20. октобар
СТРАНА 6
ПРОВОКАТОРСКА
ЛОГИКА
УРА МЕРА
— Еј, мистер, ово су наше воде!
— Па ми се тако и понаша· мо као да су наше...
Једна занемарена __ Дужност кућевласника еоград има много малих и тихих улица, чије су куће увучене, а испред њих се на. лазе мале баштице. Пре Власници тих башти не пот. сецају руже и друго шибље у њима, него се оно шири изван ограде и претставља праву 0опасност за, пролазнике. Требало би да власници кућа, и ових башти обављају ревносније ову своју занемарену дужност, Предраг НИКОЛИЋ
оследњи састанак – коми-
сије при Министарству за решавање питања продаје амбалаже Унрине робе и растерећивања складишта, није донео никакве резултате. Уствари, проблеми су остале исти. Амбалажа Унрине робе састоји се највећим делом од кутија (суве војничке хране), буради, сандука и врећа. Целокупни приход од амбалаже, коју трговачка предузећа треба да продају после поделе и потрошње робе, улази у Фонд за обнову земље. Контролу продаје амбалаже врши Завод за ванредне набавке Министарства трговине и снабдевања ФНРЈ, а Савезни уред за цене одређује њене продајне цене.
Оволико нагомилана амбалажа у трговачким предузећима и задругама у Београду за њих је велики баласт, „Гранап“ има око 200.000 комада ку-
Питање магацинирања амбалаже Унрине робе и њ=не прозаје
тија, а Главна београдска за. друга и рејонске задруге нешто мање. У унутрашњости „Рад-савез“ на складиштима по задругама магацинирао је 97.000 дрвених сандука, 86.000 кутија и 600 буради. Док наша индустрија оскудева у амба лажној роби, дотле, и тако малобројни магацини, затрпани су амбалажом, које има највише у Београду. Три „Гранапова“ магацина: хангар у фабрици Рогожарски, магаџин кланице и војне пекаре, запремљени су амбалажом. Зато се „20 октобар“ и морао да позабави тим питањем.
Где лежи узрок слабе продаје амбалаже» ,
По мишљењима амбалажних стручњака „Гранапа“, лицитације на којима се покушало да прода амбалажу, нису успевале због рђаве типизације кутија и несразмерне цене. Затим, ненавикнутост паковања робе
Задаци средњошколске омладине у новој школској години
ова школска година је от-
почела. Самим тим пред организацију Народне омладине по гимназијама, трговачким академијама, учитељским им другим школама и курсевима, у домовима и интернатима, поставља се задатак срповођења, У живот одлука петог пленарног састанка Централног већа, Народне омладине Југославије, имајући пред собом новопостављене задатке.
Активисти школских организација Народне омладине одржали су недавно састанак у великој сали Радничке коморе, на коме је кроз реферат и ди-
—————_—__ === =>
= Клан роди комуналног одељењи #НО за месец новембар и децембар
ЈА змунално одељење ИНО.а, направило је план рада за радове које треба. извршити до почетка нове године, План, поред узимања у рад нових објеката, предвиђа завршава. ње свих послова који су у току, као и велики број нових градњи. Предрачунска сума за све ове радове износи 35,702.000 динара,
Од нових градњи у рад ће бити узета гаража и магацин Пожарне милиције, затим трошаринска станица на уском колосеку београдске железничке станице. Ради што бољег оспособљавања _ стручних ка дрова Комунално одељење саградиће у току два наредна, месеца радионице за ученике средње техничке школе.
Проблем школских просторија биће делимично решен радовима, на Првој мушкој и Шестој женској гимназији. План такође обухвата оспособљава» ње дечјег обданишта у улици Милоша, Великог, дечјег лето-
валишта у Кошутњаку и Дома у Звечанској улици.
За. завршне радове на Се верном булевару, где се диже радничко насеље предвиђена, је сума од 20,000.000 динара.
Међу осталим значајним радовима, који ће бити извршени, у Првом рејону биће оспособљена за, употребу основна, школа, бр. 2, У Другом рејону план предвиђа поправку Дома, студенткиња, а у Трећем зграду народног одбора и дечјег дома, За порески одељак Четвртог рејона биће утрошена, сума од 1,500.000 динара, У Метом рејону, поред осталих радова, план предвиђа, оспособљавање обданишта у Поп Стојановој улици,
Већи број школа и обданишта Шјестог и Седмог рејона, ушао је такође у план рада. Комуналног одељења 3а месец новембар и децембар. Уколико временске прилике дозволе, сви ови послови треба, да. буду завршени до јануара 1947 године, скусију оформљен план рада школских омладинских организација у току ове школске го. дине. 3
Члан секретаријата, Градског одбора Народне омладине, Сава Анђелковић изнео је у свом реферату досадашње резултате рада средњошколске омладине, !
Основни и главни задатак Народне омладине по школама, је свакодневна брига да школска омладина систематски савлађује школско градиво. Као основни метод учења предвиђа се индивидуални рад, а, тек после тога рад у другим формама, Упоредо са учењем долази и питање идејно-политичког васпитања, омладине по школама. Омладинска организација мора да буде непомирљиви непријатељ свих заблуда, лажне науке и предрасуда, Културно-просветни рад и идејно - политичко васпитање одвијаће се преко дебатних клубова, литерарних дружина, научних група, итд. Ове форме ће се употребљавати према датим условима и културном нивоу ученика. Све форме рада треба поставити на добровољној основи, а при том водити рачуна о квалитету рада.
Пети пленум је обавезао сва, руководства омладине да по"свете исту пажњу не само свим средњим школама, него и свим стручним школама, курсевима, итд. Посебно треба водити ра чуна, о школама, ученика, у привреди. Један од битних услова, за добар успех у учењу и влада. њу је правилан однос између ученика, и наставника, који се "у току ове године мора у много случајева поправити, Се кретаријати Народне омладине обавезни су да планове рада, и све важније одлуке доносе у сагласности са директором,
Као други задатак, који се поставља, пред школску омла-
дину, је интензивно бављење фискултуром, Ово је нарочито важно да се развије код ученика у привреди, Проблем терена и реквизита биће ове године решен у потпуности, захва.љујући великој помоћи Извршног одбора, града Београда.
На трећем месту долази рад на обнови земље. Ученици ће радити у радним бригадама и то највише једанпут недељно.
У погледу ђачких "кухиња, данас се више не поставља, пред омладинску организацију да скупља прилоге по улицама, или економски динар од учесника, пошто су народне власти преузеле издржавање кухиња. Сада постоји могућност да, се од ђачких кухиња, направе мензе за углед. И на крају рефера.та, изнета су организациона, питања Народне омладине по школама,
У дискусији, која је настала, по реферату изнет је низ проблема, који су се тицали како свих школа, тако и појединих школа, специјално. Предложено је да студенти са Техничког факултета помажу у раду ученвицима у привреди. Исто тако потребно је да Народна омладина укаже више пажње пиовирима. Поједини активисти залагали су се за стварање што правилнијег односа, измеЂу наставника и ученика, за стварање што чвршће дисциплине и чување свих школских реквизита.
Мретставник Просв. одељења ИиНнО-а, Јелка Костић, учествујући у дискусији, изнела је да су народне власти досад дале преко 11 милиона динара, за оправке школских зграда, и да ће се утрошити још око 6 милиона,
На крају дискусије, ! секретар Градског одбора Народне омладине, Милутин Балтић, дао је резиме свих закључака који су изнети како у реферату, тако и у дискусији.
___ ______________ннннннннннннннннн нннннннЕтеЕ
питам ананас.
по нашим предузећима у 0моте других димензија а донекле и њихова непрактичност.
Кутије су типизиране у три
“ .. “ врсте: „мени“, „К“ иЦљау трећу врсту (има 80 типова) све остале, Цена кутији је, на пример, једне врсте, 10 динара, док су се сандуци продавали по 6 динара.
Предузећа не користе кутије из ових разлога. Индустрија сапуна може да пакује своје производе само у сандуке због сушења сапуна. Прехранбена индустрија одбија куповину, јер не одговара њиховом производном плану. Индустрија бонбона и кекса избегава због тога што не може да спакује одређене количине производа 6—10—20 килограма, док, рецимо, у кутије стаје 14—17—21 килограм. Исти је случај и са монополом дувана. Бачве и бурад налазе се готово сва у дотрајалом стању. С њиховом продајом може се још мање рачунати. „ОТПАД“ не може да врши расподелу свих врста кутија за прераду, јер су многе премазане воском или уопште не може наша прерађивачка индустрија да их употреби.
Док се ово питање потеже, трговачка предузећа морају да плаћају магацинирање, осигурање и да премештају амбалажу са складишта на складиште, што кошта и повисује режиске трошкове роби. Међутим, наша предузећа за израду амбала: же и даље је израђују од толико потребних сировина за друге гране индустрије,
Да би се што пре решило питање ослобођења магацина од амбалаже Унрине робе комисија · Министарства трговине и снабдевања ових дана ће се састати поново. По свим изгледима, цене амбалажи ће се снизити на минималну и она ће се распродати на лицитацијама. Предлог, да се амбалажа наплати уз робу у времену од годину дана, распореЂујући је на артикле Унрине робе, тако да то буде неосетно, 15 динара на једног потрошача у месецу, — одбијен је, јер се не иде затим да се цене роби 'повисе. Правилна расподела амбалаже учиниће да она уђе у продукциски процес наше индустрије. Наша прехранбена предузећа треба највише да се заинтересују за ову куповину. Она ће тиме помоћи и бржем приливу новца Фонду за обнову земље. УЈедно, откупљивањем већих количина спасава се амбалажа од даљег пропадања.
Кутије моту да се употребљавају за шећер, цигарете, маст, сандуци да се преправљају за холандезе и за многе артикле, „Воћар“ је откупио 20.000 комада кутија за паприку. Комбинат „Пролетер“ из Крагујевца већу количину за макароне и тесто, а „Балкан“ творница кекса из Београда за своје производе. Овоме примеру треба да следују и друга предузећа и да се одрекну својих обичаја и норми у паковању, него да се практично послуже већ готовом амбалажом.
1 НОВЕМБАР 1946
Расподел) Ссухомеснитих производи троба привилније
оргонизовоти ~
(ОХ пре извесног времена у Београду је скоро не“ могуће набавити сухомеснате произ. иако је доскора тржиште било не само довољно онабдевено, већ и презасићено том робом. 7 52 Радници и намештеници, У жељи да се снабдеју, покушавали су преко својих синдикалних подружница да дођу до сухомеснатих производа, коба сица и салама, али и поред највећег залагања од стране руковотства синдикалних подружница, потребе радног Београда за овим производима 0 стају незадовољене. По. нор' мираним ценама сухомеснате производе немогуће је добити. Међутим, по прчварницама и разним ресторанима, уз ВИ" соку, црноберзијанску цену, могу да се набаве сви сухомеснати производи. Откако је цена ћевапчићима и ражњиђи ма нормирана, сопственици „ро“ штиља пронашли су нов начин за пљачкање радног овета. Пар кобасица кошта 24 динара, а тежина тог »пара« није већа од тежине десет ћевапчића, Чита“ вих 14 динара по »пару« убира продавац на овај начин. · , | Трговина са сендвичима такође се исплати, када се пар' че саламе (које не кошта више од 0,50 динара) и земичка- (1 динар) продају по 3—4 динара. -Да би се избегло шпекулисање и пљачкање радног света од стране сопственика ресто· рана, који на неразјашњив на“ чин долазе до великих количина _сухомеснатих производа, било би потребно да (пошто системом слободне продаје. о: вих производа не може да се изврши правилна расподела) органи за снабдевање правилно регулишу дистрибуцију сухомеснате робе рационалиса“ њем њене продаје ; Препоручљиво је, а усто је и најсигурнија гаранција да неће доћи до злоупотребе, -да се деоба сухомеснатих пронзвода повери радничко - наме“ штеничким задругама и синди: калним подружницама. На тај начин било би омогућено да се сухомеснатим производима у првом реду задовоље потре“ бе радног света који данас нај више и заслужује да при раздеоби има првенство.
Од ослобођења до краја 1945 године увезено је у Београд 46.328 то-
на угља за огрев, а од 1 јануара до 1 јула 1946. године увезено је 92.854 тоне.
ратно нолунално Вста.
Подизање нових станбених зграда на Северном булевару, према плановима израђеним од Пројектантског завода Србије бироа »>С«, због хитности посла предузело је комунално грађевинско предузеће »>Комграп«,
Извршни народни одбор је решио да оснује Привредно предузеће ме. сног значаја под називом »Градско предузеће за приказивање филмова«, са седиштем у Београду. – Делокруг пословања _ Градског – предузећа — за приказивање филмова је набавка филмова стране и домаће продукције: и њихово о приказивање у биоскопима, које предузеће прими од бившег филмског предузећа ФНРЈ.
ж зивот ми РАДУ СССР Ж
ГЕНЕРАЛНИ при АТОС Леонор СП еје п ОДРЕ "бобу ва Ор. итјо та,
ретседник _Номитета за
архитектуру при Министарском савету СССР Аркадиј Мордвинов дао је ова обавештења о раду и задацима совјетских архитеката:
—- Главни задатак Комитета за архитектуру је израда генерапних планова реконструкције и обнове совјетских градова. И пре рата наши архитектонски атељеи имали су много посла. Совјетски архитекти пројектовапи су градове и велика насеља, која су се градила крај нових бетапургиских комбината, завода за израду машина, Рудника, и терена, на којима је вађена нафта. Ми смо реконструисали – престонице совјетстих република и друге градо-
_ ве. У вези с огромним рушењима, која су хитлеровци извршипи у нашој земљи, совјетски архитенти данас посвећују најве-
ћу пажњу и своје снаге обнови градова.
још за време рата, 1944 године, Комитет за архитектуру приступио је изради пројеката обнове градова. Свани архитентонски пројект предвиђа не само обнову града, који је непријатељ порушио, већ и потпуну реконструкцију тога града. У свом новом животу градови ће постати лепши и уређенији нето што су били пре рата,
Израда генералних планова 44 града — Стаљинграда, Новгорода, „Орела, Ростова на Дону, Петрозаводска, Севастопоља, Калињина, Смоленска, Бр. јанска, Полтаве, Тартуа, Харнова, Випњуса, Талина и Дру: гих — завршена је још крајем прошле године. До краја ове године завршиће се генерални планови. још 70 градова.
Номитет за архитектуру ко-
ристи приликом израде гтенералних планова и пројеката планирања и изграђивања највећих градова сарадњу дрнавних пројектних атељеа, ноји постоје при Комитету, атељеа Анадемије архитентуре, државних института за пројектовање градова и других пројектних организација. У том раду учествују најистакнутији совјетски градитељи: академик Шчусјев, прави чланови Академије архитектуре СССР Шолтовски, Семјонов, Алабјан, Иофан, Рудњев и други архитекти Руске Федерације, _ Украјине, — Белорусије, Прибалтика,
Аутори пројеката планирања градова теже да најпотпуније искористе све могућности природног рељефа и конкретних одлика терена. Док је раније Стаљинтрац, који се пружа дун Волге, био отсечен од ње нелезничком пругом, складиштима и кејовима, град ће, према новом генералном ' плану, избити непосредно на реку. Обала Волте биће једна од најлепших
матистралс. обновљеног града — хероја.
Према новом генералном плану престонице Белорус“ Републике Минска, у сомот оапу створиће се велики водени про-
стори. Више него троструко биће проширен пари „Горки“, који се налази близу градског центра. ,
За Новоросиск пројентују се
велики парк, булевари, у центру града. Стварању градских комплекса зеленила сви пројекти посвећују велику пажњу. Аутори пројената исто тако теже да се приликом обнове градова што лепше издвоје историски архитектонски споменици. Као сјајан пример за то моне да послужи генерални план, а и планови изградње центра старог
вртови
руског града Новгорода, израђени под руководством славног академика Шчусјева. Петогодишњи план успостављања и обнове народне привреде предвиђа успостављање и изградњу преко 84,000.000 кваз дратних метара станбене површине у градовима Совјетског Савеза. Сем тога, сазидаће се велики број јавних грађевина: шнола, медицинских _ установа, магацина, (биоскопа, клубова, већих вртова, јасли, хотела, ' Напоредо са подизањем кућа за становање и јавних зграда, које су државна својина, план
Астрахан: Пристаниште на Волги
предвиђа велику индивидуалну изградњу. Држава даје градитељима властитих нућа земљи ште и новчани кредит под најповољнијим условима, снабдева их грађевинским материјалом и архитектонским пројектима.“ '
Совјетсни градитељи, који: раде на пројектима планирања градова, настоје да обезбеде најпотпуније извршење великог грађевинског програма, темећи ка тај начин да совјетски људи добију удобне и лепе куће и да облик градова Совјетског Саве» за буде величанствен и ·" савр“
шен.
: