20. октобар

1 +

СТРАНА 4

НАШИ УДАРНИЦИ

ВЕЛИМИР МИЛОШЕВИЋ бравар предузећа »Че- 5 : _ликос«, новатор н по други пут ударник. Реновирао је пресу за пресовање колена чункова, – Усавршава. њем пресе омогућио је да на њој ради са мо један радник уместо два, Сем уштеде У радној снази, њего- | вим проналаском по | већана је продукција за 134 од сто.

ЈОВАН ЦВЕТИЧАНИН машински столар столарског предузећа »14 децембар«, новатор и | ударник по други пут, Изумом на фрез машини, са додатком на осовини бургије, повећао је продукин Ју за 1800 од сто, Ра- | није се тај посао ни је обављао — машин, | ски већ старим уобичајеним ручним радом, УМУ

ВИТОМИР ЈОВАНОВИЋ багермајстор на багеРу »Ситхафену«, у. ларник по трећи пут. Бољом _ организацијом посла убрзао | отварање _ н затварање врата за нспуст матернјала. Тиме је по. већоо _ продуктивност за 50 од сто. Јовановић је два пута про, тлашен за ударника на градњи Савског моста, а по трећи пут на багеру.

Томо ТОПИЋ 35 механичар

предузећа уларник и затор. , нов начин рада при изради фуезножева који су раније кошта“ ли 1000 динара по ко, маду а сала, по То. пићевом начину рада, · свега 70 динара, Постигнута је уштеда за преко 1000 од сто,

РАДЕНВОЗИЋ

фрезер ложионнце Бе. оград истиче се ра· дом на најкомплико. ванијим деловима. За израду пужерти зулчаника, уместо прел-

металног »Пролетер«, рационалиПрименно — је

РАДМИЛО

виђених 120 сати, у. | трошио је свега 72 радна часа. Повећао

| је уштеду у времену за 66 од сто, Ради на 4 неколико машина н истиче се вредноћом.

СЕНТА МАНАСИЈЕВИЋ радник предузећа : »Пролетер«. Стално у пребацује норму за 30 од сто, Има за» слуга _ за подизање такмичарског елана У свом предузећу у то) ку новембарског такмичења, _ Поред тога % што стално пребацује норму знатно је по» ( већао _ продуктивност # рада.

а својој последњој сед-

ници Извршни народни од бор града Београда донео је једну значајну одлуку којом се укидају народни одбори насеља, а уместо Њих по појединим рејсг. ма, где се буде указала потреба, рејонски народ“ ни одбори отвориће своје канцеларије. Месепа маја 1945 године извршена је територијална изме: на рејонских народних одбора, тако да је од 14 рејонских на“

. родних одбора створено 7. Ова промена била је изазвана по_ требом да ИНО града Београда чвршће и лакше руководи

_ радом нижих органа народних " власти, Као и да спроводи бољу контролу њиховог рада,

Међутим, одмах после фузио:

'" нисања рејона навала грађана по појединим својим захтеви.

_ ма била је толика, да су се по-

Маротворци

НАЈБОЉИ РАДНИЦИ БЕОГРАДА

„ЈУЛ

онда, када су руке биле “ заузете радом, човек је за споразумевање са својим дру. товима у послу употребио уста. Тано се родио говор, тако су настапи језици, Рад је обогатио нашега претна још једном осо" бином.. | Витомир _ Јовановић слуша предавача, Преко чела, ислод бујне црне косе, урезале се две

снажне боре. Чврст поглед улио |

се у лик професора. Десна руна са оловквом остала је полу“ подигнута; заборављена У сил, ној жељи да се у један мах схвати цело предавање. Усне се несвесно мичу, понављајући професорове речи,

Пажња је и код осталих слу“ шалаца напета. Не постоји разред у Београду у коме влада ованва тишина док професор предаје,

Ударници и новатори ћеограде, на двогодишњем средње“ шнолском курсу, савладаће гим. назиско градиво, Њихов успех је осигуран неутољивом »"еђи за знањем. За оне који су свакодневно пребацивали норме по предузећима, проналазили нове начине рада; усавршавали пре" изводњу, били неуморни борци са. тешкоћама; научили да рацчионално искоришћују своје сна» те, учење и даља усавршавање није терет. Они ће и овде, на

ЗА УДАРНИКЕ. А ар

курсу, достојно бранити огтничке класе.

Витомир Јовановић је био три пута ударник. Два пута на Сав ском месту и трећи пут на батеру „Сидхафену“. О школи и учењу сањао је још на шлепу, на номе је отац био крмар. Похађао је пре рата Вишу за натску школу. Завршио је, упркос тешкоћа,

— Није шмола за вас радни ке! Ко би нам радио по фабри“ кама када би ви сви отишли да учите7 Ф

Тако је некада говорио на часу у Вишој занатској школи професор математике. Ретко ко

углед

је тадос и могао да заврши школу. Радни човек добио је свеју

слободу. У Народној републици он може да се усавршава, да се оспособи за нова радне подвиге, да прошири своје видике.

У међучасовима ударници ·

курсисти разговарају о својим утисцима, размишљају, понав" љају научено,

Замислио се Витомир.

— Рад је обогатио нашег

претха. А шта би друго него рад, Богатство, то су наше ру: ке. Учим. Часови пролазе. Стотине часова. Осећаш како се напимаш, Растеш, Богатиш се.. Професези, да ми је ваше знање! Летеће бродове бих ства'

20 ОКТОБАР

600 лаке АТОН СНУ

ПОСЕЋУЈУ ДВОГОДИШЊИ ГИМНАЗИСКИ КУРС

рао. „Учити,. учити и учити“. Учимо, друже Лењине. Данас сем сазнао: рад ствара богатства, ИМ говор је створен у раду. Милина је слушати профе· сора, Да је таквих било пре рата, Е. радниче, угњетавали су те. газили, злоупотребљавали, али си се изпитао, Радом, борбом. А када се нас сто двадесет вратимо у предузећа на“ оружани, потновани! Летеће нор. ме, пррсуће се богатство, А другови — све сам челин; Иван Буторајац, Јован Ружић, Матилда Барух, Десанска Влајнић, Томо Врбашки, Палаће корме. Сто двадесет нас има. Сто два“ десет се јача. Биће богатства кад узре летинсу наше знање. Засуци рукаве, није ту крај. И

раб-фак, нове норме. је, радних ударник можда ћу лостати и бродарски инжењер.

Бродски простор хоћу да стварам, Потребан је нашим људима. Ланци су раскинути! Дру“ тови, сејачи, да вас загрлим. Ударничку школу учимо., Буја“ мо, наос житно кпасје на сунцу. Плодна је кепша земља док рађа такве синове, И рађаће их све више, Богати смо, јер имамо руке. Радне руке. А бићемо још више, „Рад нас богати“. И слобода. Учимо,; бујамо. за нове

победе, Б. ВУЧКОВИЋ

ударници и новатори на часу за време предавања

чели стварати непрекидни редови пред свим канцеларијама. Већина ових захтева странака морала се проверавати на терену, јер се није имала ни при: ближна евиденција било социјално угрожених грађана који“ ма треба пружити социјалну помоћ, било евиденције грађа на којима од расположивих количина разних контролисаних

. артикала треба првенствено до „делити бонове за набавку и-

стих,

Рејонски народни одбори за ово нису имали формирани апарат који би све на терену свршавао, тако да су разне провере, које су се у тим пр. вим данима добијале, биле вр: ло несигурне и недовољне, де шавали су се случајеви да су појединци који нису испуњава“ ли услове за добијање социјалне помоћи исту добијали, док

Грчка је добила зајам за обнову.

— Ето вам за те паре пољопривредне машине за орање,

сејачице и косачице..

су други, који су имали право, одбијени, као и да су за појединце даване нетачне карактеристике, које су се каснијим проверавањем исправљале, итд.

Поред тога, рејонским народним одборима била је потребна што чвршћа веза са народом, како би се најосетљивија пи. тања и питања од животне важности за грађане могла решавати УЗ помоћ широких народних маса, како би сами гра: ђани узели што већег учешћа у народној власти. Ово је било нарочито потребно да би се створила евиденција по питању додељивања социјалне помоћи и по питањима снабдевања.

У почетку одбори насеља били су само помоћни и саветодавни органи, преко којих су рејонски народни одбори врши. ли разне провере на терену, водили и преписивали бирачке спискове, издавали потрошачке карте грађанима, стварали евиденције социјално угрожених грађана ради додељивања помоћи, евиденције деце у рејону, проверавали коме је најнужније доделити контролисане артикле-текстил, угаљ, дрво и друго, давали мишљења и вршили провере по молбама грађана за станове, проверавали клање свиња Као и обављали све друге послове које су им рејонски народни одбори давали у надлежност. ·

Међутим, нешто због преваљивања послова од стране са-

мих рејонских народних одбо-'

ра на насеља, нешто због тежње одбора насеља да на себе узму поједине функције народних власти, видело се да су у последње време одбори насеља почели отежавати рад рејонских народних одбора и пре тварати се у неку врсту мањих рејонских народних одбора. Ово се нарочито примећивало Код периферних насеља, која су у томе отишла тако далеко, да иако су били само помоћни и саветодавни органи

рејонских народних одбора,

Укидање одбора насеља

они су чак имали и своје штам биље, самосталне деловодне протоколе и архиве, као и водили преписку са појединим државним установама.

Нормализовањем прилика У земљи и све бржим темпом 06нове као први степен ка ликвидацији одбора насеља било је формирање савета грађана по појединим секторима при отсецима рејонских народних одбора, јер се увидело да ће се на тај начин рејонски народ ни одбори више приближити народу, јер су се савети грађана који су до тада били при насељима сви више удаљавали од рејона, од оног органа власти који као првостепена народна власт решава баш сва ова питања,

Исто тако, током времена створена је потпуна евиденција социјално угрожених грађа. на којима је требало доделити. социјалну помоћ, док се у снабдевању града животним намирницама, _ текстилом, У гљем, дрвима итд. отишло тако далеко да су скоро отпале све дотадашње функције и провере које су вршили одбори насеља,

Код оваквог стања ствари, где имамо Сређено стање у ИНОу града Београда који данас контролише рад нижих народних одбора у граду и даје им упутства за рад, где имамо сређено стање у рејонским народним одборима, где више нема оне навале грађана и где се пословање одвија потпуно нормално, поставило се питање да ли су одбори насеља одиграли своју улогу и извршили постављени задатак и да ли их треба укинути, како не би били сметња и степеница између грађана и рејона, и да ли би можда било правил' није и боље уместо данашњих одбора насеља отворити своје канцеларије којима ће се директно руководити из јелног цен' тра и имати јасан преглед њи“ ховог рада. Д. М· РАИЧЕВИЋ

МА У НОВЕМБАРСКОМ ТАКМИЧЕЊУ ДОДЕЉЕНЕ Па МЕСНОГ СИНДИКАЛНОГ ВЕЋА

СУ ПРЕЛАЗНЕ ЗАСТАВИЦЕ

•_ Заслужено призезње

најбољим радним колектчвима

По предаји прелазне заставице победници обећавају нове

радне напоре:

Тј орембарако такмичење је завршено, Оно је дало преко хиљаду нових ударника, новатора И рационализтора. _Али поред њих, поред пребцивања норми и продукционог плана, ва“ "жно је и у такмичењу стечено искуство, Оно ће помоћи испуњење привредног плана за 1947 годину, Г На свечаној конференцији Месног синдикалног већа Бео града сумирани су постигнути резултати у току новем: барског такмичења и одато Је признање најбољима У њему.

Радник фабрике. »Пролетер«, херој рада и ударник Радован Илић примио је пре лазну заставипу и обећао да ђе радници »Пролетера« умети да је чувају.

— Позивамо сва металска, предузећа наше земље на так мичење, Радост је ложати ову заставицпу победе, Ко хоће да је има, нека се такмичи,

А успеси радног колектива, »Пролетер« обележени су пребацивањем норме на свим по

Београду

словима просечно за 130, смањењем _ трошкова, производње за 925 ин највећим

бројем ударника (16 радника и 10 радница) међу предузе“ ћима металне струке у Београду. Упркос сеобе — предузећа, упркос тешкоћа око преноса, машина У нове просторије, са 28,375 прековремена радна са та, радни колектив »Пролетера«, у кома су радници 10090 сидикално оргнизовани, услео је не само да испуни већи премаши производни план,

Најбољи месни олбор Бео "града у новембрском такмичењ“ је Месни одбор метала“ ца, Прелазна заставица је само заслужена, награда за, чвр" сту организацију и повезаност са подружницама и чланством, А плодови рада су премашивање производње за. 7,1%«, смањење производ них трошкова за. 2,6/» 156 ударника, 76 стручних курсева, и 88.079 радних сати за село,

_ Радни колектив поште број 2 понео је са конференпије звање најбоље установе Бео“ града, _Прелазну баставипу добио је колектив зато што је у такмичењу дао 89,280 добровољних сти, што је уште

део материјал за 895.640 лина-

ра, што је повећао број ли: стовних врећа на 202 комада дневно, писама н 620.000 дневно, штао је у новембрском такмичењу _ кроз експедицију поште број 2 прошло 13,644932 примерка новина а тај посао обвљало свега 27 људи, Поштари су м најбољи фи“ скултурници, _ Воћство ФД »Поштара« _ најправилније је схватило значај фискултур-

ног покрета. и, као награду за, то, лруштво је добило прела: зну заставицу за најбоље фискултурно друштво,

СВЕЧАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПАЛИМ БОРЦИМА БЕОГРАДА И СРБИЈЕ

У недељу у 11 часова, у ве'ликој дворани Коларчевог универзитета, одржаће се свечана комеморација поводом пето годишњице херојске смрти првобораца и истакнутих организај ара па РА -ослободи“

ог покрета еограда и Србије: Вукице Митровић-Шуње, Ђуре Стругара, Милоша Матијевића-Мрше и Давида Пајића. ;

Извршни одбор Народног фронта Београда

У новембарском такмичењу нису остали незапажени успе“ си свих осталих предузећа, и радних колектива Београда, »Елка је најбољи _радум ко“ лектив Србије са 290%/0 повез Бана, продукције и 88%/0 сниз жења цена својим произвоч дима,

Ударници, Боватори, синз дикални функционери и сви радници Београда поздравили су на свечаној конференцији своје успехе у новембарском такмичењу, обавезујући се да ће и даље чинити пуне напо“ ре за бољи живот, за обнову и изградњу земље, за електрификадију, за моћ своје Ре“ публике и своју сопствену,

Резултати тикмичењи у ЗЕМУНСКИМ предузенима

На свечаној конференцији Месног синдикалног вез ћа Земуна подељене су похвле и награде најбољим пре“

дузећима, у новембарском такмичењу,

Прелазну заставицу, као најбоље _ предузеће Земуна, лобило је предузеће кожарско-прерађивачке _ индустрије »Козара« (бивша _ »Мира«),

Ово предузеће је премашило производни план за 259/0, тј, извршило га је 58 дана рани“ је него што је предвиђено, У, прелузећу су на свим пословима 100%/ заведене норме и оне се пребацују од 24 до 280, Режиски трошкови сма“ њени су за 10%, а уштеда У материјалу постигнута је 34 8%/5,. Радници – »Козаре« дали су 4200 прековремених рад“ них часова као помоћ селима, Ово предузеће се нарочито истиче и у културнопросветном раду.

Похваљене су синдикалне подружнице металног предузећа, >»Фортуна«, хемиског пре“ дузећа »Хемос«, текстилног предузећа »Јола« и Семенскв централе »Север«,

Најбољи месни одбор Земуна је Месни одбор металаца, који је похваљен за најбоље спроведену с координацију У раду са подружницама н са чланством, Месном — одбору металаца успело је да услостави норме на свим радним местима, где је то могуће, Ме талци пребацују те нормв просечно за 11 процента, Као помоћ селу металпи Земуна, дали су 51,158 добровољних радних сати, односу на првомајско такмичење металпи су повећли произваодњу за 17%/) а смањили производне трошкове за 8,59, Број удар“ ника металске струке попео св на.68, док их је у првомај4ДЕМ такмичењу било свега "да успешан рад похваљени су такође месни одбори текстилне инлустрије, хемиске и кожарске индустрије, а посебно признања отзто је Месвом одбору просветних радника, који је дао 7520 лобровољних радних сати, ' ““

Најбоље фискултурно лту“

_штво добило је као дар Ме-

оног синдикално веће за успе“ шан рад статуу фетбалера, То је фискултућно лруштво Земун — Ново Село, Рудбенипи Земуна дали су обећање да ће и у даљем тоКу такмичења показати исто тако лобре резултате као У новембарском и премашити досадашње успехе, |

и

=

Ји ис