20. октобар
с
1 А
552 25
“, • •
— Осећате ли другови, да ово неће бити обичан митинг“ Мени се све чини да се припремају велики историски догађаји.-. Добијају завршницу. .• "— Марко, хајде са заставом напред, Време је да пођемо.
Групица је кренула ужурба“ но, привлачена могнетском сна: гом осталих, које су избијале из свих побочних улица. На овај дијалог дотрчао је храмајући Младен, смаче качкет с Увета, обриса мокре руке о бо: кове кспута и поздрави се са друговима.
— Па ти си се"тек скинуо сз машине и већ полазиш: Види, види умно се. Баш ви ложачи хоћете да постанете ударници. Путјеш ли из Брода»
_ Младен се насмеја и поново попосви кочкет. Хтеде да одго вори друговима, 2ли примети да улазе у Немањину улицу: Њена ширина му је скренула пажњу. Толико пута је ишао Њом „на манифестације, митинге, зборове, а донас му је необичнија,. „Зашто нисмо Балканском“, прва одређена мисао оте га зд усхићења, журбе и премо: ра који је осећао нарочито У рањеној нози, Претрчао је пре" ко толиких станичних колосека, дечсчки, да би стигао своју групу. „Их, гледај заставе, горде перјанице, пет различитих — свих пет наших: Да ми је данас да понесем макар коју“.
"Натерало га је нешто опет да пусти поглед Немсњином. „Змајевита снага, тако је покојни брат говорио за раднич' ке групе на демонстрацијама, "Да је он овде, еј, колике ли
ЗА ВРЕМЕ МИТИНГА ПРИСУТНИ СУ РЕЧИ ГОВОРНИКА КОЈЕ СУ БИЛЕ
МА СЛОВЕНСКИМ И СЛОБОДОЉУБИ
Уредништво и администрација Влајковићева 8,
,
НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ, НА КОМЕ
пала -1змећу нас и ње пена више пиканлих преграда
СТРАНА 10 " БРОЈ 106 ГОДИНА П а
ЈЕ ОДРЖАН ВЕЛИКИ
||
среће. Звали су га „Ждралин", а он је увек певао народну пе: смицу „Соко с клик:м у небо се вину". Баш је имто басовиту гласину. Први ме је повео на демонстрације, кад је потписиван Минхенски споразум. Био сам шегра и пошто сам само због туче. А после, целе не: деље све другове сам поздрав“ љоо са нгздар. Брата је полиција брзо ухватила. Због оног његовог баса кад рикне: „Ура, Словени у борбу!"·.. Кад је почело 27 марта опет смо били заједно. Онда је. носио транспарент Београд — Москва. А код је Москва јавила да су Нем пи нопали Русе, он је отишао у шуму. Кајао сам се и болело ме је што нисам пошао с ЊИМ. Не би никад доспео у Борски рудник, нити би риђем Максу чистио икад чизме, А у борби за Београд... Колико сам онда био луд од среће. Београде, па кад сам чуо руско „Ура“ мени се сната удесетостручила. Послали су ме да будем водић у борбама 82 станицу. Руси туку некако друкчије од нас. Широ: ко иду, насрћу, и увек нгпред“ Кад сам износио рањеног Руса и мене поткачи. Заједно смо се нашли у болничким креветима. Један другоме см: показивали слике. Он своје мајке и сина, а ја братовљеву из шпанског грађанског рата. А кад нас је моја мајка први пут обишла он је пољуби у руку. Нешто је још рекао поред мене маћушка, И много је причао 2 својој мајци, детету и томе како ће још на Берлин да јуриша“,
Песма ' Истри тргла је Младе на из размишљања. Улазили су
СА НАПЕТОМ ПАЖЊОМ СЛУШАЛИ УПУЋЕНЕ ИЗ БЕОГРАДА (СВИМ ВИМ НАРОДИМА У ЦЕЛОМ СВЕТУ
КОМАНДАТ М БЕОГРАД,
УКРАЈИНСКОГ ФРОНТА, ЧИЈИ СУ БОРЦИ ОСЛОБОДИЛИ СЛАВНИ МАРШАЛ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА ТОЛБУХИН ЗА ВРЕМЕ
ГОВОРА НА МИТИНГУ БЕОГРАЂАНА НА ТРГУ РЕПУБЛИКЕ
на Трг Републике. Усечена У зграде, маса је била окренута позоришту. Једни су наилсзили из Кнез Михајлове, заставе поређали у клин и певају. Дан је обичан, ранозимски, када се очекује да ће почети ветрушина или магла. Са брзином ксква
је могућа само у сновима про летали су Младену утисци. Осећао је да се сав надима физички, исто као и светина. „Онај гроб у средини највећи драгуљ, срце је масе. Изгину“ ли црвеноармејци... Заједно смо гинули. Да ли си ти Стје»
0800 МОПрШИЛи ТОЛОУХИНи
на Тру Републике
= Драга браћо Словени Ју“ гославије,
Другови и другарице, грађани града Београда, дозволите
да вам у име Црвене армије,,
у име Совјетских делегата на првом _ послератном – Словенском конгресу и у име Словена Совјетског Савеза: Белоруса, Украјинаца и Руса предам борбене и пламене. поздраве. (Бурне и одушевљене манифестације и овације Совјетском Савезу). Дозволите истовремено да вам се захвалим за сву
пажњу коју сте указали на шим делегатима на првом послератном Словенском конгресу. Мени су још у живом се» "ћању дани тешке борбе од пре две године уназад, када је Црвена армија заједно са партизанима маршала Тита водила љуте борбе. против немачких фашистичких освајача да би заувек ослободила престоницу Југославије, поносни град Београд. (Поновно, одушевљене манифестације). Мени су у па“ мети они дани кад је Црвена армија заједно са армијама маршала Тита заувек ликвидирала немачке фашистичке ар мије на територији Југославије, (Бурни повици: „Живела Југословенска армија“). Наро-
ди Совјетског Савеза стално
су пратили јуначку борбу народа Југославије за њихову Слободу и независност,
Да живе партизани и Југо-
словенска армија маршала Ти-.
та! (Френетичне манифестације
а и ам А РИМ и телефони; 23-003 и 20-443, Штампарско предузеће Народног фронта Србије. Одговорни уредник Душан
и повици: „Живело братство и јединство словенских народа“! и скандирање;, „Стаљин — Тито“, „Стаљин — Тито!“)
Први послератни Словенски конгрес упознао нас је са развитком демократије у Југославији, са развитком културе, развитком научне мисли у но" вој Југославији. Није случајно што је за седиште првог послератног Словенског конгреса изабран управо град Београд. Није случај кад се узме у 06зир прилог који су народи Југославије дали у заједничкој борби за независност, за културу, за демократију.
_ Нека живе херојски народи Југославије!
Драги: другови п другарице, ви сте чули поздравни — телеграм који је Конгресу упутио велики пријатељ словенских народа генералисимус Стаљин. (Бурне' манифестације и скандирање: „Поздрав Стаљину"! У том поздраву друг Стаљин је високо оценио прилог југо-
" словенских и свих словенских
народа у борби за мир и де мократију. ' Совјетски народ као старији брат словенских народа учиниће све да једном за увек буде заведен чврст и трајан мир међу народима.
Да живи вечно пријатељство и вечна љубав међу. словенским народима!
Да живи маптал Југославије Јосип Броз-Тито!
Да живи генералисимус Сов-
јетског Савеза велики Ста-
љин!"
[5
митинг У ЧАСТ СЛОВЕНСКОГ КОНГРЕСА, НЕПРЕГЛЕДНА МАСА БЕОГРАЂАНА КЛИЦАЛА ЈЕ С
БЕОГРАД ПЕТАК,
Пи нити ва а
• 43 ДЕЦЕМБАР 1946 ГОДИНЕ ИВ паша ---- ===
пка стигао у Берлинт Видиш ја сам ћопав, али сам здрав. срећан што могу да ложим опет машину. Конгрес Словена одржао се у Београду, ми смо поносни, част је брате, то. Било је „Ждралина“ и већих ждрала него што је мој брат, који су увек у борби мислили на мир“,..
— Младене, шта си се умудрио. Море, морамо да те женимо, Тако га запиткује и ди“ ра већ неколико пута друг бравар из ложионице. — Весели се, зар си икада осећао да ти је срце веће.
Младен се опет насмеје и дочу разговор двојице студената. .
— Видиш ли Кнез Михајлов спомеинк, где пише Смедерево. Шабац.. Градове које је он ослободио. Ја бих подигао У свакој словенској престоници по један споменик борцу Русу и исписао около, направио ве» нац. Москва. Одбранио ју је. Варшава — Праг — Софија — Београд. Ослободио их је. Тамо, уместо оног белог споменика подигао бих борцима за слободу Београда, — два загрљена брата у јуришу са изразом победника који очекују срећан живот.
Један инвалид са орденом, исто студент, рецитује другу:
„Србијо—бусијо, испод смеђих веђа
Љубави без вере,
Грлитш свет до неба, Србијо, без међа, .
Рукама без мере.“
— Како ти се допада. Исти“ нита је. То је из поеме о Све-
БЕОГРАД ПОЗДРАВИО
МИТИНГ ЈЕ ЗАВРШЕН. ЗАДОВОЉНИ ГРАЂА
ПОНТАНО БРАТСТВУ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА
тозару Марковићу. Такви сма ми, волимо цео свет и мира Погледај само ове добре ључ де, Београд је град који није рођен да живи само за једно доба. Он има значај... Он пла не увек кад треба у борбу, Видиш ли колико воле Стаљи« на. осећају да је тај човек створен за срећу света. Да ње« га није родила војничка амби« ција, него народна револуција, Као и нашег Тита. И да су они ујединили Словене. р
Младен нараста и чини му се како никад није било лепше на овом тргу, на овом све“ ту. Баршавац, Московљанин, из Прага, Софије, — грдосија је он права. Очи су му се овлажиле, не мисли више, већ трепери сав. Микрофони су пренели изненада:
— Другови и другарице...
Одједном Младену се оте кликтаво из грла, снажним гласом као да је викнуо „Ждралин“. па уз
— Словени, ура, за мир...
Још га је више изненадило кад су студенти прихватили, нека бригада са пруге, трокрако увожбано „Ура, ура, ура!“ Крв му је наишла у образе, Очи се ужагриле.
— Част је за Београд ин за нашу вемљу што се први слободни конгрес одржава овде.
Неко је додао у пљескању иза Младенових леђа.
. — Види Толбухина, срећан је. Искрнеи триумф брата ослоч бодиоца.., Живели делгатија
Дејан ГАЈИЋ.
% БЛИКЕ УЗ БУРНЕ ОВАЦИЈЕ СВИМ СЛОВЕНСКИМ НАРОДИМА ТАКО 36
НИ НАПУШТАЈУ ТРГ СЛОВЕНСКИ КОНГРЕС.
се
Будимиђовић, Чек, рачун 62.317, Поштанска фах 53