20. октобар
СТРАНА 8 "+
| носкоп >Раднички дом културег
5 приказује премијеру _ совјетског филма »>Претставник власти“.
Радња филма одиграва се 1930 године, у време стварања новог колективног живота на селу Совјетског Савеза. То је било доба велике кампање за организовање сељака у колхозе и у "импресивним сценама овога филма видимо са каквим су се тешкоћама морали борити напредни људи и какве су сметње пионирима напретка прави. ли заостали, завидни и неповерљиви људи.
„Сељанку Александру Соколову оптужили су због њеног бунтовног ста, ва против неправилне поделе земље, као сарадницу са кулацима, Предусретљиво је прима секретар рејонског ко. митета. У свом дубоком очајању Алексавдра. описује свој живот сиромашне сељанке. У срдачном разговору секретар рајкома утврђује њену потпуну невиност, а сем тога открива У Александри ин велики дар за органи“ зацију.
Отада за Александру почиње нов живот, јер страсно жели да помогне свом запуштеном и бедном селу, Али њен муж Јефим, кога она много воли, не слаже се са њом и између њих до. лази до честих препирки и свађа. Једнога дана, када је изабрана за претседницу колхоза, избија нарочито о штар сукоб ин Јефим напушта жену.
Иако дубоко потрешена губитком му“ жа, Александра се са ватреном вером у праведмост свога дела потпуно пре даје новоме задатку. Под њеним руководством колхоз напредује.
Јефим се после неколико година вра. ћа и Александра га прима са радошћу, Осведочен У праведну ствар и успех своје жене, Јефим улази у колхоз,
Алексавдра врши корените реформе, али је у томе ометају људи, који непријатељски гледају на њено велико дело. После оштрог сукоба са њима, један агроном пуца на њу н тешко је рани,
Кад је оздравила, Александра је предложена и изабрана за народног посланика.
У завршним сценама филма гледао. пи. виде Александру Соколову, бившу сеоску радницу, као депутата Врховног Совјета, на говорници сале у Кремљу.
Режисери Хејфон и Зархи, дали су и дубоку психолошку обраду овога фил. ма. Глумица Вера Марецкаја талентовано је оживела дивни лик и показа“ ла душевно богатство савремене руске жене, а лаурест Стаљинове премије В, Ванин убедљиво је протумачио сложе ну улогу способног, часног, али само-
На турниру у Прагу
наши учесници су међу првом петорицом
У Прагу је завршен међународни шаховски' турнир на коме је, учествовало осам чехословачких и шест иностраних мајстора, међу којима наши најбољи мајстори Трифуновић и Глигорић, Оба наша претставника су одлично прошли, азуз мало више сређености и пажње могли су освојити и прво место. Три. фуновић је имао слаб старт и у самом почетку изгубио прва два бода. Алн тада се он показао као велики мајстор. Мије клонуо духом, већ је стално поправљао резултат и продирао напред. Избио је на друго место, а да је турнир још неко време потрајао, ве, роватно да би га видели и на првом месту.
Обрнуто од Трифуновића Глигорић је дао сјајан почетак, али је у другом делу турнира неочекивано подбацио. Тако је пао са првог места, које је постигао иза победе над Најдорфом, на четврто место. С обзиром да му је то први већи међународни турнир, може се очекивати да неће идућег пута тако лако. испустити шансу за прво
- место.
У сваком случају овакав резултат ва наше мајсторе је леп успех. Показало се да имамо одличне претставнике, ко. ји нас могу достојно заступати и на највећим међународним утакмицама.
Крајњи резултат турнира је овај: 1 Најдорф (Аргентина) 10 и по бодова , 2 — 3 др Трифуновић (ФНРЈ) и Штолц (Шведска) 9, 4 — 5 Глигорић (ФНРЈ) и Фолтис (ЧСР) 8 и по, 6 Голомбек (В. Бриталија) 6 ни по,7 — 8 Пахма (ЧСР) и Шајтар (ЧСР) 6, 9 = 10 Катетов (ЧСР) и Котнауер (ЧСР) 5 ли по, 11 — 12 Зита (ЧСР) и Гимар (Аргентина) 4 и по, 13 — 14 Опоченски (ЧСР) и Рохачек (ЧСР) 3 и по.
Од осам чехословачких _ учесника
само је Фолтис ушао међу прву петорицу, док су ту оба наша претставника: Против победника турнира Најдорфа наши мајстори су из две партије постигли један и по поен, а осам чехословачких мајстора свега — пола поена! Један поглед на турнирску та. белу показује да Најдорф своју победу има искључиво да захвали низу поена постигнутим над Чехословацима. Зато његова победа и није тако увер. љива како се на први поглед чини. На. шим мајсторима изгледе на прво место много је покварио Швеђанин Штолц. Занимљива је чињеница да је др Вид. мар на турниру У Гронингену једину своју победу извојевао баш у игри са Штолцом, те му покварио пласман „ Сада се Швеђанин реванширао на дру“ гим нашим мајсторима. "После лепог успеха југословенских мајстора на турниру У Прагу очекује се, да ће добивати отсада још чешће позиве. на међународне утакмице,
_ Уредништво и администрација Влајковићев
БРОЈ 99 ГОДИНА | 4
„Претставник власти“
љубивог и конвервативног човека. >Претставник власти« је талентовано дело совјетске филмске уметности, које гледаоцима, поред снажне животне реалности, открива и дубоке психолошке доживљаје јунака филма, ж
"»
КРАТКЕ ФИЛМСКЕ ВЕСТИ
Ове: јесени се навршава 20 година тон-филма. Пре двадесет година је а. меричка фирма Варнер Брос произвела први тон.филм. >Дон Жуан« са Џоном Баримором у главној улози. Овим филмом се фирма извукла из тешке финансиске кризе.
%
Режисери студиа научно„популарних филмова _ приступили су изради географских очигледних кратких филмова по теми >Природа и живот«, који ће бити посвећен _ природним богатствима Совјетсог Савеза,
г
Филм >Насрадин.хоџа« по сценарију Соловјева и Витковића, режира ре» жисер, Гашев. Насрадин-хоџа игра Амарајев. Основна варијанта филма снима се на узбекском језику,
Ове јесени се навршава 15 година од почетка издавања совјетског филмског журнал >Пионнри«. Колектив журнала, заједно са својим старим режисе. ром Ованесовом и редактором Перцо. вом, сад ради на филму >Пионири« у четири чина. Два последња чина су посвећена путовањима младих – туриста по совјетској земљи,
• . Први филм, још неми, снимљен је У
Египту још 1925 године, али није приказиван. Тек годину дана доцније
Овогодишња летња сезона за» вршава се једним великим ма-
совним такмичењем, _ Јесењим кросом „Победа народа“. Такмичење се одрмава од 1 до 15 новембра, а у Београду од 15 до 25 новембра.
Јесењи крос долази после једне врло успешне летње сезоне, у којој су наши фискултурници постигли многе врло значајне успехе а наш фискултурни по» крет испољио јаку мивотну сна» гу. У том правцу Јесењи крос претставља биланс овотодишњег рада, а уједно ће дати потстрена нашим фискултурницима да се припреме за зимску сезону, да и она буде пуна успеха и спортских победа наших спор. тиста.
Јесењи крос сем тога треба да окупи нове масе омладине и радног народа У организовани фискултурни покрет и са њиме још више прошири редове ак тивних фискултурника.
Јесењи крос има још један задатак. Ово велико масовно танмичење, које ће заталасати најшире народне масе, треба да да ЗРЕН-у нове хиаљде способних такмичара. Ерос ће служи. ти подизању телесних способно“ сти фискултурника и на тај начин олакшати им постизавање норми за ЗРЕН.
. »
За разлику од овогодишњег „Пролећњег кроса", на коме су велике масе фискултурнина Учествовале У такмичењу на једном месту, Јесењи крос одржаће се децентрализовано, То значи да свако друштво, сваки актив треба самостално да ортанизује крос. Школски ' актив организоваће трчање за учени“ ке своје шноле, фабрички актив за раднике своје фабрике, фискултурна друштва за своје чланове свих секција итд.
На тај начин фискултурна ру“ ководства имаће могућност да за Јесењи крос заинтересују најшире редове радног народа и омладине, и моћи ће сву пажњу да посвете физичко · васпитаном делу хроса. Фискултурна руководства моћи ће да подесе време и место такмичења Трема лохалним приликама школе, фабрике или предузећа. Јасно је да овакав начин организује кроса долази у обзир само у велиним градовима, док ће се по мањим местима и овога
Само радници Београда, у току месеца јуна, "јула и августа, организовали су. 171 посету околним се. лима, у _ којима је узело учешћа) 5.716 радника и намештеника, уштедивши радним масама села, оправком алата и разноврсних стварн за личну употребу, 1,500,000 _ динара,
Вера Марацкаја у' улози“ Александре
Соколове У __ филму »Претставник
власти«
_ жнимљен је филм, кота је публика ви“ дела; 1930 тодине снимљен је у Пари. зу први тон-филм на арапском језику. Касније је у Египту створен модерни
' филмски студио, у коме се може снимити 20 филмова годишње. Тамо су снимљени филмови >Анда« и »>Рабина«,
_као и 2 филма из.живота бедуина,
е У оједном од- последњих: прначких
_ филмова главну. улогу нгра Луј Џор_ ден, најпознатији певач за грамолон.
ске плоче ">Дека«, Тај филм утврђује Џорденову славу као композитора ритмичких мелодија.
Углавном, црначке филмове снимају два црначка предузећа. Једно од њих је од 1942 издало преко 150 журнала,
- који пружају доказе о црначком при
носу Америци. Сада издају актуалитете свака 24 сата и на тај начин конку.
" ришу и најпознатијим светским про
Последњи три-
извођачима · журнала.
- умф јесте серија _ документарних цр.начких филмова.
—
ЈАЕЊЕ 1ООС_„ПОБЕЛА. НАРОДА"
пута такмичење одржавати на
једном месту. #
Ерос је одлично средство за челичење и учвршћивање здравља и физичке способности, Тако посматрана масовна такмичења у кросу треба да претстављају само завршну фазу једне планске акције за вемба-
ње фискултурника, па је зато потребно да овом такмичењу претходи _ савесно _ спроведен тренинг.
Само систематским тренингом "нроз шуму и ливаде, узбрдо и низбрдо стичу се драгоцене особине и навике, као што су брзина кретања и издржљивост, окретност, сналажење и само такво трчање има позитивног У"
ж
тицаја на организам. Али не само то, трчање без одговарајућих припрема сувише замара и исцрпљује организам, што нарочито на почетку оставља лош утисан, и уместо да крос послу“ жи окупљању нових активних Фиснултурника он ће рђаво спроведен и припреман многе одвратити од трчања.
Зато треба истаћи паролу, којом приступамо јесењем хросу:
„Систематски тренирај за јесењи крос,“
Наша фискултурна руковод• ства, а нарочито управе пру: штава и актива треба да воде рачуна и о томе да ниједан фискултурник не пође на такнмичење, а да претходно није обавио бар шест до осам гана тренинга.
Григорије Новак је најбољи тешки атлета на свету
На такмичењу за: првенство света у. дизању терета, које је недавно одржано; у Паризу, Григорије Новак је још јед- ||| ном испољио своје невероватне. могућности, Овај атлета по-
лутеше категорија,
одушевио је, стручњаке и публику ла-
ноћом покрета, изванредном техником к силном снагом. По. · општој оцени Григорије. Новак је свакака ·најбољи тешки
чатлета „на · свету.
Григорије Новак је вишеструки првак и рекордер СССР
| у дизању терета. Врло често он је свет новим светским рекордима, дижући стално све већу тежину. И у Паризу; -на светском првенству, где је убедљиво. освојио титулу првака света полутешке ' категорије, Гриторије Новак је поставио -два нова светска рекорда.
досада — изненађивао
и
а 8, телефони: 23-003 и 20-443, Штампарско предузеће Наро
двог фронта Србије, Одговорни уредник Душан Б.
25 ОКТОБАР 1946 ГОДИНЕ
БЕОГРАД " ПЕТАК,
_ СПОРТСКИ ПРОБЛЕМИ
(Спречимо прикривени професионализам
едан од основних задата“ Ј ка нашег фискултурног
покрета је обухватање најширих народних слојева и омоактивно гућавање да се сваки бави фискултуром. чин, очеличени фискултурници ће много више допринети о6нови и изградњи наше земље.
Данас се веома много полане на фискултуру. Народне зласти, масовне фронтовске организације и разне установе дају велике помоћи и субвенције, дају низ олакшица,
Међутим, чињеница је да се од око 25.000 чланова београлских Фискултурних друштава, свега око 2.500 чланова стално и активно бави фискултуром. Откуда то да се свега-100/) од ретистрованих чланова активно бави фискултуромг Један од врло важних, ако не и најваннији разлог томе је неправилна попитика коју у свом раду спроводи већина београдских фи: скултурних друштава.
Код свих фискултурних дру“ штава води се брига углавном о једној или две секције (и то обично фудбалској), а унутар секције о неколицини најбољих Ффискултурника (и то обично о фудбалерима Т има). Тако, на пример фудбалери 1 тима Ф. Д. „Металца"“ добили су сваки по једно ново одело као награду за улазан у државно првенство. Да ли је њихова заслуга тако велика> Зар не постоје стотине радника — металаца који су много више допринели. обнови ваше земље, па опет нису добили одело на поклон2 Поједини добри фудбалери из неких Ффискултурних друштава добија ју од друштва на име помоћи веће своте новаца. Зар ово не потсећа на прикривени про“ фесионализамг Док већина члачова појединих фискултурних друштава нема ни најпотребније услове за упражњавање фискултуре „привилеговане групице" имају више но што им је потребно. На турнејама поједи“ них фФискултурних друштава праве се непотребни трошкови. Појединим играчима даје се по хиљаду и више динара а не трани им се. признаница на што је новац утрошен. Чињеница да се код нених друштава не праве толико велики непотребни трошкови долази отуда што та друштва немају тако велике приходе нити помоћи као друштва која имају добре фудбалпске тимове. Али, зато се и ход тих друштава осећа тенденција да се створи добар фудбапски тим, док се развијање
осталих секција занемарује. Предратна жлубашка политика прети да се поново појави У раду појединих фиснултурних друштава. Неки предратни спортисти, ноји су некада били, а
На тај на-
"им данас су спортске класе, искоришћују нестручност нових Фискултурних кадрова и руководилаца за своје личне интересе. То је спучај са тренери“ ма, а то је случај и са струч« ним масерима. :
Финансиско пословање је У већини Фискултурних друштава испод сваке критике. Новац се прима и издаје „ка поверење , „на другарској основи. Пре: гледи благајничких књига, уко“ лико их има врше се ретко. Та; нво пословање, кад се ради о дбрту од милион динара, колини је у Ф. Д. „Металцу“, може да крије у себи велике грешке. А примера таквог пословања има доста. Једини документ за 400.000 динара, које је. Ф.Д. „Црвена звезда“ узајмило ове године и потрошило, је најоч бичнији табан хартије, без пе« чата, на хојем је лаконски и» списано коме је која сума лата и број чека. Никаквих призна“ ница нити потврда. Неправилна би било тврдити да је све та злонамерно. Има ту и неструч«
_ности и нехатности. Али, виша се такво пословање не сме до« зволити. Осим тога, 7 многим фискултурним друштвима се на убира редовно чланаринф У некима само од 100/; чланова, а све потребе се подмирују из дотација разних установа, и орч танизација. ;
„Исто тако, без икаквог плана се поцижу поједини објекти по« требни за фискултурне сврхег На пример ф. д. „Ботип“ уломиа је 190.000 динара за сплав - који не може ни половина чланова да користи. |
Фиснултурни покрет,је већ о« давно прерастао из -периода када се могао водити. насумце, од случаја до случаја. Данас су прилике у земљи нормализоване и потребноје и у пословање фи“ скултурних друштава, уопште. У цео фисвултурни покрет, унети више плана.
Фискултурни одбор Београда треба рад фискултурних''друч штава много више да контроли“ ше, да буде енергичнији у спровођењу својих одлука. На ма нису потребни разни спорт= ски шпекуланти, њих треба, от« странити за увек из фискултур« ног покрета. Што се тиче фи« нансиског пословања, требало би све дотације сконцентрисати на једно место и' одатле делити према потребама. Овако, ·нека Фиснултурна друштва имају из сувише новаца, а друга немају. довољно. Треба водити строгу контролу о том новцу: и знати тачно на шта је потрошен. И+ сто тако, потребно је присту« пити што хитнијем стварању но« вих руководилаца и стручног хадра, У којима толико оскудеч вамо. )
Стојан МИХАЈЛОВИЋ
Хоризонтално:
Т) озидана обала; 2) мрачан; 3) варош у Кини, наука 9 моралу, сугла= сник; 4) запрежни прибор, хрид, уло. га; 5) род биљке, пратња, јужноаме. ричка република, бајка из религије; 6) спрат, маслинова гранчица, покрајини, на у Хрватској, велика азијска држава; 7) речна ивица, хумор, највећи енглески сатиричар; 8) свеза, плод једне биљке, свеза; 9) болест -темењаче; 10) оквир.
Вертикално:'
1) права која: дели- круг на два не једнака дела, сугласник; врста текстил, не робе; 3) сугласник, велика река У Сибиру; 4) од (старословенски); 5) свеза, водени пад; 6) подземни свет, предлог; 7) шести тон Ц-дур музичке скале; 8) иницијали великог босанског сатиричара; 9) једна од краћих страна правоугаоног троугла, место у Албанији; 10) муслиманско женско име, мо“ тив; 11) снажна, подрум; 12) предлог, ваздухопловац; 18) велика текућа воч
да; 14) отвор на кожи, свеза; -15) „реа ка у Француској, сугласник; 16) свеза упитна заменица; 17) лична заменица; 18) притока Дунава која. извире у Швајцарској; 19) показна заменица«.
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА. Хоризонталног за љ
1) талас, Жданов; 2) р, кувар, Мара ко, л; 8) ом, галеб, бурет, та; 4 кубу ла, а п, Маркс, тек; 5). срна, стеа па, ко, тор; 6) том, с.р. (својеручно) копно, Дуга; 7) брз, побро,. аа (ад зка та), ву, Оса; 8) ла, тавин, Глина, амф . 9, једен, снага, ИМ; 10) котлет, Авач и; а Пало : пр НИ · рок, блок; 2) «, мустра 3 АК (Анте Ковачић), Брна, 15 и им, Тел; 5) Авала, Пале; 6) сала, соч нет; 7) ре, Србин; 8) бат, рн; 9). Пе4 ко; 10) Пор 11) мапа; 12) Ба, нагр 13) Мурко; ле; 14) Жарко, Вина; 15) пеге Дунав; 16) акт, ту, ага; 17) -„лој мо ар; 18) 0, тераса, и; 19). влаку '
о 10
гл Ав и и
" б
А ||| |_ о 411 И, || | | ја || |_ У: __, | || |__,_| | |_ на | ||
гЕ 11. | | | | | | о ЉЕК |
удимировић, Чек, рачун
62.817,
~ ош а
| | | |