20. октобар

зета

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ па но

“ож +»,

БРОЈ 105 ГОД. П

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Н

_ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

љ И рић МА 7“ ПИ Е – ПОРНА П] т7ИН 2 5 па" ј

БЕОГРАД 6 ДЕЦЕМБАР 1946 _

уто јат тата зе Гети ну

паре аи

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-443

СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ! =

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

Десетогодишњица

Устава СССР

рије десет година састао

се Осми изванредни кон

грес совјета, сазван да донесе нови Устав СССР-а. Пет и по мјесеци прије тога водила се свенародна дискусија о пројекту новог устава, који је израдила _ специјална уставна комисија под претседништвом друга Стаљина. У свом познатом говору на Осмом извгнред: ном конгресу совјета друг Ста: љин је изнио основне карактеристике предлога новог Устава. Разумљиво је што су народи Совјетског Савеза свој устав назвали Стаљинским уставом, јер је он у највећој мери дјело самог Стаљина, дјело ста' љинске епохе.

У Уставу СССР-а, донешеном 1936 године, утемељене су оне гигантске промјене које су се извршиле у периоду од 1924 го: дине, Када је донесен први Устав Савеза Совјетских Социј=“ листичких Република. 1936 године биле су се већ извршиле огромне измјене у економици и друштвеним односима У СССР-у, тако да је нова ситу ација налзгала и доношење новог устава, учвршћење постигнутих тековина и даље проши“ рење демократских _ слобода. Док је 1924, напоредо са социјалистичким "сектором привреде, постојго још и капитализам, док су још постојали остаци експлостаторских _ класа, – сада, 1936, већ су биле уништене ек сплоататорске класе и социјзлистичка привреда побиједила је на читавој линији, Социјалистичка индустрија надмашила је за седам пута предратну производњу и потпуно истисну ла приватну индустрију, У пољопривреди је такође преовладала крупна и новом техником снабдјевена “сонијалистичка про изводња — побиједио је колхозни систем У том периоду дефинитивно је побиједио со цијалистички систем производ. ње, нестадо је глади и биједе, криза и незопослености. Остварени су услови широког културног полета и благостања на“ Рродних маса.

- Економске промјене у систему совјетског друштва довеле су ли до промјена у односима између класа, до промјена у положеју и карактеру самих маса: У периоду Октобгрске револуције и грађанског рата униште“ не су класе спахија и капита„листа; нови период социјалистичке реконструкције земље и индустријализације, период ко: дективизације сељаштва донио је брисање кулака као класе, уништење шпекуланата и сва коврсних народних гуликожа Пролетаријат Совјетског Све“ за и сам се измијенио у пери“ оду борбе за изградњу социјализма, Он се претворио у #09 ву радничку класу, која је свр" гнула власт капиталиста, уништила експлоатацију и увела социјалистичку св;јину средста. ва за производњу, општенародву својину. То је била радничка Класа какву. историја до сада није познавала. | · Извршене су огромне исто“ Риске промјене у положају се" љаштва Совјетског Савеза. Док је раније у царској Русији по стојало око 20 милиона ргзје: дињених ситних ;иИ средњих сељачких газдинстава, која су животарила у тешким условима заостеле пољопривредне технике, док је сељаштво било и - злужено експлозтацији кулака, зеленаша итд., сада, у новим у словима, створено је ново совјетско сељаштво, уједињено У Колхозе и совхозе, снебдјевеНо модерном машинском техниКОМ, ослобођено од сваке ек" сплогтације. На селу је створе на заједничка својина поникла на бази колективног рада- То је ило сељаштво до тада непознато у историји. а ~

Периол изградње социјали зма до 1936 такође је донио потпуно нову препорођену ин' Телигенцију. Систем совјетског обргзовања омогућио је поди зање интелигенције из редова Радника и сељака, интелигенци је вјерне своме народу, одане социјалистичком _ систему: Она је постала равноправни члав социјалистичког друштва, ново Интелигенција која заједно с радницима и сељацима гради ново социјалистичко друштво.

На тај начин нестало је антатонистичких, _ непријатељских

класа у Совјетском Савезу, остварено је чврсто моралнополитичко јединство совјетског друштва, .

Стаљински – Устав претста. вља величанствену побједу ле: њинско-стаљинске националне политике, Совјетски Савез, ко: ји обухвата око 60 нација, националних група и народно: сти, постао је земља слобо“ дних и равноправних народа На бази совјетског уређења сваки народ могао је да ра звије своју државност и своју културу, која је национална по форми а социјалистичка по садржини. Таква мудра поли. тика У националном питању довела је до чврстог једин ства совјетских народа, до стварања новог совјетског па. триотизма, који је показао своју снагу у великом отаџ бинском рату совјетских на. рода .

Совјетски Устав претста: љвао је триумф совјетске демократије, изграђене на бази равноправности народа и по јединаца. Уведено је опште, једнако и непосредно право гласа са тајним гласањем. Док су се у капиталистичким 3земљама сваковрсним мјерама ограничавала грађанска демо кратска права или се потпуно укидала, као у фашистичким земљама, дотле је побједоносни совјетски поредак оства. ривао најширу демократију, демократију највећег типа, непознату до сада у историји. Права дата совјетским грађа: нима, као право на рад и одмор, право на образовање и материјално осигурање у ста_рости.. пи болести--није сама " ваписано на папиру, него је и обезбијеђено _ сигурним _ мје рама државне власти. Право збора и договора, штампе, У: друживања итд. обезбијеђено је материјалним условима рад“ ном народу Совјетског Савеза.

Тако је ' Стаљински Устав, најдемократскији устав на сви“ јету, обиљежио завршетак једне епохе, епохе изградње социјализма, као ниже фазе комунизма, у којој се остварује принцип: „Од сваког — према његовим способностима, свакоме — према његовом раду. Истовремено створени „су Услови за постепени прелаз у вишу фазу комунистичког друштва, У коме руководеће на: чело друштвеног живота треба да буде принцип: „Од сваког — према његовим способностима, свакоме — према његовим потребама“.

Пророчке ријечи друга Стаљина нашле су своју потврду "у догађајима који су слиједи“ ли У данима када су варварске фашистичке хорде почеле да угрожавају и укидају слободу других народа, уништавајући истовремено и: сваки траг _ демократских слобода, пред очима свих, народа свијета стајао је Совјетски Савез са својим великим тековинама као светионик и одлучујућа потпора у борби за ослобође: ње од фашистичког ропства, Велики отаџбински. рат сов јетских народа још једанпут је на недвосмислен начин показао снагу принципа Стаљинског Устава, показао је морално-политичко јединство совјетских народа и преимућство совјетског поретка. Совјетски Савез је из великог рата изашао као спасилац човјечанства од вјековног фашистичког ропства и културног назадовања.

Зато данас не само народи Совјетског Савеза него и сви слбодољубиви народи, читаво напредно човјечанство прослављају десетогодишњицу доно“ шења Стаљинског Устава, на: дазећи У њему свој акциони програм У борби за демокра: тију и правичније друштвено уређење. Народи Совјетског Савеза, пошто су побједоносно изашли из рата и очували те ковине утемељене у Стаљин. ском Уставу, данас, остварују ћи четврти стаљински петого“ дишњи план обнове и даље изградње народне привреде. побједоносно корачају ка да: љој изградњи социјалистичког друштва, ка прелазу У његову вишу фазу, чији је процес био прекинут великим отаџбинским

м. је“ П. ПЕРОВИЋ

“Савеза,

~ НАШ ГЛАВНИ ГРАД — СЕДИШТЕ СЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТИ И МЕСТО СЛОВЕНСКОГ КОНГРЕСА

пи

БЕОГРАД ЈЕ ДОСТОЈАН ВЕЛИКЕ. ПОЧАСТИ

= елику част и велику славу је Задобио ослободи-

лачком борбом наших народа и нашом Народном Републиком, нашом истински слободарском, народном демократијом вишега типа наш Београд: постао је седиште Свесловенског комитета. Веће одликовање наш Београд и наши народи заиста нису могли добити од своје словенске браће за своје толико пожртвовано, вековно слободољубље. А. ово одликовање је тим веће, што га нашем Београду доносе не само нама драги братски народи Пољске, Чехословачке и Бугарске, већ и словенски народи Совјетског

најнапредније земље света.

Наши народи су од Марице, Косова и Мохача, кроз безброј хајдучких и ускокчких окршаја, кроз толике устанке и буне, преко толико Мишара, Чегра, Куманова и Цера, кроз џјош љуће и бројније партизанске бојеве и тешке офанзиве милионима, кроз векове гину. ли, али се и челичили за своју слободу и о своме челик-слободарству и јунаштву испевали најлепшу народну епику, епику која: се завршава данас победничким народним стиховима: „То је нама наша борба дала,

Кад смо ми с

"вемље социјализма,“

Моша Пијаде известилац

„Кад смо ми.ушли у борбу, кад је читав ааш радни народ ушао у борбу против окупатора и против домаћих издајника, он је тада то учинио не само зато да се, национално ослободи, него и зато да побољша свој живот, да створи боље услове за себе у будућности. А (борити се за такве циљеве значи истовремено припремати се за национализацију. рали народну власт у Ју-. 'гославији, кад су се у народноослободилачкој борби родили први народноослободилачки одбори, тада смо то учинили са циљем да' ће та власт, која је другачија од оне старе власти, имати да заступа стварно народне интересе, што значи интересе радног народа. А заступати интересе радног народа, то значи у исто време борити се за национализацију.

Кад смо се борили за благостање радног Из говора Едварда Кардеља потпретседчика Савезне владе,

Да имамо Тита за маршала,"

А у тој нашој борби, која нам је дала Тита, Републику, слободу, израстало је током последња два века и све више јачало братство и јединство не само јужнословенских, већ и свих словенских народа,

Ова, свест је достигла врхунац у нашој народноослободилачкој борби кад су братство и јединство постали једна од главних лозинки борбе. А дотле је она расла кроз тешке патње и љуте борбе у којима су се словенски народи налазили све више и све тешње једни уз друге, а руски народ уза све њих заједно, И дубока

"оважхвашностоје везала нашце на-

роде за великог брата Руса, који се не једанпут као добровољац нашао уз наше народе у отсудним часовима какав је онај кад је малена, српска, војска прегазила границу огромне турске царевине и пошла да ослобађа Алексинац, Ниш и јужну Србију. Цареви су друге, угњетачке рачуне сновали, али руски и српски на. род гинући за слободу Алексинца постајали су све свеснији да у братској и јединственој њиховој борби кључ је слободе и напретка ч маленог Алексинца и велике Москве. На, то борбено искуство потсе-

Дочек совјетских делегата за Словенски конгрес на железничкој станици „Дунав“

ћа песник Змај у својој песми

Споменик (близу Алексинца

да се као спомен живи носи

у срцу:

„Велик је камен на гробу Руса —

Зна ти много рећи, Ал“ живи спомен у срцу српском Далеко је већи."

А. то искуство судбинске братске повезаности свих словенских народа прелива се у све доживљаје нашега народа и одражава у свим уметничким изразима народнога живота. Тако, исти песник дубоко са. осећа зао удес пољскога народа у његовим устанцима 38, слободу:

„То није давно — овог лета беше,

Кад оно Пољску муке обузеше, Падоше силни, ал у славу роду,

Падоше радо — јер је за сло. " боду ..."

Тако Змај пева и о Словацима, Бугарима и другим словенским народима. Тако певају и сви наши други песници, јер тако осећају наши народи. Крањчевићева словенска липа је у срцу свих наших народа. И полуписмени македонски Ћехалар Кокалески, прве поло-

НА ЈУЧЕРАШЊЕМ ЗАСЕДАЊУ СКУПШТИНЕ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ. РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ИЗМЕЂУ ОСТАЛИХ ЗАКОНА УСВОЈЕИ ЈЕ И: ЗАКОН О НАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ПРИВАТНИХ ПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА, КОЈИ ЈЕ ОД ОГРОМНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ДАЉИ РАЗВОЈ ГНАШЕ ЕКОНОМСКЕ. ПОЛИТИКЕ И ВЕЛИКИ КОРАК НАПРЕД-У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ БОЉИХ УСЛОВА ЖИВОТА НАШИХ РАДНИХ МАСА

Законодавног одбора товори на јучерашњем заседању · (лево претседник Рибар) __

народа, кад смо.као један од главних захтева и циљева наше народноослободилачке борбе поставили стални напор. државе за подизање благостања радног народа, онда смо мислили "на потребу да се једном заувек ликвидира угњетавање човека по човеку. А ликвидирати угњетавање човека по човеку, то управо и значи национализацију производних средстава.

И кад смо говорили на крају крајева о независности наше земље, кад смо говорили о томе да наша земља више не сме бити ничија монета за поткусуривање између империјалистичких снага, ничија империјалистичка интересна свера, итд, итд. онда смо мислили и на нашу економску независност, то значи борити се и за национализацију производних средстава у нашој земљи итд. итд...

вине прошлог века, у ктиторском запису на вратима цркве, коју је сазидао у Лазаропољу, своме забаченом селу под Бистром Планизлом, не признаје више турску царевину, која му седи за вратом, већ пише као да му је Македонија већ у Русији. Много јасније види хрватски песник Прерадовић какав „љубави дан" доноси сло. венско братство Оловенима и

"читавом свету, па у својој пе-

сми Славјанство вели:

„Слога је зора, навијешта Љубави дан;.. већ ти се Волга, Висла и Дунав, Влтава, Сава и Драва новими Сјају Јордани."

И што наши народи ступају У све отсуднију битку, то дубље осећају да ће слога и братство Словена својом победом донети народима и свету „љубави дан“ и то их жешће мори онај ,„отровни гнев" противу „тиранке Европе“, отровни гнев" који је у својој песми Јевропи Ђура Јакшић овековечио, поводом одвратно реакционарног држања западних европских држава према херцеговачком устанку 1875 г.: „Теби да певам, теби тиранко! А. дух ми мори отровни гнев,. Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв, Милионима пале кућиште... И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти, гони, усева наших отима плод. Прегуди, силна, да. л. живет може у таквом игу несрећни род: Изгинућемо!" , „Па изгините!" Потсмеха твога горди је збор. „И гинућемо, гинути славно —

Ил' мачем пресећи Гордијев чвор! Изгинућемо — али слободни,

Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко на светом гробљу, Наши народи су били свесни да, уопште само пожртвованом борбом може се остварити „љу. бави дан", па кад је фашизам запретио да разори и уништи читаво словенство, они су на Титов позив устали и пошли да на „светом гробљу“ расутом од Марице, Беласице и Косова до Мохача и Триглава потраже „живот или гроб". И нашли су „живот“ Заједно са другим словенским народима, и уз подршку пре свега Совјетског Савеза. Највећи део словенских народа, у заједници са другим, створио је Октобарском револуцијом и пјатиљеткама тако моћну социјалистичку државу, да су се други словенски народи могли на њу ослонити и у судбоносној бици противу фашизма ваћи „живот" уместо „гроба“ који им је био спремљен,

А. у овом новом „животу“, У којем су се ослободилачком победом братски словенски на» роди нашли уједињени првипут у својој природној породици, наши народи су се ослободили и свих својих угњетача и изрода који су их дели. ли од словенства да би их оделили од Совјетског Савеза, основног ослонца слободе, напретка, стварања „љубави дана" за све народе. У прах и пепео је расута стара Југославија, - Главњача народа, александровска шестојануарска монархија, једна од тврђава светске реакције, јазбина батинаша и пакташа са непријагељем. Словенство је било проскрибовано у противнародчој држави, јер је било једна _ од с битних — полуга свенародне револуције која је све јаче кључала у широким

· народним масама, И није било

тога "научног фалсификата, нити тога профашистичког терора који је могао избрисати из свести наших народа братску љубав према осталим словенским народима са којима су већ вековима проливали крв

(Наставак на другој страни)