20. октобар
у "
|
Заслужују ли Немци-заробљениц
пажњу која им се указује
178 су нам у живом сећању злочини које је не: мачки окупатор чинио над нашим народом, Он не само да је масовно убијао наше грађане, не само да је палио и рушио градове и села, он је десетине хиљада људи одводио на обавезне радове по рудницима и путевима. Није било грађанина Београда који није морао бар седам дана да откулучи радећи најтеже послове.
Наши заробљеници у Немачкој често су Радили најтеже послове, били понижавани и мучени глађу.
ИМ, отуда је несхватљиво понашање појединих установа према немачким заробљеници ма. Они добијају да раде врло лаке послове, а при томе се о њима брине да добију добру храну и стан. Данас се практикује ла поједина предузећа требују потребан број Немаца-заробљеника, с тим да се њихов рад плаћа, Од тог новца један део троши се на храну, стани одећу, а остатак иде у Фонд за обнову земље. Међутим, КОМГРАП, који има на раду 5 Немаца инжењера, даје им и дневницу, за „џепарац“ и цигарете око 20 динара.
Таквих случајева има више. Кад је сарадник „20 октобра“ преко телефона разговарао са једном другарицом из Управе паркова у Топчидеру, разговор је на једном месту отприлике гласио овако:
— Добро, другарице, да ли ви водите рачуна о Немцима» — Да, друже, = А, да ли Немци имају своју постељу и каква им је соба» “ — Имају. У собу се улази из штале, А имају своју постељи“
ну.
— Значи, ви водите много рачуна о њима2 ___- Да. друже. Колико год нам дозвољавају буџетске могућности, Место ла Немпи-заробљениит ци окајавају свој грех који су учинили према нашем народу у рудницима и на изградњи путева, о њима се води рачуна да не назебу и да имају топле покриваче, Они раде лаке фи: зичке послове. Они су ложачн централног грејања, кувари, кројачи и обућари, шталски момци и кочијаши, шофери. Дечји дом у Крунској улипи број 5 има на раду девет Немаца. На питање сарадника, зашто за те послове не упо: требе наше људе, они одгова. рају да би они то врло радо учинили, али да нема довољне стручних људи — да нема на: ших електричара, чистача, кројача, ложача централног гре: јања, А, другови из Одељења за посредовање рада кажу да се сви ти људи могу добавити Слично је и у дечјим домовима у Крунској 8, у Звечанској улици, у Дому „Саша и
„ОПошумљавање"“
Тамара“, „Петар Драпшин“, у Дому стараца, итд. У свим тим домовима и установама Немци. заробљеници раде лакше фи зичке послове и води се брига о њима Како се свима њима, ем онима који потпадају под Одељење за социјално стара: ње ИНО-а, плаћа радно време, не постоји никакво оправ: лање што се до сада нису на. шли наши људи — стручња. ци или неквалификовани рад. ници који би те послове исто и још боље радили.
Крајње је време да се ова пракса прекине и да се сви Немци пошаљу у руднике и на изградњу путева, јер ће се на тај начин омогућити нашим људима да нађу запослење, а наши бивши окупатори осетиће сву горчину неславног пораза и окајавати злодела која су пре неколико година учинили, — Ми копамо рупе на Звездари а ови пошумљавају пијаце...
ГРАЂАНИ БЕОРРАТА
Пура
Обратимо пажњу
ој мали унук добио је на
поклон малу књижицу „Животиње у сликама“ (штампано и литографисано код Ј. Чемакар, Љубљана), Слике су шарене, за дете примамљиве и мали је захтевао да му ЧИ-
там строфе поред слика. Те ре-_
чи и стихови неразумљиви су и бесмислени И детету ништа не остаје од оног што му се чита.
За сваку је критику да се кроз овакве текстове деци пружају први појмови. А ми имамо великих дечјих песника. Дела Чика-Јове- Змаја неисцрпна су ризница дечјих песама. Од његове песме: „Посеја деда репу одмах после кише...“ мо
на садржај дечјих Вњига
гла би се израдити књижица са дивним сликама и пригодним стиховима. Поред тога, он је писао и много дечјих песама са мотивима из народних песама, а то би деци било И јасно и блиско. А шта тек да кажемо за песме Бранка Ћопића, које би на нашу децу преносиле дух ослободилачке борбе и кроз стихове их упознавале са њиховим првим дужностима у животу, а кроз приче о животињама уливале им љубав за животиње И природу. Знам да се све одједном не може постићи, али би свој деци користило ако би се песме ових песника обрадиле у сли-
кама. Марија ШЕВИЋ Доситијева 41
УПРОСТИМО РАД У АДМИНИСТРАЦИЈИ
отово сваки дан посматрам У архиви једнот министарства рад чиновника на деловодном протоколу. Да би могао укратко навести о Коквом се предмету ради, он мора сва-
Рад на уређењу града
Ни велика хладноћа није спречила омладину и фронтовце П рејона у раду. Док је булдожер раскопавао и поравнавао терен између Поштанске штедионице и Народне скупштине, омладина и грађани товарили су камионе. За похвалу је њихово залага ње, али шта ће бити са оним гомилама земље које нису однешене и закрчавају пролазг Било би потребно да се пре сваке акције направи план, тако даона не остане недовршена
ки акт да чита од почетка до краја, на чему губи непотребно много вре мена, поготову зато што он са ра“ дом по тим актима нема више ни какве везе.
Такво губљење времена могло би се избећи ако би свака установа која отпрема службена акта укратко наво, дила у горњем углу садржај предмета. За оног који такав акт саставља и отпрема садржина је позната и он врло лако може то да назначи, Тиме би се уштедело време и чиновнику жоји ради на протоколу у дотичном надлештву ономе који ради у надлештву коме је акт упућен. Можла
би било потребно и издати неко са-.
општење у том смислу јер би се на тај начин убрзао рад по свим установама и предузећима.
Веселин МИРКОВИЋ
КАКО ДА ПЛАЋАЈУ СТРУЈУ ДОМАЋИНСТВА СА ЗАЈЕДНИЧКИМ СТРУЈО-
МЕРОМ
и је случај да је данас, због оскудице у становима, у једном већем стану смештено по два или више до-
Зи
маћинстава. Ови станари, поред тешкоћа око поделе по друма и нузпросторија имају још једну тешкоћу, а то је подела и плаћање електричне енергије. Поред струје за осветљење, користи се још и струја за кување, пеглање, радио, загревање итд. и када стигну рачуни за плаћање, домаћинства са једним — заједничким струјомером тешко могу да се сложе у томе ко ће колико да плати. Ако се још нађе и неко ко кријући употребљава решо или пеглу, онда ситуација за друге станаре постаје несносна,
Мислим да би се службеници Електричног предузећа Србије требало да позабаве овим проблемом, било да се донесе одлука да оваква домаћинства члаћају струју паушално, или према одређеном постотку (узимајући у обзир досадању просечну потрошњу) или на неки начин који би се сматрао лајповољнијим, То би олакшато живот свим станарима који су приморани да имају заједчички струјомер.
Милан Т. ГРУЈИЋ Васина ул, 15/Ш
и Поново 0 Лопљењу
1ЛОКОТа
Последњи избори и Словенски конгрес били су празници свих грађана и зато је по кућама београдских улица плакатирано и истакнуто безброј парола. Приликом лепљења није се нарочито водило рачуна на забрану Министарства УНУтрашњих послова, којфе издало наређење да се плакатирање не сме вршити на станбене и јавне зграде, већ на одређена места,
Ово није први пут да се преко штампе критикује нехатност фронтовских и омладинских организација које су вредне у исписивању парола масним бојама, лепљењу плаката и парола, а обраћају врло мало пажње да се све то уклони чим постане неактуелно. Зато критика, која је упућена овом последњем нехату, односи се и на низ других случајева. Тачно је, да је ова немарност према спољњем изгледу града постала већ хронична и да се мора наћи решење ко ће да скида плакате и пароле. Плакатирање данас врши предузеће „Пронореклам“. Питање је да ли службеници „Пронореклама“, који лепе плакате, треба сутрадан по губљењу њихових актуелности одмах да их скидају или треба задужити уличне фронтовске организа“ ције, Међутим, још већа потреба је контроле непоскиданих плаката, коју би могли најбоље да обављају патролни органи народне милиције и да реферишу унутрашњем одељењу. Унутрашње одељење народне милиције мораће ла предузме строге мере и да кажњава без разлике све грађане и службенике који истичу плакате и пароле на забрањеним местима, или ако их не скидају. И то одмах како би се једном за увек прекинуло са овим немарностима, и да се једном навикнемо да поштујемо и извршавамо сва наређења народних власти.
СПРЕЧАВАЊЕ НЕСРЕЋА НА ТРАМВАЈИМА
а нашим трамвајима, нарочито на шестици, путници се редовно каче са стране и висе на папучама и свуда око вагона. Да би се спречиле
несреће и да се кола не би су-
више оптерећивала, народне власти су забраниле вешање на трамваје,
Међутим, није довољно само
издати забрану. Треба учини-
ти да се по њој и поступа, а наше власти не спроводе контролу над трамвајским саобраћајем, не подузимају строжије казне за оне који крше прописе. Зато би требало, попут постављања милиционара који мотре на прелазе по улицама, поставити милиционаре којима би био задатак да спрече вешање о трамваје. Њих би требало поставити бар на најживљим трамвајским станицама, јер би се на тај начин спречи“ ло оптерећење кола, а што је још важније, отклонила би се
опасност од саобраћајних _несрећа. Аца ЈОВАНОВИЋ
Први рејон
: ! ит
Ц МЕ: | А)
Универзитетски парк под снегом
умно НцИ,
— Ипак је дубак најсигурније средство против клизавице и против несавесности настојника зграда.
Сналажљивост поштара |
тановник сам насеља Ро-
спи Ћуприје, које се налази између Београда и Вишњице, а које је по ослобођењу припојено Другом рејону. Но, изгледа да поштански службеници не признају ово припајање. Писма која стижу за грађане овог насеља и која су адресирана на Београд, пошта
НЕИСКОРИШЋЕНИ ДЕЧЈИ КРЕВЕТИЋИ
У дворишту Дечјег дома У Звечанској улици, у једном павиљону који је само наткривен а са свих страна је отворен, леже нагомилани дечји креветићи. То су бели месингани кревети, наизглед потпуно употребљиви, а по свему судећи има их најмање двадесет на броју. Можда они више нису потребни управи дома, можда се чека и налог неког бирократе „са надлежног места“, па да буду упућени тамо где за њима има потребе, али је за сваку осуду да се тај намештај, у коме оскудевају дечји домови, клинике, болнице и
обданишта уопште не користи
и чак пропада на киши и снегу.
По многим предузећима где има већи број запослених жена са малом децом ради се на оснивању дечјих јасала, али се из недостатка стручне снаге, а нарочито из недостатка по-
требног инвентара, не могу 0" снивати. А овде још од летос лежи читава гомила кревета...
Д. ПЕРИЋ
МУ ен
КРИПИКУЈУ | |
из Београда упућује у Вишњи“ цу и тако прође по 10 и 15 да- ђ на док не стигну у наше насеље. Навешћу један случај да се види колика се штета таквим радом наноси грађанима. Према упутству Војне болнице ЈА требало је да сачекам позив за операцију, Како позив није стизао, упутио сам се у болницу 3 овог месеца. Тамо“ ми рекоше да ми је позив упућен дан раније ни примљен сам. Оперисан сам, већ сам и оздра“ вио, а очекивано писмо тек је стигло 20 децембра, после пу- А
пак
вађњ.
товања од 18 дана. Прошавши 4 Роспи Ћуприју, тојест раздаљину од 3 километра, оно је путовало још три километра до Вишњице, да би се најзад враћало за пређена три километра опет до Роспи Ћуприје. Значи да код оваквог рада на пошти писмо „прелази“ за 2 дана по километар и тако му је за 9 километара било потребно осамнаест дана. Питам се хоће ли и убудуће | писма прелазити исту дужину Ј пута и истом брзином Димитрије ЈОВАНОВИЋ — |
Роспи Ћуприја, 1 рејон
и илића врта
ПРЕПРОДАВЦИ КАРАТА ___ ПРЕД БИОСКОПОМ 4 „ЗВЕЗДА“ | |
ве биоскопске благајне издају Карте један сат
пре почетка претставе, То омогућује грађанима да се не-
посредно пред улазак на претставу снабдевају картама И искључује рад шпекуланата и препродаваца. са Али кад је већ свуда тако, | зашто само биоскоп „Звезда“ _ издаје карте од 10 часова пре поднер Тако они, који знају да се по другим биоскопским а 1 благајнама карте издају пред _ почетак претставе, остају У о- | вом биоскопу без карата. 38 то сваког дана, а нарочито не | дељом, пред овим биоскопом | има увек много дечака који __|врше препродају карата, А на благајни биоскопа стоји вели ка табла да је куповина кара. __ та на црној берзи најстрожије | забрањена. Мислим да је још више кажњиво снабдевање цр. ноберзијанаца и зато би требало испитати ко им омогућава да могу шпекулисати и ко ИЕ је одговоран за рал биоскопске благајне, паша ан Јелена СТАНИМИРОВИЋ
П [|