20. октобар

"24 ЈАНУАР 1947,

МОБИЛИШИМО СВЕ НАШЕ СНАГЕ ЗА ПОТПУНО СПРОВОЂЕЊЕ У ДЕЛО ОДЛУКА ЧЕТВРТОГ ПЛЕНУМА ЦОЈСЈ

Годишње скупштине подружница "треба што боље припремити

рајем децембра прашле

године Централни од“

бор Јединствених син. диката донео је одлуку о спро вођењу бедовних годишњих скупштина подружница. У тој одлуци стоји да се годишње скупштине одрже до 1 априла ове г "дине,

Значај спровођења _ годи шњих скупштина синдикалних подружница најбоље се огледа у задацима Који стоје пред сваком нашом синдикалном подружницом, Те задатке нај боље је падвукал и на њих У казао Четврти пленум Цен тралног одбора ЈСЈ у доноше“ њу својих одлука. Најкрупнији м највећи задаци су они који се, У вези са преласком на плапску производњу, у вези са спров 'ђењем _ електрификације и нидустријализације наше земље, плстављају пред раднич“ ку класу. Решавање и савлађивање овако великих задатака тражи од наших синдикалних подружница далеко већу спрем ност, чврстину и оперативност да би могле бити способне-ла решавају све проблеме који мскрсну пред њих.

Овог лдишње дружнице не смеју се схватити жал нешто формално, Оне не треба ла буду саме себи циљ,

" Напротив оне морају да послу“ ' же Као моћна полуга и срете

ство за још већу мобилизацију

"радника и намештеника за о

стварсње свих оних привредних задатака Које поставља наша планска привреда — наша дрг

' жава.

Наши нови управни одбори,

"који ће бити изабрани на го"

дишњим скупштинама, затим пододбори, комисије и групе, које су недавно формиране или које су још у формирању треба да нађу праву садржину по свим секторима сва рада и делања Д> сала се показа аало да многи пододборни и ко" мисије у подружницама нису ташли садржај свога рада, зни често не знају шта да раде и како да раде, а мање више у миштим подружницама постоје сам» формално, Значи да се У нашим | подружницама – треба модилисати но ангажовати члан ство на решавању ових и сличних питаља:;

ђу да кроз такмичење булу збухваћени широки редови радника и намештеника како би се постигла што већа продуктивижт у раду, уз што ма ње трошкове производње, уз што већу уштеду и чување материјала и сретстава про иззодње, уз што масовлији рад ин проналаске, са већим радлом _ дисциплином, са ци љем да се плапови производње испупе и премаше пре предви“ ђепг рока;

2) да се по питању брите и старања о исхрани и снабде вању радника и' намсштеника, одећом, обућом и огревом у пуној мери заложе све наше подружнице како би радници и намсштеници добили све опо што је нежтходно потребно за њихов живот и живот њи: хових порчдица — што им у данашњим могућностима пружа наша народна власт. У том правцу ако се десе пропусти и трешке код сргапа за снадде

вање треба на врсме интсрве-

нисати,

3) да се питању чувања живота радника и намештеника на раду посвети већа пажња и радници заштите ол свих техничких и хигијенских непотодности и незглда и да се у том правцу предузимају по: трсбне мере Код управа предузећа ла би се на време за: штитили од таквих опасности:

· Досадашње искуство нам го

вори да су се дешавали разни нссретни и немили случајеви а наше подружнице као ни управе предузећа нису претходно ни: шта предузимзле 4) да па питању просветпог гада окупимо_ што већи бро, радника, другова и лругарицз чији ће задатак бити да раде на искорењивању – неписмено» сти међу ралничком класом прско апалфабетских течајева а потом ИМ ла ангажују н обе: збеде што веће учешће радни. ка и намештеника у осталим грапама културно · пр:ветног рада. |

Бу да на питању социјалног осигурања и заштите здравља радника и намештеника У ПР. ром реду настоје да се наше плапство упозна са зактном > стцијалитм осигурању, о томе шта пружа наше н во социл но осигурање радничкој класи, · другом реду треба спровести масевну Контролу над спровсђењем свих уредаба ни про писта из области социјалног 0• сигурања, тако да то спров“ ђење буде правилно и ефика-

скупштине по«

ИРА ин ги

20 окто

сва, п у трећем реду мора се настојати да се Код нашег чланства разбије стари однос схватања према социјалном о сигурању, јер су се у том погледу десиле корените проме: не, ' .

Ето на свим питањима и многим другим треба преко годишњих скупштина јаш јаче и шире мобилисати синдикално чланство. Преко правилног и успешног решавања ових задтаака најбоље се и најкон кретније спроводе у живот одлуке Четвртог пленума Централног одбора ЈСЈ.

Значај редовних годишњих скупштина огледа се и у томе што ће се преко њих ·пра“

. вилним избором управних одбора увелико допринети даљем јачању и организационом учвршћивању наших синдикал"них · организација. Од подру“ жнице од састава њеног упра“ вног одбора, њене чврстине # оперативности као основне ћелије у синдикалном покрету, зависи и чврстина осталих синдикалних организација. Подру“ жница је непосредни спрово“ дилац, како својих одлука та= ко и одлука виших синдикалних форума. Опа непосредно руководи чланством и одгог ворна је пред њим као и пред вишим _ синдикалним форуми“ ма. Зато. управни лдбори по» дружница треба да буду спремни како би подружница има“ ла што веће успехе у своме раду. Треба настојати и тру“ дити се, а то је задатак свих синдикалних активиста и члан ства у подружници, да у нове управне олборе булу изабрани најзаслужнији но најсавестији ралници и намештеници, При избору новог управног одбора треба истаћи наше најбоље Уударпике и новаторе, ипжињере, техничаре као и адмипистра“ тивно особље, Укратко треба истаћи опе лругове и другари“ це који су својим радом н пожртвовањем стекли популарност и позсрење међу члат ством. Избор упратиот олбо“ ра подружнице треба ла буле такав, ла се не би лесело ла

после ктатсот восмена. исктсте

Це

проналасцима _ најбоље

могу да нас обавесте,

сами новатори.

Жика Попов, аутомеханичар тараже „Београд“, пронашао је нлво начин заливања лежећих и летећих лежаја, као и нали“ вања, спољњег и унутрашњег, шоља за фордове аутомобиле

„Досад се наливање срцем и летколбном вршило ручно.

Трајало је код добрих мајстора најмање један сат, а квали тет рада није увек би» соли дав, Ја сам. омогућио, помсћу центрифугалне силе са својом

ОД ПЕ

Биоског „БЕОГРАД“ (3,5, 7, 0) Бноскоп „ЈАДРАН (), 5, 7, 9)

ПРИНАЗУЈУ

Е Е = =

"НА

Нотреба за мењањем поједнних другова зато што се при избору није довољно водило рачуна: Значи да у управне одборе треба да уђу такви другови који имају смисла И воље за синдикални рад. Досадашње искуство нам говори ла су се на прошлим годишњим скупштинама учинили _ разни пропусти тако да су нам упра“ ве подружница требале честе промене, услед чега је ометан правилан рал у подружницама. · Да би годишње скупштине подружница биле са успехом свуда одржане треба већ сада приступити њиховим припре“ мама, Овај посао очекује све Месне олборе, управне одборе и синликалне активисте. Овај посао треба обавити тако да он нимало не иде на штету на шег радног такмичења и осталих редовних дужности и по" слова које обавља свака по“ дружница. Напротив, припреме за годишње скупштине и саме скупштине, треба ла лају још већег полета и још веће резултате у такмичењу и обна“ вљању осталих послова, Треба волити рачуна ла се годишње скупштине одрже првенствено у оним полружнипцама Које су свршиле већ до сала основне задатке т. |. поставиле и при“ хватиле такмичење, спровеле организатионе мере које је поставио ТУ Пленум итд. Оне подружнице које још нису ове ствари свршиле могу касније олржати годишње скупштине. Исто тако не треба схватити да сада свака подружница треба да одржи годишњу скупшти» ну. Не треба заборавити да У Београду има већи број подружница које су недавно и мале скупштине где су иза» брани управни одбори. Ово је дошло отуда што су многи наши савези после заседања Четвртог пленума извршили низ организационих. промена како су то одлуке Четвртог пленума поставиле. Зпачи да у ТИМ подружницама сала "не треба сазивати годишње скупнтине. Месни одбори треба на» рочито ла воде рачуна при са

новоконструнсаном _ машином, да се та операција врши ма шински и да траје свега пет минута. При томе се постиже стопроцентна хомогеност и из" држљивост материјала. Матинским радом, мојом ме» жодом, омогућено је наливање Фордових шоља истовремено споља и изнутра: Д> сада то није рађено никада код нас

Старе шоље су бацане, а сада“

не само што можемо ла обнозимо старе, већ имамо. могућ ност да радимо ' потпуно нове шоље,

24--1947 '

Претпродаја улазница пре подне ол 10—12 час. За је а ој иирвеинатРНАЕНуаа

колективпе посете синдикалних подружница и устано· А

ва, а за остале на један сат пре почстка претстава. алата аза пио

рннинИнИИнИИИИ

по зар ве пој мен са а МАРИЋ

БАР_

стављању распореда за своје подружнице поводом одржавања годишњих скупштина, да оне подружнице које су прошле године касно одржале годишњу скупштину оставе за касније.

На претстојећим годишњим скупштинама садашњи управни одбори треба да поднесу извештај како о своме раду, тако и о раду целе подружнице у протеклој години. Ови извештаји треба да обухвате све секторе рада и деловања подружнице. Они треба да буду што конкретнији и исцрпнији. Из њих чланство треба ла лобије сумарав преглед ргзултата с" рада подружница. Кроз извештаје и анализу о раду и животу У подружници треба поџртати како успехе тако и недостатке и грешке, који су се испољили у организацији такмичења, на пољу културно-просветногт рада, У снабдевању, фискултури итд. То значи да се треба критички им самокритички понети према свим својим грешкама и Слабостима. После извештаја н кроз дискусију која треба да протече у конструктивној критици ин самокритици чланство У кашим подружницама греба да извуче поуке, искуство и закључке за свој будући рад који га очекује.

Ако се правилно схвати значај и важност годишњих скупштина подружница о чему смо напред говорили, ако се ове 2држе уз пуно залагање и учешће. Месних одбора, садашњих управних одбора и синдикалжих активиста, онда ће голишње скупштине заиста пости ћи свој циљ, онда ће оне заиста моћи извршити даљу мобилизацију радника н наме“ штеника на конкретном спповођењу у живот одлука Четвртог пленума – Централног одбора, на спровођењу и остваривању државног привредног плана, електрификације и инлустријализације наше земље. Јосип МИШКОВИЋ с. већа

Како сам дошао та идеју да створим машину» Видео сам да ручни рад траје дуго и ла је квалитативно слаб, поред тога није било довољно маторијала, лобре композиције, У гаражи су стајали аутомобили по три мосеца само због тога што није било шоља. М ето, сама по себи наметнула ми се мисао: зашто не бих покушао да упростим радР Никада ра' није није ми пдал> на памет да проналазим, а овога плута лошло је само од себе. Ноћу нисам могао да спавам. Лежим будан ни размишљам; немамо довољно кадрова, немамо материјала, кола стоје због јел“ вог најобичнијег делића, И родила се мисао о машини, Целу сам је створио у глави и саградио од старог материјала за недељу лана. Копкало ме и проншао сам. Сала посао струч њака ради и збичан, неквали фикован радник. До ланас смо помоћу новоизливених лагера оспособиали пет аутомобила. пракси кола су се показала одлична, Као ла су изишла из фабрике. Птравићемо их још стотинама,

Али чим сам завршио -са једим, почео сам ла кујем пла“ нове и за лруге. проналаске, друге · начине _ усавршавања рала. Сала имам нацрте за специјалан _скидач лагера И диксни неприступачних за извлачење, затим напрт апарата за намештање шрафсва и нит“ ни:на неприступачним местима, који је потребан за све послове. У металној струци и, као треће, израдићу апарат за про: налажење реда паљења. на бен“ зинским "моторима: · Напрте за сва "три апарата већ. сам свр" ши сада их- треба само изра-дити, ен Потребне су нам машине, треба повећати производњу и упростити рал, мзхрамо сами ла се ловијамо и стварамо...

Па,. ствараћемо, нећемо да за висимо ни од кога“ !

Тим речима завршио је св“је излагање новатор Жика Попов

Мајско такмичење тек што је отпочело, а у нашим предузећима бележе се нови радни

_ Успеси и нова усавршавања

производње“

с мртав инњене

Мајстор Мирко Тодоровић са пронађеним справама. д ·

СТРАНА |

НАШИ НОВАТОРИ

Нови проналасци који олакшавају оправке аутомобилских мотора

ЈА пливање и обрада лагера при оправци аутомо“ билских мотора био је до сада веома спор поса: за који су морала ла се употребе два радника, Мирко _ Тодоровић, аутомеханичар у гаражи Гра напа на „Сајмишту“ конструи сао је три справе помоћу ко јих се наливање и обрада лагера вегма брзо обавља и по стиже се велико повећање про изводње, . Прва справа за наливање ла“ гера веома је једноставно конструисана: Раније су прављени калупи за наливање од плеха, а сушени са земљом и леткол“ мом. Био је то веома спор по сао, лагер је био нелрецизн“ наливен. тако да није био ком пактан са белим металом. Помоћу справе за наливање, коју је конструисао Тодоровић, наливање се врши прецизно брзо како код летећих тако И код лежећих лагера, Справа се загреје заједно са клипњачом и пад температуром се налива истопљени бели метал у лагер, тако да је бели метал компсктав са лагером и без рупица. П моћу ове справе може се витти ветма бпзо ми птетиги»

МА

Жика Попов крај свога проналаска '

Шездесетогодушњи пензионер отиш:о на омладинску,

пругу

тп ездесетоголишњи Живојин Ковачевић је пензиони“ сани инспектор поште, претседник Удружења пензионера Четвртог рејона и члан Извршног одбора Народног фронта Четвртог рејона. Одличан је фронтовац и на раду је увек показивао младалачки по лет и одушевљење. Ипак је ми-

слио да још довољно не лаје"

својој земљи и одлучио да јој своју стручност стави На расположење. Кад је Централно веће Народне омладине Југославије поставилс На свом по• следњем састанку пред омладину Југославије задатак ла изгради пругу Шамац—Сарајево, стари Ковачевић се одмах. упутио у Централно веће и замолио да га упуте у штаб у Зеницу, ла као стручни поштански службеник припреми и организује пошту на омла. динској прузи. Кад му је Цен-

трално веће одобрило оллазак, '

он је изненађеним дтуговима У Извршном олбору Фронта радосно саопштио ла и он одлази на Омладинску пругу. Омладина Четвртог рејона одушезљена овим лепим примером приредила је пред оллазак старог Ковачевића испраћај на железничкој станици.

Д. БЕАТОВИЋ

наливање лагера код свих вр“ ста експлозивних мотора: На овој справи не отпала уопште материјал, нити се баца, и постиже се уштеда у материјалу, лок се при ранијим методама рада бацао мтеријал. Произв-д ња се са хвом справом убрзава за 300 ло 500 од сто. Рад на овој справи је веома једноста» ван и њом може да рукује чак и шегрт,

Друга справа коју је конструиса: Мирко Тодоровић У“ потребљава се за обраду лете“ ћих лагера. Раније су се летећи лагери обрађивали на дребан“ ку и рад није био прецизан“ Дешавало се да се клипњача извије и због тога је при употреби клип у цилинлру имаго трење и лагер се брзо истро“ шио:. На дребангу такође лагер није могао да буде завр“ шен већ је ишао јлш и на ру“ чно стругање,

На новој справи постиже се прецизна обрала летећег ла» гера са микрометарским справама и цео посао обраде може да се сврши за десет минута, Пре проналаска ове справе један радник је за осам сати рала обрађива; свега јелан лагер, док се са новом справом тај посао свршава за лесет ми нута и постиже огромно убрзање производње, Такође, ла“ гер обрађен на нову справи тје' завршен и спреман за употребу, лок је пре морао ла иде на ручно стругање при чему је доста материјала отпадала

Трећа справа употребљава се за сбраду лежећих лагепа: Са овом справом лежећи лаге“ ри · се истовремено обрађују, са истем прецизношћу Као и на справи за летеће лагере,

Сав рал наливања и обраде лагера на новоконструисаним справама може ла ради јелан радник, и то у веома кратком времену, док су раније тај посао радила два радника,

Проналаспи механичара Мир“ ка Тодоровића значајни су и треба да се уведу у све гараже. Новатор Мирко Тодоровић конструнсао је три справе ве“ ликим трудом и оскудним срез, ствима — ол старог гвожђа Ов је као и сви новатори вре, дан, скроман и пожртвован на послу и једина му је жеља да му се проналасци тримене и у другим гаражама и олакша посао ралнипима кои немају ове справе. Механичар Тодоро“ вић још је један пример разл ника ствараоца Који на но» начин прилази послу са жељом ла п"већа произволњу и што

више допринесе изградњи. процвату своје земље, | “ зе џ

НОВАТОР МИХАИЛО БАРТОЛОВИЋ ДОПРИНОСИ УШТЕДИ МАТЕРИЈАЛА

вакодневно-се појављују по фабрикама ралнипи“ новатори, досад непознати људи, из редова радничке класе, који убрзавају процес пронз= водње и подижу продуктивност рада.. Њихова су имена понос свих трудбеника наше земље, они су најбољи радници, слављени и поштовани од народа. Индустрија мотора у Раковини дала је пре неколико лана, осим низа новатора, још једвог. Један ол најбољих меха« ничара Индустрије мотора Михаило Бартоловић, пословођа одељења, пронашао је патент којим се убрзава целокупна производња у одељењу за 50% и постиже се месечна уштеда · у материјалу просечно у вреде ности од 4.500 динара. Овог одличног радника —, новатора предложила је синликална поч дружница за награду, _.

| Ј | М = : АНАЗТА 5