20. октобар

Нека је

БРОЈ 109

МР и рта Шри Мт

ти

НЕДЕЉНИ ЛИСТ НАРОДНОГ СРОНТА БЕОГРА ДА

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

БЕОГРАД, 3 ЈАНУАР 1947

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23.003 и 20-443

СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 3 ДИН.

Говор маршала Тита преко беолрадског радија уочи Нове тодине

народима. 1947 година,

| к

1946 година бил је година великих напора Нџих народа у обнови и изгрњи. Али у исто вријеме то Јбила и голина великих побда у савлађивању запрека к; постигнућа резултата У О(ови и из градњи“ земље. У рошлој години достигао је шни и стваралачки елан код рдних маса града и села нагуземље до сала незапамћене лсине, Широко народно натцање дошло је до изражају свим народним република, у граду и у селу, у фабрима и на пољу, на железнима и раду на друмовима, у шмама и дру тим установама, сСтдје гдје раде људи у корис заједнице. То радно натјецањвећ је почело захваћати и кпу државну администрацију друге установе, Све јаче плире 32хваћа стваралачки лет радне масе наше земље, ве је ду“ бља и шира колектна свијест радних људи нашеземље о томе, да својим сопвеним сна гама можемо савлајти и највеће тешкоће и осарити на: шу бољу. сутрашњју. Резул-

, тати у прошлој, 15 години, то најбоље потврђу,

· Изграђено је и (бновљено

прошле годите смелдиуддо-сев--—

ских и градских куј, поправ љено и обновљено | стотине, већ хиљаде километа разних друмова, изграђено | нових и обновљено старих гше сто ' тина километара жељзничких линија, стотине мањи и великих "жељезничких друм“ ских мостова, обновлно је. и стављено у погон спине, У рату разрушених _рлих фабрика и предузећа обновљено је много рујмка угља и других руда,изграђено је и отворено стоте и стотине нових школа иругих установа, пресељено | из 0пустошених крајева | колонизирано у Војволини! Славонији преко 50.000 појдица. У 1946 години неуморни упорно усавршавала се изгоађи“ вала наша славна Ајија, чу“ вар наше независнос, нашег мирног рзвитка. А ша је нарочито важно за даљ! развој наше привреде и нашадминистрације јесте то, по јеу прошлој години изгрено и стекло драгоцјено (|сКустоо стотине хиљада ралдн Ули, руководилаца, руково кадрова, Све је то изиствало 0грамних физичких и угих напора и материјални сред“ става.

Чиме и како се све) могло, постићи, кад је добројознато) да је наша земља билу рату највише разрушена (_ СВИХ земаља у Европи, семСовјет“ ског Савеза2 Како се | могло постигнути кад ми мо затекли после рата никајих фи нансиских средстава, нјмо расписивали до данас уземљи никаквих зајмова, НИ ИХ тражили у инострансу “ Па, ипак смо успјели, то СТ #ароди су успјели постић такве Резултате само благодајћи сво ме једипству, својој уп'ности У раду. Постигли смо | због тога што је власт у рукла народа, што су сва важни сред ства за производњу у Укама радних људи, у рукамафајед“ нице, а не појединих идбљивача. чији је циљ у презводњи био само профит, ај“ 10" бробит народа. Постиг/ СМО то због тога, што смо (ТИ И остајемо немилосрдни Тема шпекулапији и шверцу, ОстИгли смо то због тога шр Нисмо допустили реакциотима У земљи и ван земље ј Нас сметају у остварењу задтака, које смо ставили пред гебе, постигли смо то због тог, што

постоји у нашим народим;чВрста вјера у нову Југослрију,

што постоји према њој бетра-

нична љубав свих наших народа, —јер је она чедо заједнич. ке борбе, заједничких страдања. Постигли смо такве резултате, због тога што имамо свјесно и пожртвовано радништво, свјесно сељаштво, свјесну народну интелигенцију; што имамо дивну омладину на коју заиста можемо бити поносни, јер служи за примјер свима са својим пожртвованим и упорним радом на изградњи и обнови земље. Од преко 20 милиона бесплатних радних да на, за које имамо до сада по датке, само наша омладина дала је ове 1946 године држави тј. народу, преко 15 милиона добровољних бесплатних радних дана. Ево ова висока свијест, ово самопожртвовање наших грађана био је основпи капитал за постигнуће доса> дашњих успјеха у обнови н изградњи, а то је уједно га рантија за пуно остварење свих наших циљева.

Било би погрјешно и дапаче штетно мимоићи и не говорити о разним недостацима, 0 разним грјешкама и другим тешкоћама којих је било не мало у 1946 години. О њима је потребно говорити зато да би се то барем смањило, ако не "баш сасма избјегло 1947 голи“ не, Да није било тих недостатака, наши би резултати били још бољи и већи. Основни не достатак у прошлој 1946 години био је у томе што није било плана у изградњи порушених села и градова, што обнав љање и изградња нису врше ни плански и равномјерно У свим крајевима, што се није водило довољно рачуна о крајевима и селима која су највише пострадала у рату од непријатеља, као што су Лика, Кордун, онда неки крајеви у Босни и Херцеговини, у Дал мацији итд. Народне власти ни на мјесту ни у центрима нису показале довољно иницијативе да се то исправи и народу у првом реду створи кров над

главом у мјестима гдје је разрушеност велика. ,

Други недостатак, који је дошао до изражаја у прошлој години, био је у томе, што се није довољно водило рачуна о штедњи, о народпој имовиви итд. што је такођер утицало много да резултати нису били још бољи. Контролни органи Владе открили су у погледу расипања народне имовине и нештедње са стране појединих устаноза и појсдинаца такве случајеве који изискују нвајочтрије мјере против људи који не воде рачула о народној имовини. :

Трећи недостатак био је у томе, што нису сви грађани подједнако извршили своју дужност према држави, то јест према народу. Под утицајем непријатељских елемената из редова једног дијела богатих сељака у неким најбогатијим крајевима нису појгдинци извршили своју дужност при откупу жита, МИ то зато што га нису више из шпекулативлих него политичких разлога хтјели продати држави. То иде, разумије са, на штету оних најсавјеснијих који су извршили своју дужност према држави и на штету заједзице као цјелине. Даље, у неким крајевима било је више св:еских него несвјасних пропуста код једног малог дијсла људи, који нису извршили своје обавезе према држави, тј. носродној заједници, То је нарочито случај код плаћања пореза и других обавеза. И овлје није ријеч о томе да се није имзло чиме платити, него о томе да под утицајем непријатељске пропаганде, новој Југославији ненаклоњени елемепти свјесно избјегавају да изврше своје обавезе. ЈРазумије се да джава мора водити рачуна о економској могућлости обвезника и она ће водити о томе рачуна, али према оним који ће из

сретна свима нашим

МАРШАЛ ТИТО ЧЕСТИТА НАРОДИМА ЈУГОСЛАВИЈЕ 18947 ГОДИНУ ПРЕКО БЕОГРАДСКОГ РАДИЈА

шпекулативних или политичких разлога избјегавати да изврше своје обавезе а економски су способни, према таквим држава не смијз и не може имати обзира и нити со пропуштати, јер је то на штету цијеле заједнице,

Даље, у 19:6 години било је понегдје случајева, и то ме

мало, да се није довољно во-

дило рачуна о економски најслабијим, љ то су махом нв

“ноја су у рату пајвише по-

страдали. Жривци због тога су понајчешће осохи туђи елементи, новој Југославији ненаклоњени, који су се стицајсм околности и због небудности увукли у народне власти. Разумије се да ја то на штету наше нове државле заједнице, јер се тимз подрива повјерење према народним властима баш код оних, који су највише страдали и допринјели за остварење овога што данас имамо. Даље, пропуста н грјешака у прошлој години било је не мало у погледу бриге о људима, о кадровима, о онима који се свим силама залажу да чим вите допринесу својим

У НОВОЈ 1947 ГОДИНИ

Жеље слободољубивог човечанства

радом нашој народној Заједници. Често се паблонски поступа и не виде такви заслужни кадрови, | заслужни радни људи. Понекад су такви људи врло слабо награђивани за свој рад, што иде, разумије се, на штету њихове радне способности, 8 самим тиме на штету државе, народне заједнице, - . Таквих крупних и ситних недостатака по грјешака је било у прошлој години и зато наше побједе у обнови и изградњи земље постају још више задивљујуће. Те побједе су биле могуће због тога, што је огром на већина наших народа узела учешћа у извршењу задатака који су стајали прел нама прошле године. То је већина од 96%, нашег становлиштва, наших радника, сељака, омладине, народне ингелиген“ пије и свих радних граћана, окупљених у Народном фронту, окупљених око једног програма, исписанога крвљу стотина хиљада најбољих синова наше земље на бојном пољу у великом Ослободилачком рату. То је био завјет онима који су пали да би нова покољења жи-

МУЗУАУУ

АЕ

вјела, да би ми данас у миру могли стварати бољу и срел= нију будућност, то је она ко“ лективна свијест — која про“ истиче из неразрушивог је динства наших народа, радних људи града и села — о томе да морамо ићи баш путем ко" јим смо пошли. Свако скрста ње са тога пута, сваки парти• куларизам, политички или би• ло какав други, може да угрсе зт постигнуће оних циљева, које су наши народи иостави“ ли пред себе. О томе тргба ла води рачуна сваки несебичан и истивски родољуб нове Југо= славије. О томе не воде рачу= на само они политиканти који нису ништа научили у прошло= сти, који по Сугестијама са стране желе и настоје проду= жити тамо, где су прије рата престали. О томе не воде ра= чуна они ускогрудни полпти= чари старога кова, који не ми“ сле ни о чему другом, ло само о својим уским партијским стварима. Њих се не гиче из= градња земље, њих се не ти= че обнова земље: подизање порушених села, порушених градова, порушених фабрика, по= рушених школа и разних лру“ гих културних установа, Они воле причати о Сељачкој демократији, о бризи за сељаке, о бризи за раднике, о сопцијал“ ној демократији, 0 слободи збора и договора, О свему томе они говоре, као да кол нас у новој Југославији не. постоји Устав у коме је све то загарантовано, који претставља, по својој суштини, и најлемократскији програм, који је створен послије рата и каквога таква господа никада не би била о стварила да га није оствлрио сам народ потоцима своје дра гоцјене крви, Шта значи покушај таквих, врло, врло малобројних политичара ·за ства-

грање неких нових програма

То значи разбијање нашег крвљу стеченог јединства, то значи покушај уношења политич“ ког партикуларизма у Народни фронт, разбијање Наролног фронта, онемогућавање брзе изгралње наше земље, По схватањима те господе код нас не треба индустријализације, не треба — електрификапије, По схватањима тих људи код нас треба да се вратимо старом патријархалном начину — привреде. Али ми знамо откуда дува вјетар, ми знамо ла је у интересу империјалиста да наша земља остане приврелно назадна, без фабрика и домаће индустријске производње, без наоружане војне снаге, да би постала опет лаки плијен империјалистичких профитера, као што је била н у прошлости, Због тога та брига и причање и писање програма о сељачкој демократији. То причање о се= љачкој демократији љули који немају ништа заједничког са селом има за циљ и — разбијање савеза радника и сељака,

(Нставак на другој страни)