом Србијом, са читавом Југославијом, стогодишњицу рођења човека, који је »био и остаје понос и слава, не само за српски народ већи за све балканске народе и читаво прогресивно човечанство«,
На згради Школе за, приме. њену уметност Народна средњошколска, омладина, извршиће на дан прославе откривање спомен-плоче. Оштро критикујући и изобличавајући у својим чланцима назадност и ненародни карактер школе у којој се заглупљивала омладина, да би се лиферовали послушни бирократи, Светозар је истакао принципе нове школе, школе која ће бити истинска, ковница, правих патриота и народних интелектуалаца, онакве школе каква се данас изграђује. Откривајући спомен-плочу Наг родна средњошколска омладина одаће признање човеку који је пре скоро 80 година, и сам жртва нечовечног школског апарата, први у Србији дигао глас за нову истински народну школу.
Успомена на школовање и доцнију социјалистичку с пропаганду међу ученицима на Великој школи биће обележена, "откривањем бисте Светозара, Марковића у дворишту филозофског факултета. Тамо Бе његов лик, лик младог студента коме бурна времена и српска реакција нису дали да доврши студије, отсада па до "У далеку будућност говорити генерацијама нових студената, да »онај који није спреман да се жртвује за сваки атом својих убеђења не треба да, се 30 ве претставником народних Мисли«. Књижевно дело Светозара, Марковића, с обзиром на краткотрајни живот је обимно. О
_ његовом животу и раду већ данас има доста књига и члана. ка. Критичко изучавање његових дела и упознавање са књигама и чланцима о њему наоружаће наше људе теориским знањима. У циљу попула.рисања, његових књига и књи-
· га о њему по свим рејонима, по излозима (биће приређене изложбе. У излогу Инвалид. ске књижаре на, Теразијама биће отворена изложба, првих издања његових књига, листова, слика, зграда у којима, је жиБео и других докумената, за.
једно са књигама и чланцима који су о њему написани, Прослава стогодишњице роЂења, Светозара. Марковића носи општенародни карактер. У томе циљу организоваће сеу свима рејонима Београда свечане академије. У припреми академија узели су учешћа сва, културно-уметничка друштва. Хорови спремају Интернационалу, Радничку песму од Маринковића, и партизанске песме
Козине, Славенског и Трудића,.
ЈОШ
Светозар Марковић
! |
Драмске секције одабраће рецитаторе за рецитовање песа. ма, посвећених Светозару Марковићу. фолклорне групе спремају Светозарево и Џоп-Маринково коло. Ова су кола игра» на пре скоро шездесет година, Светозарево је бачено У заборав, а Поп-Маринково је због свог политичког · карактера, (поп Маринко је један од вођа, Тимочке буне) забрањено од ненародних власти.
Радио - оркестар, – оркестар „Абрашевића“ из Другог рејона треба за, прославу да припреме Светозарев марш. Марш је написао пре скоро 60 година тада млади композитор Јоксимовић. на
Поред ових рејонских академија одржаће се две централне академије. Академија наука, Београдски универзитет и Удружење књижевника, организоваће централну академију на Колсрчевом универзитету, а Месно синдикално веће у просторијама, Радничке коморе. -
Прославу ће употпунити предавања по школама, истицање цитата, из дела, Светозара Марковића по фабрикама, надлештвима и домовима културе и најзад посвећивање свих зидних новина, прослави Светоза.ра Марковића. ,
Годишњице Светозара Марковића су слављене и раније, нарочито пре 1914. Но све те прославе имале су или уско партиски карактер, или су се због притиска власти ограничавале на узан круг људи.
Прошлогодишњом академијом, одржаном на дан 10 марта, поводом седамдесетогодишњи. це смрти, нова, Југославија, иако још у јеку ослободилалчког рата, одредила, је свој нови позитивни однос према делу и наслеђу Светозара Марковића. Овогодишња, прослава, је прва, државна прослава Светозара, Марковића, прва прослава, која, има опште народни карактер и чије се припремање поставља,
тако широко, Миодраг ПОПОВИЋ
о
Предавања о нултурно-просветном „раду у Месном синдикалном већу
еено синдикално веће ођганизовало је при своме хултурно-просветном одбору већи број предавача који ће да држе предавања 0 култур“ но-просветном раду по синдикатима. Чланови месних одбо“ ра који су задужени руковод“ ством културно-просветног рада, као и чланови подружнич“ ких управа добиће на овим предавањима упуте и обавештења о своме раду, „На тај начин _ биће _ оспособљавање културно-просветних руководилаца по синдикалним подру“ жницама. : Прво предавање које је но сило наслов: „Организација И рад културно-просветног од“ бора“ одржано је 9 септембра. Међутим, ово предавање није било посећено онако како би то требало да буде, што до
казује да културно-просветни _ синдикалним-
руководиоци по подружницама и рима пису довољно схватили своје дужности И
месним одбо-
озбиљно _
важност ових предавања за њихово сопствено уздизање и оспособљавање за руководио“ це. '
Остала предавања која ће се одржати током наредних де“ сет дана обухватиће питања дописника, њихових задатака и начина на који се дописи пишу, затим питања штампе, библиотека, организације библиотека" и усмених новина, као иј остала многобројна питања културно«просветног рада по нашим синдикалћим по“ дружницама,
Било би пожељно да убуду“ ће ова предавања буду посећивана што масовније И да она, поред културно-просветних руководилаца по синдикатима обухвате и културно-просветне руководиоце по рејонима, Да би сето постигло " потребно је да Месно синдикално веће обрати већу пажњу агитацији за посету предавањима. Ако. . Доораће · је другови.
_ Кренуће једног јутра цело село. сви ВОЛОВИ и СВИ плугови. «
И биће хлеба за дете, за жену
и погаче за госта.
У мом дому, ако и одлазим,
биће доста
и у стоци, у скорупу и у сену.
Када се вратим, у. Исто ово доба, Унам, друкчијим ћу гледати очима. Свршићу војну и другу школу
'научићу се словима.
А то ће бити баш у дане када се сеје пшеница озима.
Њива ми је остала недоорана.
Ако. Доораће је другови.
Кренуће једног дана цело село сви волови и сви плугови.
ЈА ја ћу у коњици да отслужим свој рок,
без предаха и чило.
И нећу заборавити овај дан када ме цело село испратило.
20 ОКТОБАР.
ЖИВОМ
(ни: полази у војску
ЈЕ џва ми је остала недоорана.
Бранко 8, РАДИЧЕВИЋ
ПОВОДОМ ГОСТОВАЊА ПОЗОРИШТА „ЛЕЊИНСКОГ КОМСОМОЛА"“
ИВАН БЕРСЕЊЕВ
ад се на позорници поја| | ви народни уметник Ре»
публике Иван Берсењев, свакако нећете рећи да тај мајстор _ сценске — уметности ствара већ преко три и по деценија. Стасит је, права, лака хода. Покрети су му снажни и ритмични, а глас звонак и изразит као у младића, ванредно богат интернационим преливима.
Стваралачка биографија Ивана Берсењева почиње радом у провинциским позориштима, одакле је он 1911 године позван да наступи у трупу Мо сковског художественог театра. Берсењев се први пут појавио у Москви У Толстојевој
Уметник Иван Берсењев
драми „Живи леш“. Приликом тог свог дебиа он је играо судског иследника, али је иу тој мајушној улози. привукао пажњу и гледалаца и критике, Створио је у свему, израђен тип чиновника царског право“ суђа, чиновника који живот схвата као некакав низ огре шења о законике, а за та 0грешења неког увек мора да снађе казна предвиђена законом. Много“ година касније, већ као зрели уметник, Берсењев је добио у истом комаду главну улогу Феђе Протасова и она је постала једна од нај“ бољих у његовом репертоару.
Као глумац Художественог. театра Иван Берсењев нарочи“ то се истакао тумачењем улоге Петра Верховенског у КО маду „Николај Ставрогин“ написаном по роману Достојевског „Зли дуси“. Ту се у пуном сјају испољила његова виртуозна аналитичка вешти“ на, његова способност да про“ дре У најтананија гранања ду“ ше иу сложени ' унутрашњи свет хероја Достојевског.
Берсењевљев таленат не мо же се сагледати У
уобичајених глумачких „фахова“. С подједнаком _уметничком снагом он игра и улоге неурастеничара, и чисто карактерне улоге (као што је, _на пример, улога Минутке У „Ра: сипнику“ Николаја Љескова),
оквирима _
и хладне резонере, код којих је све прорачунато — такав је Хелмер у Ибзеновој „Нори“ — и хероје — љубавнике као што је Сирано де Бержерак. Успевају му и комичне улоге; одлично је дао Камила у „Ва ленцијанској удови“ Лопе де Веге, Уметничком дару Ивана Берсењева својствено је осе“ ћање хармоничности и то се огледа у сценским _ ликовима које он ствара. Међу таква хармонична дела тог таленто“ ваног глумца спада његов Сирано, једна од најтежих улога светског херојског _репертоара. Снага и изразитост Берсењевљеве уметности видно су се испољиле у његовом филм-
· ском раду. У филму „Велики грађанин“, Који је снимљен 1937 године у режији Ф, Ер
млера Берсењев се појавио. У улози издајника Карташова. Он је открио Карташовљев мрачни унутрашњи свет и дао снажно обрађен облик непријатеља, који је пао у амбис тешких _ злочина. Берсељевљев рад на тој улози био је потстакнут оном дубоком Мр: жњом, Коју осећа сваки часни совјетски грађанин према не. пријатељима своје отаџбине, И уколико је више уметник Мрзео Карташова, утолико је ду: бље и убедљивије успео да разоткрије његову лукавост, лаж, и издају. : Совјетски људи с огромним интересовањем и нестрпљењем очекују да се на биоскоп. ским платнима појави филм редитеља Абрама Рома о но вој Југославији, у коме је Ивану Берсењеву пала у део част да оваплоти дивни облик маршала Јосипа Броза-Тита. У Позоришту Лењинског комсомола Берсењев није само. глумац. Он је на челу тог колектива и као директор, И
као уметнички руководилац,
он је један од његових реди теља, Под Берсењевљевим руководством тај скоро најмлађи московски колектив заузео је почасно место у позоришном животу совјетске престонице, Берсењев је умео да створи У Позоришту, чијим радом руководи, разноврстан и интересантан репертоар, који обухвата и дела најбољих совјетских драмских писаца, и европску. класику — Ибзенову „Нору“, драматизацију Дикенсова романа „Наш заједнички пријатељ“, — и савремену инострану драмску књижевност — „Породица Ферели губи мир“ („Стража на Рајни“) од Лилијан Хелман. Врло велика пажња посвећена је извођењу дела руских класи. ка — Лава Толстоја, Максима Горког и других.
Берсењев је сјајан педагог, васпитач младих глумаца, Он уме да међу њима проналази таленте и без икаква страха поверава даровитим почетницима велике улоге, Јер Берсењев зна ла омладина. расте много брже ако се појављује на претставама заједно са зрелим уметницима. Тако се развили и заузели водеће по. ложаје у уметничком колективу Позоришта Лењинског ком» сомола Паркалаб и Марута, Пелевг", Лобизовски, _ Петроченко и други, Истицање глумачке о младине јесте најважнији задатак сваког совјетског позо-
ришта, | 1 1 __ Олеђ ЛЕОНИДОВ
ова
пр цие
Јеша Ју
“ 1 пе
Кутасина и Фађејева,
АЕ
де + А Б
и"
ПОТРЕБА. ЗА НАСТАВНИЦИМА-СТРУЧЊАЦИМА
о орпи
Помта
У току септембра _ почеће друга школска година после ослобођења у стручним продужним школама у Београду. Смтра се, да ће ове школске године у стручним продужним школама у Београду бити обу“ хваћено преко 4.000 индустри“ ских и занатских ученика У десет школа.
Стручна одељења за вођење оваквих школа раде на томе да се недостаци прошле школске године уклоне, Оскудица у стручним наставницима била је једна: од првих разлога неуспеха прве школске године после ослобођења, То произилази отуда што Није постојао стручан наставни кадар за про. дужне школе оваквог типа, Данас је немогућно створити довољан наставни кадар посебно за ове школе тако брзо. Једино је могућно решење овог питања ангажовањем стручњака-наставника, инжењера технолога из наше привреде и из школа да буду предавачи у школама за индустриску и занатску омладину,
У ту сврху Одељење инду“ стрије и зантства ИНОса расписало је конкурс за хонорарне _ наставнике _ стручних продужних школа, на коме имају права учествовања на. ставници разних стручних школа, професори гимназија и инжењери технолози. Већ је досада Одељењу индустрије и занатства стигао велики број пријава, Настава је поподневна те је тиме нашим стручњаци“ ма у привреди омогућено, да даду свој допринос и на стручној теориској изградњи наше радничке омладине.
Пре рата, стручне продужне школе биле су неуређене, У њима се настава обављала без плана, без основних материјалних услова и са слабим наставним кадром. Међутим, подиза. ње индустрије у нашој земљи, развитак целокупне наше привреде захтева и подизање но-
НОВО КОЛЕНО ПОДНЕ
у стручним продужним школама
вих кадрова стручњака. Због тога и задатак нових наставника У стручним продужним школама је данас много 03: биљнији и захтева много; несебичности и љубави за подизање и развијање способности код наше радничке омладине. » Професори - стручњаци _ имају велики задатак и од њиховог залагања зависи колико ће бити и остварен. Јер за сваког професора стручњака треба да буде част да предаје младим радницима у њиховој школи.
Резултати конкурса Градског културног
одбора Пре извесног времена Градски културни одбор продужио је раније расписани
конкурс, за нојбољу једночинку. Чланови жирија примили су 20 радова, али од свих тих радова, када су они били прегледани, нађено је да ни један не заслужује први награду. Жири је донео одлуку да се награда од 2.000 динара доде-
ли писцу једночинке „Нова борба“, која ће после мањих измена бити стављена на ре-
пертоар наших дилетантских уметничких група.
Поред ове једночинке жири
је нашао да писци комада: „Кућна конференпија“, „Просто решење“, „Пролећна чежња“ и „Писмо“ имају смисла и талента, али да њихови комади пре приказивања морају бити прерађени, идејно доте-. рани и драмски обрађени. Као такви, радови ће бити накнадно награђени,
Потребно је да се писци поменутих комада пријаве жи-
риу, за оцењивања који ће им указати пажњу на погрешке и правац у којем једночинке
треба да буду прерађене.
——•—
Занимљив завршетак партије
Ово је положај из једне турнирске партије Кмох — Нимцовић, Бели има пешака мање, али се чини да ће ремизирати с обзиром на ловце противних боја. Ово тим пре, што ловца мо. же да постави на 23 и тако задржи напредовање _ слободног црног а-ле“ шака, Нимцовић као црни нашао је ипак леп и духовит пут добитку, а тај се састоји у жртви топа. Бели ће морати да га однесе, јер би иначе топ продро преко 44 на поље а2 и одмах одлучио игру. Завршница је текла овако;
1... тБт—ђ4| 2. ЕЗЉА а5—а4; 3. Б4—55 + Кебљ5; 4. 146—а3 сс%; 5. ТЊе—Б1 Крб—е4; 6. Кед:д4; 7. Каз— 12 Кад—с.;. 8. КРе1 45—а4; 9. Ке1—е2 Кед—45; 10. Ке2—13 128—7; 11. ТБ1—е1 Ка5—
Хоризонтално:
ју област'у Француској; 2) лична заменица, присвојна заменица; 3) пред. · лог, _ планина У Македонији; 4) екс“ плозивно. оружје за потапање бродо"ва, животињска врста, роман“ Ванде Васиљевске; 5) нестабилна, овера на путним исправама, врста биљне Хра. не за животињу, летњиковац; 6) а фричка биљка, о личност из >Хајдук Станка«, улога, мучилиште за време окупације; 7) пољска кућа, ве. лика азиска држава, мрко, град у Чехословачкој; 8) Момчило, циљ, река у Француској; 9) Срби који су живе. ли-под турском влашћу, коњ; 10) ста» ра мера за запремину, коло; 1) разум.
Вертикално: 1) предлог, морска обала, индустри-
ска биљка; 2) планина у Тесалији, крв. на жила, грчко
непријатан телесни осећај; 5) зимзелено дрвојупитна заменица; 6) квасац, . сугласник; 7) свеза; 8) цар животиња; 0) предлог, основа, сестра; предлог; 10) предлог, множина, поцепана тек
стилна материја, јединица за мерење -
слово; 3) предлог,“ јавља се при сагоревању материја; 4)
с44-; 12, КВ—02 Б3—ђ2; 13. #—6 еб:5; 14. е5—еб 197—е6. Ве! ргедаје, јег ргећ Кед—63.
електричног отпора; 11) обадва, ноћна птица, мера. за површину; 12) лична заменица, творевина, део кућног на мештаја; 13) река у Босни, присвојна заменица; ка; 15) свеза, течност неопходна за живот; 16) ропство; 17) врста спорта; ' 18) велики папагај.
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално: , 1) ИНО, апс; 2) Волга, ом, от; 8) Епир, Шо, коб, при; 4) роб, Лика, план, Блед; 5) К, шала, Атлас, Враз; 6) тамо, ЛЛ (Лаза Лазаревић), ен, кров; 7) кика, вагон, млаз, у; 8) нота, Пива, Мран, оса; 9) амо, род, Сб
(Стеван Сремац) скот; 10) на, со, « -7. ;
ро; 11) ада, вам.
Вертикално: Т) ивер, »Нана«; 2) НОПОК, комад; 8) Олиб, Тито, а; 4) г р, шака, с;
5) а, лама, ро; 6) шило, По; 7) ока, вид; 8) а, лав; 9) алга; 10) т, о; 1) плен; 12) лан, и; 18) кас, Ирс; 14) лична заменица, крас; 15) 06, вран, о; 16) м, Броз, СП;
17) 1, плав, оков; 18) порез, Усора; 19) стид, атом, Е
СТРАНА 7 >
14) наг, индустриска биља.