20. октобар
"СТРАНА 2
“национализацију,
штити народних добара и њи-
__ вој својини
(Наставак са прве стране)
бељној ситуацији у нашој при. вреди. Природна богатства, наше земље враћена су нашим народима и више неће никад служити као извор баснословних профита страних капита» листа, него ће једино и у сво: јој потпуности служити подизању благостања радног народа. Враћање ових богатстава нашим народима омогућиће из. градњу снажне народне при„вреде и коначно остварење сна о слободи и независности наше земље, сна за чије смо остварење дали толико жртава У последњем крвавом рату.
Закон о национализацији обухвата у своме чл. 1 само привредна предузећа која су до његовог ступања на снагу проглашена предузећима савезног или републиканског значаја. Тиме је дат сигуран критеријум и искључена свака произвољност у оцењивању која предузећа треба национа.лизовати: меродавна је само
формална одлука Президиума,
Народне скупштине ФНРЈ односно народних република, донета пре ступања на снагу самог Закона. Тиме је такође искључена свака могућност да | се Закон протегне на преду. зећа. локалног значаја или на занатске радње. Радни део приватног сектора, привреде не: само да је у целости остао изван домашаја Закона, о национализацији, него је у овом јачању нашег државног сектора. добио још више могућности за свој користан рад. Закон о национализацији обухватио је, дакле, важнија предузећа из надлежности министарстава индустрије и рударства, затим важнија предузећа из индустрије лекова, санитетског ма. теријала н прибора, хемискофармацеутских и козметичких средстава, предузећа која искортшћавају бање и лековите воде, грађевинска – предузећа,
"предузећа из области саобра-
ћЋаја и транспорта, трговине на велико, банкарства и осигурања. Другим речима, пре. дузећа и привредне гране кдје у народној држави као што је наша морају бити општенародна, својина,
У својим даљим одредбама Закон о национализацији јасно одређује појам самог предузећа и набраја имовину која је обухваћена национплизацијом. Национализација. се такође односи и на приватну имовину у предузећима тзв. мешовитог |, карактера. у
У погледу одговорности ДРжаве за обавезе национализованог предузећа, Закон је заузео једино исправно становиште: да држава одговара за те обавезе до висине активе.ј самог предузећа. Сасвим је разумљиво да је при томе ис кључена одговорност државе за обавезе предузећа које су настале из рада предузећа за | време рата или из рада за, непријатеља, као и за обавеза које имају шпекулативан ка. рактер. Држави се такође даје право да у року од шест ме. сеци од преузимања предузе. ћа раскине све уговоре дота: | дањих управа, :
· Најзад, Закон са свом Доследношћу предвиђа оштре санкције против свих лица која униште, сакрију и оштете национализовану имовину или на било који начин изигравају квалификујући, сасвим оправдано, та дела као злочине кажњиве по Закону о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене штекулације и привредне саботаже. односно по Закону о за-
ховом управљању. Посебна, одговорност предвиђена, је за, државне службенике, који оштете државу тиме што не изврше своју дужност која за њих произлази из овог Закона. Они се кажњавају по Закону о заштити народних добара и њиховом управљању.
На ирају, да напоменемо да | је Закон о национализацији У потпуном складу са Уставом ФНРЈ који национализацију изричито предвиђа, а посебно
"са његовим начелом правил-
ног искоришћавања, свих постојећих привредних снага, земље, начелом планирања Уј|.
"привреди, начелом одбране на-
рода од експлоатације и најзад са начелом о општенароднад средствима. производње као главном ослозцу државе у развитку привреде. Закон о национализацији претставља, уствари са-|
"мо конкретизацију ових вели-| | ких начела.
Стога је. потпуно разумљиво што је овај Закон наишао на одушевљен пријем широких радних маса, који је дошао до изражаја у спонтаним манифестацијама широм наше домовлне, а. који ће још
""више доћи до изражаја у но- .
'вом радном полету ваших
трудбеника, · у , Душан ВУКОВИЋ
„датак „да, задужење . по
Што адикла невикла 5 ЈУ околини Тржича приликом полициског претреса једне куће нађена је војна књижица демобилисаног
· „ борца ЈА, поводом чега је ухапшена цела породица.
ср У%
' - Сињор команданто, ево књижица, једног бившег борца
20 ОКТОБАР
сва
Југословенске армије, — 0, Мадона! Нареди узбуну: све куће у околини запалити, а жене и децу у логор!
О задацима дописника фронтовске штампе
Ако се имају у виду огромни задаци који стоје пред нашом _ фронтовском _ штампом, ако се зна да ти задаци не могу и не треба да буду остварени само . радом професионалних новинара, већ чврстим ослањањем „на широку мрежу дописника — људи који су У првим борбеним редовима. об: нове и изградње, на жариштима рада, — онда се дописни. цима треба и мора обратити најпунија пажња. Зато се и организационе форме рада са дописницима морају често мења. ти, зато и форме рада на уздизању дописника често пре трпе промене, Искуства стечена у досадашњем раду са дописницима нагоне нас да увидимо Своје недостатке у том раду, да те недостатке уклонимо, то јест, одбацимо старе форме рада и усвојимо нове,
Усвајањем нових форми рада на уздизању дописника поставља се пред руководство реонских, одбора „фронтова за-
. „ дописништву _не врше тако. да би се испунила. само , форма (тек да постоји неко задужен „по том сектору“), већ да се за дописнике одаберу људи који за дописништво имају и смисла и љубави и воље, за које то задужење неће бити терет. А пред руководством градског одбора Народног фронта и његове штампе стоји задатак да на тим курсевима, указују“ ћи на промене које су настале у нашој друштвеној стварно: сти, на циљеве и задатке наших новина, на конкретне облике рада дописника: о чему и каке писати, — уздигне дописнике, како би помоћ од њих осетили што пре.
А данас се не треба нарочито упињати да би се сагледала сва крупна и значајна збивања око нас и у нама. Треба само за тренутак прекинути захук> тали 'радни гтемпо, подићи главу и погледати широко отво: рених очију, па видети како се из основа мења физиономија и
• ствари и људи око нас. Та про
мена дошла је. и долази као последица борбе, рада и напора самих људи, као последица насталих промена у структури
друштва, У Новом односу љу:' - ди према Својој народној др- жави, · људима и према роду.
према' својини, према
Погледајмо. наше . фабрике, радионице, установе и предузећа: то су данас радне кошнице у којима буја живот пун стваралачког: ентузијазма. Рад“ не просторије су. светле и чисте, на њиховим зидовима су слике вољених људи — наших руководилаца. У' фабрике и у
· станове радници и службени.
ци унели су песму и цвеће. У њима живе људи који тек сада осећају радост стварања. Радници, некада робови и машине и фабрике, — данас су њи-
· хови господари. Радник данас
у машини не гледа непријате» ља, већ. оруђе помоћу кога ће, кроз његово детаљно упозна“ вање и савлађивање, кроз његову негу и потпуно искоришћавање — остварити лепши живот и срећнију будућност.
Нису те промене очигледне само у фабрикама и установа ма. Пођимо нашим улицама, меЂу наше грађане, па ћемо видети како се мења и лик на. ших улица:и људи који живе у тим улицама. Фасаде кућа боје се свежим бојама, на. про“ сторима где су јуче биле рушевине данс су паркови, обрађују се травњаци, сакупљају индустриски“ отпаци, калдрмишу улице, чисте бунари, уводи 80довод и канализација, просе-
- на извршавању
цају нове улице, руше старе напуштене циглане, стварају фискултурни терени и игралишта за пионире... То људи, жене, омладина — грађани на:
шега града — својим сопстве-_
ним рукама уређују и подижу свој град, кога тек данас воле истинском љубављу, јер су за њега страховали, јер су га чували, јер су се за њега бори“ ли, Зато ће га потпуно очистити, уредити и подићи. Затим, ако се узме живот људи. Како они проводе своје слободно време и одмор. Они су схватили драгоценост сваког свог слободног тренутка. Зато га не проводе више за карташким и каванским столовима, већ за књигом, часопи: сом или новинама, на аналфабетским течајевима, читалачким групама, усменим новинама, културним приредбама и конференцијама и кроз све то, помоћу свег тог огромног културног добра које им је друштво, наша народна власт ставило на расположење, обо: гаћује знањем себе, културно се уздижу, теоретски наоружавају и политички израстају. Ето огромних задатака за наше дописнике. Може ли се поред свега тога проћи, а да се чињенице не запазе.2 Могу ли се све те чињинице запазити, а да не остану забележене у нашој штампи» Могу ли напори људи и њихово ства рање да остане без трага У нашим новинамар Наравно, да не може, не треба и не сме. А како писати У почетку ће то бити само регистровање чињеница, фотографисање догађаја, а доцније, уколико се дописник буде уздизао, он ће
"почети и да се удубљује у ТУ
своју фотографију, анализираће је, обратиће пажњу на мо тиве који руководе људе у њиховом стварању, на оно што људи осећају У тренуцима стварања. Постепено улазећи дубље у проблематику догађа. ја, треба настојати да дописник, анализирајући их, указу,
јући на све мотиве, — иста-_
кне било успех, било неуспех те активности; да истражује у зроке успеха и неуспеха; да критикујући неуспех конкрет. ним предлогом укаже помоћ, а истичући успех пренесе иску“. ство, које је довело до успе: ха, и потстакне и друге на стварање. Наиме, није довољно код критиковања неког неуспеха, пропуста или неправилности, само осути паљбу на онога који је то учинио, већи указати помоћ, како би се грешка, пропуст или неуспех исправио. Или, износећи неки успех (на пример пребацивање норме на неком послу), није довољно само писати пребацио је норму за толико и толико процената, проглашен је за у дарвика други или трећи пут, већ изнети читав процес у савлађивању алата и машине и пуном искоришћавању радне енергије, који су довели до пребацивања норме, како би то искуство, које је стекао један ударник, могло да буде пренесено на друге раднике широм целе земље. Они би тада у даљем савлађивању ралног процеса пошли од тог искуства. Тако ће се ударни: штво и новаторство омасови“ ти, а Норме пребацивати још за већи проценат,
Наравно, овим није речено
све што би требало рећи о:
лописништву и дописницима. О томе ће се стално морати писати. За сада ћемо се, у поглелу форми рада дописника конкретних задатака, задржати на овоме.
Треба још неколико речи рећи о самим организационим формама дописничке мреже.
Као један од најважнијих задатака, који стоје пред нама од чијег правилног решења зависи Не само помоћ редакци: јама наших листова, него и само васпитавање и уздизање дописничког кадра, јесте реорганизација досадашње дописничке мреже.
У јуну месецу ове године, тражећи најпогоднију форму за организацију дописништва, секција за агитацију и штампу Извршног одбора Народног фронта Београда покушала је
да целокупан посао и бригу о-
ко стварања дописничке мреже централише и веже за себе. Створен је посебан централни одељак за дописништво. Такође се створили слични одељци при секцијама за агитацију и штампу реонских одбора Народног фронта, који су имали задатак да пронађу дописнике, да их организују. да примају дописе и да их преко цен: тралног одељка достављају редакцијама. Што се тиче васпитавања и уздизања дописника, то су исто тако одељ-» ци узели на себе, тражећи повремено помоћ. од. професионалних новинара.
Пракса је убрзо показала да је то неповољно и неправилно решење. Нити су редакције имале помоћ, нити дописници користи. Шта више, неправил“ на организација је уродила штетом; дописништво је полако замирало.
Сасвим је разумљиво да се та неправилност мора хитно отклонити, Дописништво је неопходност наше народне штампе и потребно је што пре поставити његову правилну организацију и уклонити све пропусте и недостатке.
Као прву меру коју треба одмах спровести, то је да се расформирају досадашњи о дељџи за дописништво створени при секпијама за агитацију и штампу, Треба извршити ра-
според дописника тако, да сва,
ка редакција добије известан број, тј. да створи своју дописничку мрежу.
Редакције. листова, а не одељци за дописништво, треба да преузму целокупну бригу о организацији дописничких мрежа, као и о уздизању и васпи: тању _ дописника. Дужност фронтовских организација би била у томе, да оне: пруже најактивнију помоћ редакцијама листова у формирању: до“ писничких мрежа на тај на. чин, што ће дописнике повезати са редакцијама, а затим да стално буду У контакту са дописницима, указујући им на актуелне проблеме, пратећи њихову активност, њихово уздизање и изграђивање.
На тај начин ће се избећи и непотребан гломазни апарат разних одељака, а што је још важније, редакције ће моћи да добију потребну помоћ и имаће могућности да своју мре: жу дописника изграђују и уздижу. Дужност редакција листова (биће, да воде сталну бригу о својој дописничкој мрежи и о сваком дописнику
"појединачно. Оне треба да о-
државају редовне састанке са својим дописницима и да стално кроз конкретну дискусију о сваком допису указују пуну помоћ дописницима. Брига о уз-
дизању и васпитању лописника
биће задатак релакција.
Тако постављена _ организа: ција лописничке службе најкорисније ће послужити нашој штампи п нашим масовним организацијама. брк влегменндах петом
ка лиса оруђе традиционалне колони“
Да није, уствари, Муслиманпс
јалне политике
|
Написао: А. АЛЕКСЕЈЕВ
У Лондону су шестог децембра завршени преговори између енглеске владе и унду сних првака по питању регули“ сања индуско-муслиманских од" носа, а исто тако и по питању учешћа муслимана. у. Раду у ставотворне скупштине Индије. Преговори, као што је већ саопштила штампа; нису, довели ни до каквих резултата, Првак индуског Националног конгреса Нехру истрајно се држао „ми шљења да сви проблеми Индије имају да буду решени без икаива мешања Велике. Британије. Ђина, првак Муслиманске лиге, и даље је захтевао да се створи аутономна муслиманска др" жава Пакистан
У изјави енглеске владе о ке успеху преговора каже се да су претставници Муслиманске лиге категорички одбили да У
чествују У уставотворној скуп"
Пошто знатан део МУ:
штини. становништва · Ин-
слиманског
дије услед тога одбијања неће ДУ
бити заступљен У уставотворној скупштини, влада његова вели“ чанства, — речено је у изјави,
— не сматра могућним да на" 5
меће муслиманима нов устав. Да прикажемо политички ло“
ложај. у Индији уочи лондонских
преговора.
По завршетку другог светског · Индија · узела снтивног. учешћа на страни У-.
рата, у коме је
једињених нација, четири стоти“ не милиона становника те држа-
ве захтевало је од Енглеске да.
се Индији да потлуна независност. Под притиском снажног народноослободилачког покрета, лабуристичка приморана да учини нове пред“ плоге у погледу будућег државног уређења Индије и да при: стане на формирање њене при" времене владе састављене само од министара — Индуса. Према
предлогу вице-краља Индије Ве. |
велс, такву владу образовао је 24 августа ове године првак ин“ дуског Националног конгреса Нехру. Муслиманска лига одби. ла је да учествује у влади. На чело привремене индуске владе дошао је вице-краљ Вевел, задр“
жавши право вета, док је Нехру, заузео положај потпретседника
зладе. .
За то време у земљи се вдди-
ла, а није ни до данас преста“ ла, братоубилачка борба између Индуса и муслимана. У ћусобном крвавом хлању убије“ но је и тешко рањено више хиљада људи, жена и деце. Заоштравање | индуско · муслиманског непријатељства претставља
непосредну последицу политике.
енглеских владајућих круговф а између осталог — последицу оне попитичке линије коју је спроводила владина мисија на челу са Петин Лоуренсом: та мисија посетила је Индију 'у пролеће 1946 године. После више пута поновљених енглеских савета,
радни одбор Муслиманске лиге. прихватио је 13 октобра ове го-.
дине понуду за улазан у владу.
“Чланови Лиге заузели су у њој
пет министарских положаја.
Познато је да Муслиманска лига заузима непријатељски став
"према Националном конгресу и
захтева да се Индија подели у државу Индуса и државу. муслимана — Пакистан. Стога је при. станак Лиге да уђе у владу дочекан у круговима Еонгреса <
извесном. подозривошћу. Његови
листови објашњавали су тај ко:
рак Лиге њеном намером да из-
нутра саботира зладину делатност. нед (ти +
Улазак чланова Муслиманске лиге у владу нијз унео никливо
умирење у унутрашњи положсј.
Индије. Врајем новембра енглеска влада позвала је у Лондон
__----=-===== 20 ДЕЦЕМБАР 1946
британског империјализм жен у речима »Подели па владај57
"рације,
„узме
. сазив
влада била је.
„вкупно
ме--:
_шући изјаву енглеске _
1
а, политике чији је смисао изра-
1 .
на преговоре вице-краља Индије Вевела, претставнике Индије —- индуског Националног кон“ греса и "Муслиманске | лига, Штампа Конгреса једнодушно :е захтевала да његови прваци не иду у Лондон. Један лист писао
. је:
„Ми се одлучно изјашњавамо против учешћа Конгреса у преговорима. Што се пак тиче вице. ираља, он може да отпутује. Шта више, он би требало ·уоп“ ште да се уклони са индуске позорнице. Он може да поведе. со. бом и своје помоћнике из Му слиманске лиге . у
Конгресионистички пистови истицали су да се лондонска хон• ференција држи ка захтев прва“ ка Муслиманске лиге који“ је, нету ти листови, наговорио зен“ тлеску владу да се одрекне пла» на за стварање Индиске феде“ сазивања уставотворне скупштине са: задатком доношења новог устава. Индије и дру“ тих мера предвиђених у. декла" рацији британске владине ми“
_ сије.
Нехру је тек онда пристао да учешћа. У лондонској кон• Фференцији над је добио приста" нан претседника енглеске владе да. се на њој не.потеже питање одустанка од плана британске владине мисије и обећања да се у уставотворне скупштине неће одломжити.
Пистови Муслиманске лиге по здравили: су конференцију и из= разили наду да ће се на њој и“ радити нови услови повољни з4 муслимане. Уочи одласка. за Лондон Ђина је изјавио да-про• блем. Индије моме да се реши само у том случају ако се цело. муслиманско становни“ што буде концентрисало У про винцијама с муслиманском, већи. ном и ако се из тих провинција уклоне сви Индуси. Почетком децембрс у разговору с комен“ татором агенције Рајтер Ђина је још једном потврдио свој захтев да се створи Пакистан. Поред тога, муслимански првак дао је врло чудну изјаву. Рекао је коментатор; „Будућност ће показати шта
; ће влада његова. величанствс „предузети у. погледу Индије. Ја | претпостављам да ће влада ње-
'това вепичанства, — ако са не буде придржавала чврсте; јасне и одрбеђене политике како би са" зладала опасну ситуацију, изгубити контролу и то ће дове-
сти-до врло опасних последица“,
Није било тешко предвидети крах лондонских преговоре: њихов успех, ' по свему судећи мало су веровали и сами органи“ затори тих преговора. Цео подухват им је потребан само да би деказали постојање непомир“ љивих супротности између Инду-
· са и муслимана, а-према томе
„неантуелност“ давања потпуне независности Индији. Коментари“ владе о неуспеху лондонских преговора, лист „Дејли Воркер“ писао је 7 децембра:
„Изгледа да чакиу том слу“
чају ако би Муслиманска лига "ушла у уставотворну скупштину,
али касније 'из ма којих разлога одлучила да је напусти, целокупан рад скупштине изгубио би свани значај. Другим речимф "Муслиманска лига још је у ста" њу да кони уставни. напредаћ. (Све док овакво стање буде тра-
„јало, обећања енглеске владе о
давању. независности Индији о стаће 'само. речи“, пију
Да' није уствари Муслиманска лига оруђе традиционалне ко лонијапне политике британског империјализма, политике чији је смисао изражен у речима „По: дели па владај“
Кратковидност у очекивању...
То су они на млазни