20. октобар

СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ

БРОЈ 98 ГОД. П

БЕОГРАД, 20 ОКТОБАР 1946

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 3 ДИН.

остављен на, ве. ликој раскрсници, између Предње Азије и Европе, Београд је морао имати бур. ну и крваву прошлост. Њега су одувек браниле или нападале војске мно. гих народа, а на његовом стародревном простору испробане су све врсте оружја: од стреле и буздована, па до авиона и славне Каћуше, |

Не једанпут завлађиван и ослобађан, Београд је у априлу 1941 године доживео — због унутрашње издаје и спољњег напада — своје најтрагичније дане, Ош је душмански уништаван пуне три и по године. он је у томе времену дао око

00.000 жртава: на Бањици, у Јајинцима, Маринковој Бари и у немачком изгнанству, почевши од Земунског сајмишта, па, све до најсевернијег простора, Норвешке, .

Београђани су умирали под

ушевинама и по улицама —

амо 6 априла уморено је између 18 и 15.000 људи, жена и деце — они су гинули на, свима бојиштима Србије, Босне, Санџака, и Црне Горе. Они су хрлили у партизанске одреде, одакле их се вратио врло ма. ли број. Мт

· Фашистички завојевач мрзео је неизмерно Југославију, У њој нарочито Србију, а у Србији понајвише Београд, 'због његовога, радништва, и студентске омлалинг. За све време 0купације ниједан политички и национално исправан становник Београда, није имао ни часа животне сигурности. Омркнути а не осванути, или осванути, а не омркнути, била, је за, њих читава и једина норма живота, која се ругала свима законима, најелементарније 40-. вечности,

Четрдесет и два месеца, оба. мирао је Београд чврсто и неумољиво блокиран бруталном снагом окупатора, а изгладња, вање његовога становништва, трајало је од првог до последњега дана, Дирисово „снабдевање“ било је само камуфлирано сабиралиште за Немачку, а становништво је често остављано недељама и месецима, без икакве хране. У 1948 години плаћано је кукурузно брашно по 400 динара килограм, 2 радничке наднице су имале свој плафон од 90 динара,

Београђанке, чијим се антифашистичким активностима сада сви дивимо, храниле су и прехраниле децу и мушко ста. новништво — које се није смело удававати из Београда преносећи на својим леђима, животне намирнице и из најудаљенијих села. Оне су у највећем броју случајева пресретане на улазу у Београд, злостављане, вређане и пљачкане. Ова недела чинили су Недићеви пандури, Јеотићеви бандити и немачки војници 38једно. | _ Полазећи на рад, радници мн намештеници су тешко мане. врисали између Недићевих па. тролних заседа иза уличних углова, које су хватале, одузимале легитимацију и одводиле на принудне радове окупатору, Сваки излазак на улицу налагао је човеку велику опрезност чувања од рација, које су често ловиле пролазнике ко зна, зашто и ради чега, Ноћне ревизије по становима уносиле

су страву у београдске породице, а црна „Марица“ је све че-

шће односила кроз црну ноћ многе мужеве и жене у црну неизвесност,

У последњем шестомесечју окупације Београђани су већу раним јутарњим часовима журили свима градским излазима, Широке реке народа: жена, деце, стараца и других, ухваћене језивом писком сирена, ваљале су се у свима правцима, крајње периферије вукући децу и комад хлеба за дневну прехрану. Они су уморни за. стајали, гледали у небо, крстили се, па настављали бежање, остављајући изнемогле поред плотова, већ измирене са, својом судбином,

Већ у септембру 1944 г. шапутало се: у Београд су ушли илегално партизани, ради скорога дизања устанка, а Немци, недићевци и љотићевци вребају тај покушај ради покоља становништва. Становништву избеглом у околна села, дражиновци су обећавали, да ће ускоро умарширати у Београд, али између шпалира, повешаних Београђана. Они су већ у јулу месецу одводили своје жртве из Београда у перифериска кукурузишта, у августу их извлачили ноћу из кућа те убијали на улицама, а у септембру јавно. примали од полиције везане на улици и аутомобилима, негде одвлачили. . Свој 1260-ти дан мучеништва, и крволиптања, дочекао је Београд, са својим измученим и веома проређеним становништвом, као свој највећи и најродиснији дан: 20. октобра, 1944 године Београд је чврсто обавијен јуначким рукама Народноослободилачке војске ми непобедиве Црвене армије.

Већ бескрајно измрцварени Београд се љуљао последњих седам дана у ураганској грмљавини свих ратних оруђа. Фаистички варвари хтели су га утопити у потоцима крви ни сагорети у страшним пожарима. Тенкови, топови и миноба.цачи груваху тих дана по улицама, митраљези сиктаху по свима раскршћима, а фашиетички стрелци гађаху иза, свакојаких ниских и високих за. клона, Убојите Каћуше обојише ноћну таму румено светлим браздама, а У дневним борбама заглушаваху. својом силином језиви писак авиона у 0брушавању. Био је то врхунац величанствене (борбе за ослобођење древнога Београда. Борбе, у коју се мешала, на југу и југозападу Београда, песма, славних партизана са њиховим неуједначеним плотунима, и убојна грмљавина непобедивих красноармејаца, на, југоистоку и североистоку Београда. Ослобођење се примицало сило. вито и методично у исто време: чувана је глава свакога становника. Ослободиоци су се одлучили на дужу и крвавију борбу, само да не би морали пуцати у Београд и Београђа.не, ма да је Каћуша могла све то сасвим прекратити.

Најзад, осмога, дана, уморни и гладни ослободиоци загрлише се и са последњим ослобо-

ТЕ 13 73

Дошли су са братском љуба су слободу кроз наша поља

начне победе

ђеним, исцрпљевим и гладним становницима Београда.

— Ни соли, ни хлеба у кућама,- ни воде у чесмама, ни заложенога огњишта, ни осветљења, ни прометних улица, ничега тада не беше у Београду.

— Свеза фронт! — све за победу! био је први узаврели поклич ослобођених Београђана, Омладина се придружи партизанским одредима, који наста. више борбу са избаченим непријатељима; радници похита.(ше порушеним фабрикама, а грађани формираше прве бригаде за рашчишћавање улица, оправку водовода и електричних водова, Кроз целу ту зиму Београд се грејао само на одушевљењу и на зрацима добивене слободе... .

Већ прво пролеће — април месец — затекло је раднике и намештенике Београда, каом свих осталих градова Србије, у првомајском такмичењу и ударништву, које се објективно равнало са јунаштвом бораца, на фронту. Београд се стохиљадито сврстао у Народни фронт, формирају синдикати, АФЖ и УСАОЈ организационо оформљени. Београд, из кога, је потекла, народноослободилачка борба, први је објавио рат ратним последицама и прокламовао неумољиву борбу за; 06нову ослобођене земље.

Народни фронт у целој ослобођеној новој Народној Демократској Југославији прихвата им већ отада руководи милионе грађана, у свима њиховим политичким и производним активностима. Он све више сје, дињује безбројне људске снате, усмерујући их на, одређене циљеве. Народни фронт је већ тада постао наша друштвена, универзалност. Благодарећи фронтовској идеологији и организацији дочекујемо другу годишњицу Београдовог ослобођења, са много политичких и економских тековина,

— Имамо Републику, Устав, организоване народне власти, славну Југословенску армију, читав низ нових прогресивних закона, изведену аграрну ре-

форму, обновљен саобраћај и

престигнуту предратну производњу у обновљеној индустрији; веома чврст и стабилан динар, осигурано снабдевање и укинута ограничења у потрошњи хране; пројектовано велико грађење станова у Београду, у трајању од неколико година; велику и овогодишњу

пена |

вљу за нас и са огњем одмазде за неп

грађевинску кампању, а порушени Београд позвао је на, међуградско такмичење непорушене главне градове осталих република,

Овакву и оволику стваралачку и обновитељску брзину може давати само неограничена, воља, свесних људских милиона, а Фронт их је имао већ 11 новембра прашле године, код избора за Конституанту, око седам милиона,

Народни фронт је неисцрпна, снага која се родила у борби за ослобођење и Београда и це. ле отаџбине. Снага која се радом не троши већ само повећава. Народни фронт је динамика, која не познаје законе мировања и пасивности,

Народни фронт Народне Републике Србије позива нас и сада — о другој годишњици 0слобођења Београда — да се мобилишемо 10 новембра ове године на, свима биралиштима, Наших села и градова, и да сложно изгласамо кандидате Народног фронта за посланике Уставотворне скупштине Народне Републике Србије. Таква, Скупштина треба да нам донесе најбољи Устав, постављен У широке оквире Устава Федера.тивне Народне Републике Југославије. Народни фронт је наша на. родна, стварност, која је оправ. дала — са гледишта, целине и битности општих интереса сва наша очекивања,

Пред лицем преживелих 60раца, за ослобођење Београда, и целе отаџбине, пред судом нсторије и пред добром перспективом наше народне сутрашњице Република нас зове, да се дубоко и са пијететом поклонимо гробовима палих за наше ослобођење, и да одважно и сложно корачамо фронтовски и даље напред.

Слава, палим ослободиоцима! Павле ПАВЛОВИЋ

Партизанске јединице долаз

ијатеља.. Раме уз раме са нашим борцима пронели , села и градове, Кроз срце Београда корачали су са осмехом. И нису се зауставили до конад фашистичким зликовцима. „На Берлин!“ — писало је на сваком тенку и топу...

255

е 19 октобра- на

ослобођене Теразије

(Снимак: Владете Д. Милића)

еоград и београд“ ски сентор до линије _ Обреновац — Младеновац Смедерево, бранила је мјешовита група (92 моторизована бригада, 2 бранденбуршки пук, тврђавсни пук „Београд“, 5 полициски пук, допунски батаљон дивизије принц Еуген, 3 територијална батаљона, 38 моторизовани противавионски пук, 7 артиљеријских дивизиона ни мањи дијелови „српског добровољачког хорпуса“. Поред тога и трупе прва два сСентора имале су послије извршених задатака, да се ловуву и да садејствују у одбрани Београда.

Танва је: била ситуација прије предузимања концентричног напада наших снага и јединида Црвене армије.

Почетком октобра, Прва армиска група прелази у офанзиву са линије Рудник — Цер — ка Сави и Дунаву, послије краћих борби чисти Мачву, Посавину и прикупља се на линији Аранђеловац — Космај — Обреновац, да би заједно са трупама Црвене армије, које су долазиле са истока, извојевале битну за Београд. Видјели смо дакле дејство сна та западног крака, које су се формирале и отиснуле већ лочетком љета 1944 године са цен тралног планинског била наше земље. Посмотримо сада дејство снага источног крака, |

Крајем августа (20—31) на ју“ жном руском фронту догађа се

]

крупни војно - политички дога= ђај, Јединице Црвене армије У јашо-нишењевској операцији сло миле су њемачки балкански фронт, избациле фашистичку Румунију и Бугарску из строја и наставиле снажно надирање ка Мађарској. Јужно од Дунава, ха Београду, упућена је нама у помоћ једна група, састављена претежно од мото - механизова“ них дијелова. Послије извршених припрема ове снаге почеле су прелазити Дунав у Ђердапу 5 октобра,

Када су се њемачке снаго антажовале у фронталним борбама на ријечном току Дунава и Тимока, предузима покрет 7 октобра из области Видина тенковски корпус под командом генерала Жданова. Тај се корпус пробијао врло тешким тереном, правцем Зајечар — Жагубица — Паланка — Топола — Мпла« деновац — Београд. Брзим про дором он је разбио непријатељску одбрану на источном сектору с српског оперативног подручја. Прва алписка и 117 ловачка дивизија биле су одба“ чене на сјевер, ка Дунаву, а дивизија Принц Еуген на југ, ка Морави. Тако су била отворона« врата тенковском корпусу, који је послије краћих борби на о вом правцу надирања 10 окточ бра заузео важни хомуникациони чвор Велику Плану, спојив-= ши се са дијеловима десног кри ла наше Прве армиске групе.

Послије краћих али врло жестоних борби ход Младеновца и на раљским лполбнжајима, заједничке снаге избијају под А“ валу 13 октобра. Са правца на“ дирања тенковски корпус одба“ цио је њемачке снаге на сје« вер, ка Пожаревцу, Смедереву и Гроцкој, да би заједно са нашим снагама које су као пјешадиске јединице употпуниле план напада, што прије ликвидирао одбрану Београда.

Одбрана Београда била је постројена у три линијо отпо= ра: шири појас у висини Авапле, ужи појас на прилазима граду и одбрана У самом граду, са редвијем одбране на Кслемегдану и комплексу жељезничке станице. Важни фланкирајући оспонци одбране у граду били су Чунарица, Таш-Мајдан и | Нарабурма. Поред тога у граду су биле подешене за одбрану све веће зграде. Све линије одбране биле су наслоњене на Саву и Дуна», Град се није мотао изманевровати и морсо се фронтално нападати кроз највећу дубину непријатељске од“ бране. Основна идеја напада била је да се одбрана града раскине на два дијела и овлада савским мостовима, спријечавајући Нијемце да формирају одбрану на земунској страни,

Непосредна борба за град почела је 14 октобра. Под снаншним ватреним маљем и налстом тенкова слољне одбрано града брзо су пале, и јединицо про-

дрле у град. Али браниоци града пружили су огорчено отпор. Морало се освајати у-

пориште по упориште. То је створило вријеме да се ка Дунаву одбачено њемачке снаге (117 ловачка и Прза алписка дивизија) прикупе око Гроцке и поведу капад смелереавским пу-