20. октобар
(5 едмог новембра навршава, се 29 година, од дана, када је Војно-револуционарни комитет при Џетроградском Совјету радзичких и војничких депутата упутио историјски проглас „Грађанима Русије" у коме је објављивао да, је буржоаско - спахијска, Привремена влада збачена и да је државна власт прешла у руке Совјета,
Истога дана отворен је У Омољном Други сверуски конгрес Совјета чији су декрети означавали револуционарни друштвени, економски и поли.
"вички преображај Русије. де"
кретом о земљи укинута је спахијска својина земље, без икакве накнаде, и сељаштво је на тај начин добило од Октобарске револуције преко сто шездесет милијона, хектара земље, која је припадала, спахи“ јама, цару и цркви. Декретом о миру Други сверуски конгрес Совјета предложио је 38“ раћеним странама да склопе примирје и поведу преговора о миру. Он је позвао раднике целог света да, помогну брзо закључење мира, а тиме и ствар. ослобођења, потлачених маса од ропства и експлоата» ције,
Совјет Народних комесара са Лењином на челу доноси касније низ декрета којима, су укинути сталежи, национална 'и верска ограничења, одвојена, црква од државе и школа од цркве, објављена _равноправност: жене и мушкарца и проглашена пуна равноправност нација Русије, Национализиране су банке, железнице, спољ"на трговина, крупна индустрија, поништени зајмови цара и Привремене владе, Тиме је из. вршена не само ликвидација остатака феудализма, већ је из темеља, поткопана снага. буржоазије, племства, и царске бирократије.
· Уколико је совјетска власт „јачала, уколико је победа Октобарске револуције „све дефинитивнији изглед, Утолико се повећавао и број непријатеља. Совјетске републике и Октобарске револуци"је. Немачки империјалисти били су први непријатељи који су ударили на. тековине Октобра, Млада, тек формирана Црвена армија у бојевима, код ' Нарве и Пскова, зауставила, је ' немачки. поход на Петроград. Погле тих успешних бојева, који су узети као дан рођења прве радничко сељачке армије
на свету, склопљен је Брест. Литовски мир који је поред ство-
све тежине и неправде, рио предах од интервенције и омогућио учвршћење Црвене армије, стабилизацију совјет“ ске власти и обнову уништене народне | привреде. Међутим, битка, није била завршена. Револуција, је имала непријатеље и у остацима свргнутих угњетачких класа у земљи и У империјалистима, споља. Пр. ви озлојеђени губитком власти, а други заплашени победом Октобарске револуције уједи. њују се са циљем обарања совјетске власти, рестаурације капиталистичког с поретка У 'продужења,. империјалистичког
„Колчака -и ВР:
добијала ·
рата. Тако су крајем 1918 године угњетачке клике уз номоћ империјалиста Антанте отпочеле дуги и крвави грађански рат у Русији, рат против народа који је узео власт у своје руке и први пут у историји постао господар своје судбине,
Против стране интервенције и белоградијске буржоаско спахијске контрареволуције Бољшевика партија је подигла, раднике и сељаке у Отаџбински рат, у коме је Црвена, армија _ разбила _ белоградијске генерале Дењикина, Краснова, мм. ла раме пи одбила, интервенцију Антанте, ( Француске,
војну то јест Енглеске, Јапана и Америке,
Сломивши контрареволуцију и интервенцију радници и сељаци совјетске земље показали су и на пољу обнове исти хероизам касни У. Отаџбинском рату. Они су властитим рукама обновили земљу, која. је била и разрушена, имперјалистичким и грађанским ратом, ослободили су Русију од економске зависности и уништили материјалну ' беду на шестини земљине кугле. ,
Три стаљинске пјатиљетке претвориле су заосталу "Русију у напредну државу са вајмоћнијом индустријом У Европи и најасвршенијом машинизираном пољопривредом на свету.
Никада, . прослава, Октобарске револуције није била, толико истовремено и прослава, целога напреднога човечанства, као ових година после Другог светског рата. Четврт века Совјетски Савез био је од.0сталих земља, одвојен гвозденом завесом, коју су створили реакционарни „управљачи капиталистичког света. И требало је да избије. Други светски рат са свим својим страхота ма и проклетствима, па да разголити сва. ћутања, згази
„све клевете, сруши заувек гво„ здену завесу и покаже Совјет· ски Савез, дело Октобарске ре-
волуције, дело Лењина и Ста. љина, у свој његовој снази, величини и човечанској лепо-
„ти,
„Рат је — каже Стаљин, раз-
Е голитио све чињенице и дога.-
ђаје у позадини и на фронту, он је немилосрдно скинуо све покрове и завесе које су скривале право лице држава, влада, партија и изнео их на сцену, без маске, без улешпаваша, са свим њиховим недоста.цима и врлинама".
Данас је јасно да се Други светски рат завршио поразом хитлеровске Немачке на Западу и империјалистичког Јапана на Истоку благодарећи У првом реду херојским жртвама Црвене армије и неисцрпној снази Совјетског Савеза.
"Та. победа. није означавала само обичан ратни триумф једне армије, већ је у првом реду значила спас читавих нација и земаља. од робовања, и физичког истребљења Никада. ниједна, армија у свету није показала тако масовни хероизам, носила тако страховит терет и вршила толику ослободилачку мисију као Црвена армија. у прошлом рату. Али
ПАРАДА НА ЦРВЕНОМ ТРГУ
У МОСКВИ 7 НОВЕМБРА 1941
не само то. Данас се с правом може рећи да никад у историји победа једне армије није била истовремено победа човечанства, као што је то била победа Црвена, армије у Другом светском рату. Баш зато је и победа Октобарске револуције, која је створила Шрвену армију и Совјетски Савез, највећа победа човечанства у историји.
Али тиме није историјска улога, Савеза нити исцрпљена његова заслуга за напредак човечанства. завршена
Као штоје у рату водио главну битку и носио главни терет у борби за победу слободе, тако и данас у миру Со; вјетски Савез налази се на, челу борбе за праведан мир и претставља. главну препреку носиоцима _ империјалистичке политике и претставницима. а» томске дипломатије, М
Совјетски Савез остао је ве. ран својој мирољубивој политици, коју је проводио од пр»
вог дана. Октобарске револу-
ције. Он је остао веран оним циљевима које је Стаљин формулисао у свом реферату поводом 26 годишњице Октобарске револуције, а који су усвојени на Московској и 'Техеранској конференцији, наиме: 6слободити европске народе од фашистичких отимача; помоћи им у успостављању национал. них држава, омогућити им да сами решавају о свом државном уређењу, казнити све ратне злочинце, онемогућити нову агресију Немачке и створити дуготрајну економску, политичку и културну сарадњу народа, Европе,
Данас, после успешно завршеног рата Совјетски Савез на челу са великим Стаљином и славном Бољшевичком партијом, јесте најдоследнији и најнесебичнији. бранилац ових принципа, и независности ма»
|-____________---н
Совјетског _
покушаја... ммперијалиста, | глеске и Америке да успоста) _и остваре светску превласт,
лих народа од притиска, претњи и агресивних планова доларске дипломатије, која тежи да успостави у целом свету доларску демократију или тачније доларску хегемонију, Народи Европе и Азије са не мањом захвалношћу него у рату, прате и подржавају данас ту упорну борбу СССР-а против стварања _ империјалистичког мира. Данас је малим људима, читавог света, јасно да је борба. против другог империјалистичког мира у ствари борба, про-
· тив избијања трећег светског
рата, да је то борба против
аве
коју није могла, остварити хитлеровска, Немачка и њена, ратна машина. |
И ради тога став и „борба
· Совјетског · Савеза. на. Миров- ној. конференцији и у Органи-
зацији Уједињених народа, наилази на симпатије, разумевање и искрену.подршку малих
народа и демократских. зема-
ља, упркос свих провокаторских и на рат срачунатих. клевета, Черчила и сличних атомских политичара. '
Ж
Народи Југославије прослављају Октобарску социјалистичку револуцију као свој велики празник, јер су свесни колико · захвалности дугују Октобарској револуцији, Совјетском. Савезу, Црвеној. армији и великом Стаљину за свој слободан национални живот. У Совјетском Савезу наши народи осећали су не само снагу која је једина кадра, да. сруши немачке освајаче, већ и искреног и несебичног пријатеља, који не тежи да немачко господство замени. својом превлашћу у свету.
И зато су наши борци на пушкомет од непријатеља, прослављали велику Октобарску
Постављен је и последњи лук Панчевачког моста
ИН
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ
БРОЈ 101 ГОД. 1
БЕОГРАД, 8 НОВЕМБАР
,
ЦЕНА 2 ДИН.
ЈОШ ЈЕДНА ВЕЛИКА ПОБЕДА НА. ПРИВРЕДНОМ ПОЉУ,
а. северозападу обриси Београда умотани у сиву, је-
'сењу маглу, ка истоку тешка,
широка, мирна и гломазна површина Дунава који се утапа у ниске облаке на хоризонту. Испрекидана трака гвоздене конструкције моста пружила се преко реке. Неколико метара узводно клизе ка градилишту четири шлепа са јармовима,
" притиснути огромном конструк-
цијом новог лука; Испод ниских, сивих, јесењих облака допире са радилишта звук отегнуте, потмуле вреве у коју се сливају сви одјеци радилишта: лупа чекића, отегнуто
„жо-рук“ из хиљаде грла, до-
викивање радника и инжењера, шиштање аларата за завари-
револуцију и на примеру Октобра, на, бојевима Црвене армије напајали се новом вером и новом снагом за нове јурише и победе. Зато су наши народи у јеку окупације прослављали Октобарску _ револуцију као дан рођења земље социјализма, која ће нас спасти од уништења и помоћи нам да створимо слободву државу, 0накву каква најбоље одговара интересима наше земље и наших радних људи,
Послератни догађаји показа. ли су да је Совјетски Савез једини од великих. савезника из рата који не само није. заборавио наш допринос победи, који не само цени наше жртве у рату, већ једини који признаје наша национална права, на Трст и Јулиску Крајину, једини који подупире наше 0оправдане захтеве за уједињењем свих наших сународника,
и свих наших националних те-
риторија,
Зато наша захвалност Октобарској револуцији и великом руском народу није само захвалност савезника из ослободилачког рата, већ захвалност народа који је кроз своју историју, и нарочито кроз Други светски рат и данас после рата, повезао своју судбину са судбином Русије ,и словенских народа, са земљом Велике Октобарске револуције,
Прослављајући 29 годишњи“ цу Октобарске социјалистичке револуције ми поздрављамо верног друга из рата и поузданог пријатеља у миру. велики Совјетски Савез, поздрављамо братски совјетски народ — народ херој, поздрављамо нашу ослободитељицу, победничку Црвену армију, поздрављамо и славимо верног сарадника Лењина, вођу. совјетског народа и напредног човечанства — великог Стаљина,
Мишо ПАВИЋЕВИЋ.
„гих радника
· лан пљуне
__ПЛНЧЕвАЧК__ОЏ
вање, зврјање мотора, пискутљиви гласови и шуштање крила вивака, који се у стрмом лету спуштају да сакупе отпатке хране бачене са моста.
Кроз ту потмулу вреву реско, као звук оштрице кроз згуснути ваздух, одјекује за. повест преко јаких звучника постављених на јармовима,
— Јединица вирај, двојка попусти. Брже, брже...
Четворица са „четворке“
По издатој заповести чује се клопарање завртња, тупи звук удараца гвожђа о гвожђе и шкрипа челичног ужета – које таре металну куку на шлепу.
— Четворка вирај!
Њих четворица око „алата", чекрка осредње величине, дотле наслоњени на полуге, дремљиви због досадашњих три“ десетак сати рада без одмора, трзају се. Јосип Станчић, морнар са Раба, избочених јагодица и правилних, динарских цр. та лица, брзо одвија кочницу чекрка, а затим заједно са сво јим земљаком Годинићем, ви. соким црнокосим Далматинцем, належе на леву полугу „алата". На десној страни се морнари, Милан Грубић и Стипе Лучев, снажни, ветром опаљени младићи, упиру 0 полугу док им се на слепоочницама. оцртавају набрекле вене. Сва четворица, чврсто одупрти о гвоздени под шлепа, затежу че. лично уже којим је шлеп са, новом конструкцијом привезан за, бетонски стуб. Сваки покрет руке прорачунат је добро, На њиховим напрегнутим лицима, као на лицу борца када зада» је одлучом- ударац, чита, се ми-
_ сао:
— Победили смо. Затварамо
. последњи. отвор. Банат је по-
везан са Београдом,
Зато су лица одлучна, зато је пажња напета. Сваки од њих, исто као и хиљаде друса Панчевачког моста, зна да од једног непа» жљивог покрета с зависи судбина целе конструкције, успех испуњења, дате обавезе и жи-
· воти оних који раде горе на
врху конструкције. Када одјекне наредба, Миу дланове и ·- про“ цеди:
— Навал'те, браћо ударни
| ци.,
Онако исто као „четворке" ради: и
екипа са осталих
тринаест морнарских екипа на
„алатима". Постављају се -последње конструкције. Кроз не, колико. дана запараће: ваздух звиждање локомотиве и клопв“ рање точкова појачано брује-
" њем челичног Панчевачког мо“ " ста. Као и досад, само са, још
више залагања, потстакнути
· скорим и коначним остварењем
циља, дању и ноћу, десетина"
" ма часова, без одмора, радници ' на мосту учвршћују последње · завртње и последње делове
конструкције, — Четворка вирај!
Конструкција полако · клизи ка своме месту. Само је. још