20. октобар

Сцена из филма „Камени цвет“

КАМЕНИ ЦВЕТ

Београду се сада при

казује колорисани совјетски филм „Камени цвет“ ко: ји је на фестивалу у Кану добио међународну награду Као најбољи филм у боји:

Филм је сниман по уралској бајци из збирке приповедака уралског . приповедача Петра Бажсва. Бажов је створио не, обично оригинална дела о старинским уралским мајсторима, који су од различитих мине рала израђивали уметничка ре-, мек-дела. Писац одлично п> знаје старински уралски фолклор: и народне обичаје, осећа природне лепсте и поезију У" рала, познаје људе, њихове тежње, маштања и наде. Ње-, гова збирка приповедака „Ку тија од малахита" сматра се за истакнуто дело совјетске прозе. Прича „Камепи. цвет" најлепша је и најпоетичнија У овој збирци:

Чаробна бајка дата је у овом филму и'у реалистичном н У фантастичном приказивању: Бајка, живот и стварност пре“ плићу се, стварајући ликове и:

стовремена необичне и ча робне и истините и живе. У јунацима филма „Камени цвет _ аутор је показао ти пичне црте обичног руског човека — његову обдареност, упорност у раду душевну

племенитост и разумевање прирадних лепота. Млади Данилу“ шка и девојка Каћа епски су ликови далеке прошлости, к>» ји носе у себи живе црте свој ствене и савременом — човеку: Немирна душа руског човека, Који вечито нешто тражи, вечито нешто проналази и многз штошта зна, живи у овој бајци, која пева а стваралаштву, 0 љубави према раду, о великом мајсторству“

Радња филма развија се У доба феудализма. Главна лица су: мајстор Данилушка, типични руски уметник, његова вереница Каћа, фантастична гу

|5 ПИО: ВРЛА А ' Љутице Богдана 1

Телефони : А диремција _ 42-938 ј продајно _ 43-105 сагбраћајно 40-426 ш Снабдева свакодневно '

млеком и Млечним производима 120 продав». 6 ница · |

Располаже с" откупном мрежом од 90 сабирних станица.

ен не

сплдарица _ Бакарне Планине и старац Прокопић -— ретки даровити каменорезац и Данилушкин учитељ.

Основна идејна _ поставка филма изражена је у сталној и упорној тежњи уметника Да нилушке да достигне пуно савршенство свога уметничког дела и потпуно остварење своје уметничке замисли. Занесен тежњом да да пуни одраз свога талента, Данилушка за боравља на нежну и чисту љубав своје веренице и одлази у раскошно и богато царство

господарице Бакарне Планине, У чаробном. царству на шаа је и исклесан „Камени

цвет", али није нашао срећу и задовољење својих уметничких тежњи. Осетиа је да само чиста и топла осећања стварају праву љубав и да је права У" метност само она уметност која је доступна и која служи

" људима и нарзду.

Филм се завршава Данилушке и Каће, Овај су срет _ симболично преставља проналажење хармоније између маште уметника и истинске љубави, То је филозофија бај ке „Камени цвет".

сусретом

Филм је режирао А: Птушко,

заслужни _ уметник РСФСР, одличан познавалац и мајстор комбинован и трик снимања. У ликовима, Карактерима, њи: ховим осећањима и међусцена" ма режисер је мајсторски показао дубоку националну ори“ гиналност уралске бајке. ·

Главне улоге у филму тумаче Држников, Макарова и Дерезчикова који су створили и да ли дивне и снажне поетске ликзве. Изванредна музика „Каменог пвета" једна је од врло важних уметничких компонената, које помажу разумевању основне и деје филма: Композиције Л: Шварца, лепе и оригиналне, грађене су на материјалу РУских народних песама.

у току

една од већих библиотека

у Београду је и Градска“

библиотека, која је у току, 1946 године знатно развила свој рад у односу на претпрошлу годи“ ну, када се библиотека сређивала и тек изналазио метод рада помоћу којег се успело да

се читалац непосредније веже

с књигом. Углавном, У прошлој

години кроз библиотеку је про.

ОНОЛНОТЕНУ

шло 36.500 људи, који су Узи-,

мали књиге на читање, не ра“ чунајући и посетиоце читаони“

па. Од тога броја 23:000. чита» ·

лаца су омладинци. У току 1946 године библиотека је обо-

гаћена са око 5000 књига и У-

трошено је на њено снабдева. ње око 200.000 динара.

Свака библиотека има своје проблеме, перспективе, свака библиотека има и свој специ· фичини задатак. Београд има рејонске библиотеке као ни један град У земљи, чији су 38: даци да непосредно везују народне масе с књигом и да о могућују свакоме човеку да до, ђе што лакше до књига, Зате Градска библиотека, са богатијим избором и скупоценијим збиркама књига, нарочито и: сториског карактера, претстав. ља не само допуну у ланцу рејонских библиотека, већ сво јим књигама 'и просторијама које служе за читаонице може пружити широке могућности свим читаоцима, који траже већи избор књига које се не налазе у рејонским библиотека“ма. Један од важних проблема за даљи развитак Градске библиотеке несумњиво је проблем чувања књига и спасавања од несавесних читалаца, који или односе књиге не враћајући их библиотеци, или их у току читања штете цепањем листова и уништавањем скоро читавих страница. Било је до сада неколико покушаја да се стане на пут штеточинама који не схватају значај и вредност књиге хм не водећи рачуна о штети коју наносе Градској библиотеци, безобзирно односе књиге из

библиотеке, Још увек“ Градска“

библиотека није успела да реши овај проблем, ма да он по својој озбиљности и важности намеће најхитније решење. Можда ниједна библиотека није толико разгранала рад са најмлађим читаоцима — децом као Градска библиотека. У библиотеци се налази читаоница за децу која располаже приличним избором књига. Читав рад у овој читаоници одвија се тако да би се што више привукла. деца и заинтересовала за књигу. Пригодним и популарним објашњавањем вредности и лепоте књиге од стране библиотекара дете са већим интересовањем прилази књизи. У ту сврху у дечјој читаони» ци у прошлој години органи“

ЗУСДЕСИ ДРАМСКЕ ГРУПЕ

четвртог рејона

Драмска група Четвртог рејона прошле године са владала је многе организационе проблеме, окупљајући члан ство за своју групу. Прошле године створен је Технички отсек, који припрема претставе, и организавона је гардероба која, иако располаже са врло мало реквизита, ипак помаже умногоме припремање претста ва Које су већ даване у ТОКУ прошле године.

У мајском такмичењу прошле године драмска група дала је успелу премијеру „Покондирена тиква“, а касније једночинке „Аналфабета“, „Мува“, „Дугме“ „Просидба“, „Мали Ђокица У борби са реакцијом“ и друге. У предизборној кампањи драм ска екипа је припремила неколико добрих приредби предизборног карактера, док је У време акција село—трад дала две приредбе, једну У селу Јагњилу, а другу У Коларима.

Због недостатка подесних просторија за пробе и сала за претставе,. којом Четврти рејон уопште не располаже, рад драмске групе није могао да се развије шире и многостру“ кије.

У овој. години ускоро ће драмска група Четвртог рејона дати премијеру „Зла жена“ и „Јубилеј“, Од 1 фебруара до

1 маја драмска група ће анга жовањем свих снага и отклањањем недостатака успети да оствари план свога рада и при преми неколико позоришних комада за летњу сезону, када ће драмска група имати више могућности за иступање на летњој позорници.

ове јаме

Мато Ловрах: ПРИЈАТЕЉИ, издање Накладног завода Хрватске, латини. стр. 164, цена 52 динара. , Бозшена Немцова: _БАКИЦА, издање Накладног завода Хрватске, лативица, стр. 300 дева 64 динара.

Бранислав Нушић: ПРИЧЕ, издање »Просвете«, ћирилица, стр. 161, “цена 21 динар.

Фјодор о Гладков: НОВА ЗЕМЉА, издање »>Просвете«, ћирилица, стр. 296, цена 39 динара.

3. Перља: ПЛОВНЕ ТВРЂАВЕ изда. ње »Нопок«, ћирилицом, стр. 202, цена 30 динара. '

ОСАМ БОГАТИРА, зборник, изда ње »>Нопока« ћирилицом, стр. 135, цена 20 динара,

Л. И. Чулишка: ХИГИЈЕНА ПРЕД. ШКОЛСКОГ УЗРАСТА, издање »Про

• свете«, ћирилицом с стр. 183, цена 55 динара. у

ХУМОРИСТИЧНЕ.,

зоване су дечје приредбе на којима су' извођачи били де“ ца, тако да се тиме много по» стигла, јер су се деца све ви ше и више везивала за ову чи. таоницу, а прилив читалаца је био сваким месепом бројнији.

Градска библиотека у свом даљем раду, с обзиром да има приличне просторије, могла би да: организује. низ предавања из литературе, на којима би се читаоци још боље обавешта» вали о проблематици из исто рије и литературе, из прирол. них наука, а тако би се пре кб тих предавања створио још већи круг интересената за саму библиотеку. Оваквим радом Градска библиотека би постала практична школа у којој би људи учили како треба читати, Како, треба правити избор књига, Како се човек најбоље и најлакше може служити књи. гама у библиотеци. А поред свега тога, просечни читалац би могао преко тако замишље. них предавања ла добија ин основна знања из литературе и науке. Оваква предавања била би не само популарна за читаоце, већ и за многе људе који још нису научили ни свикли да раде или уче по библиотекама. Градска библиотека би

добила још већи значај, њен

1956 године прошло је кроз тродску

ЧИТОЛОЦО

углед би још више нарастао, а круг читалаца несумњиво би се проширио. Разумљиво, за овакав рад Градске библиотеке потребно је створити план, изабрати циклус предавања и про. наћи погодне предаваче,

У току ове године, поред 0. .

бимније и веће набавке књига, стварања одељења руских књи. га и одељења књига на слове• начком језику, управа Градске библиотеке приређивањем из ложби књига може пружити умногоме корист на популаризовању књига. Изложба књига из читаве историје наше књижевности, сређена по књи“ жевним правцима, могла би изванредно послужити учени. цима средњих школа за ближе упознавање свих знаменитих дела из наше књижевне прошлости. Исто тако, изложба У ништених, поџепаних и запр. љаних књига имала би дубоко васпитни карактер у васпитању људи да књигу треба чу. вати и ценити јер она прет. ставља културно историску вредност.

Развојне могућности Градске библиотеке су велике и оне су сваким даном све веће, јер и задаци Градске библиотеке су озбиљнији,

249

Читаонина Градске: библиотеке ;

а Пи

СА СМОТРЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА.

Друштво „Никола Тесла“ је показало

ПОЗИТИВНЕ

ултурно-уметничко · Дру-

штво Савеза комуналаца, „Никола Тесла“ данас броји 182 активна члана. За нешто више од две године рада од малог хора постаје културноуметничка група, а данаси друштво. На смотри културно.уметничких друштава дру: штво „Никола Тесла" је изашло са мешовитим хором, фолклором и драмском секцијом.

И поред свих тих тешкоћа, културно - уметничко друштво „Никола 'Тесла" наступило је у овом такмичењу са пуно на.де и воље. |

Мешовити хор, под руководством Душана Бабића, отпевао је песме Матетића: Слободо; Бошњаковића: Село моје убасво и Мокрањчеву УП руковет. Импозантно велики хор показао је добар гласовни квалитет. Омладински хор је отпевао валцер из филма „Здравствуј Москва“ и пожњео је више аплауза него мешовити хор.

-Фолклорна група претрпела, је пре два месеца велике промене, пошто је већи број другова отишао У Југословенску армију. М тако обновљена, фолклорна, група је успела да за релативно кратко време од месец дана рада, постигне много. У интересантном сплету македонских кола: Го пратиле дедо, Лиса, Шотско и Еленино коло, група је показала велику уиграност и еластичност покрета. Али, у тежњи за ефектом, а свакако и због тога, што се није увек довољно уживело у оно што се игра, у појединим моментима, игра је прелазила у акробатику. Правилним радом и даљим усавршавањем, фолклорна група ће свакако постићи још и веће успехе.

У другом делу програма приказана је драма у 5 слика, „Младост отаца". Сиже ове драме, коју је написао Борис Горбатов, саставни је део филма „Догодило сеу Донбасу“, који је прошле године прика» зан у Београду.

Општа оцена приредбе друштва „Никола Тесла" је позитивна. ВОЗУЛТОТЕ

Ово такмичење омогућиће да се добије права слика рада свих културно-просветних друштава и указаће како на позитивне стране, које треба још више развити, тако и на грешке у раду, које треба уклонити. ја –.е

Културна груп' Месне индустрије и занотства вМа уелсвт 30 свој доњи розвиток

у вези са такмичењем свих културно-просветних група и друштава при Месном синдикалном већу прошле недеље културно-просветна група Индустрије и занатства иступила је са читавим својм чланством. Нарочито је потребно подвуЋи да мешовити хор ове културне групе, који је отпевао „Загорску песму" од Славен. ског тш „У Будиму граду“ од Мокрањца, и поред несклада ми недовољне увежбаности, располаже добрим гласовним материјалом и правилнијим руковођењем може св уздићи у солидав мешовити хор. Фолклорна група је одиграла „Тешкото коло", „Бабушкина“, „Македонско“ у шест корака, „Заплет" и „Зупчаницу.. Група није унграна и још увек није савладала, фигуративне и фол"клорне облике играних кола. Дилетантска екипа дала је први чин. позоришног .дела, „Велики корак“ од Мве Ћаће. „Овај дилетантски колектив није успешно могао да савлада. драматику догађаја, коју су дали на позорници, јер нису имали довољно времена, за, боље припремање и солидније постављање читавог чина.

Уметничка група радника, индустрије и занатства пока.зала је на својој уметничкој "приредби да има услова за свој развитак и да ће успети у томе, јер тек од скора ова група располаже _ бројнијом снагом коју дотле није имала.

| ПРЕГЛЕД РАДА АНАЛФАБЕТСКИХ ТЕЧАЈЕВА

Аналфабетски течајеви обухватају све више неписмених

вој половини јануара.

току децембра и у пр-. борба против неписмености У. Београду је почела да се ма“ ло оштрије води и да се Вил, ше развија по плану који је. направила Гралска, комисија · за сузбијање неписмености и пренела на терен рејонским комисијама. Створепа је гтрадска каптотека неписменлих. ко ја треба да буде жива сликао рада на терену. Омладинска, организација је узела на себе обавезу ла описмени све, емладинпе из Петог, Шестог и Селмог рејона п Титовог на„. сеља у Земуну, Екипе АФЖља, помажу ову борбу олржавањем сталних веза са неписменима. синдикалне полружнипе појединих предузећа схва~. тиле су озбиљно важност ове борбе п олржавају стално а. налфабетске течајеве за, своја раднике. За пример може да послужи Прва текстилна фабрика, у којој је први аналфабетски течај основан 21 јану= ара 1945 голине, где се стала но описмењавају сви – неписмени који ступају на посао.

Нажалост, има још синдикалних полружница које не схватају од коликог је значаја писменост за њихове чла.. нове, те се не старају о томе да ли аналфабетски течајеви раде и како раде, На пример у предузећу »Октобарска слош бода« на Карабурми аналфабетски течајеви се не олржа. вају, ма да је запослено У предузећу – 115 неписмених Радника, У Заводу за израду војне одеће у Првом рејону ед. 29 неписмених радника -тем чај похађа само 6, часови · се: нередовно "одржавају, два пуг та је учитељица враћена па предузећа, јер су сви чланови ове подружнице били у то време заузети другим култура ним радом,

Планском раду смета п сла бо. ангажовање — олговоћних другова из рејона. На пример у Трећем рејону друго насеље, где се налази основна школа бр, 5 п шесто насеље Јатаган Мала где.се налази основна школа бр. 10, немају своје претставнике У рејонкској комисији за сузбијање _ неписмепости. _ Насеље Чукарица У Седмом рејону где има 170 жена п 36 мушка, рапа неписмених ло 45 тоттила, старости обухваћено је течајевима и групама само 86 жена и 23 мушкараца, а још је 97 мушкараца и жена до 45 704

дине старости остало необухваћено. % У рејонима где се врши

правилна пропаганла и где се појелинпи и масовне органи– зације залажу осећа се" већи напредак, У Земуну је у октобру па аналфабетском _ течају било само 18 полазника, у лепембру 214, а У првој половини јануара 858. Дакле, У јануару је гридошло 144 полазника. У Седмом рејону је У депембру било 249 полазника. а У јануару је придотло још 88, у Шестом рејону било

је 401 полазвик. а прилошло.,

је 66 пових, У Петом _ рејону било је 212 полазника, а придошло је 44 нова. у Четвртом рејону било је 220, а придошло је 36, у Трећем рејону било је 275, а придотло је 39 нових, У Друогм рејону било. је 366, а у Првом рејону било је 826, а у току јануара су придотла 4 полазника, Од 1 до 20 јануара У Београлу је. обухваћено 871 липе, што чини укупно 2.643 полазника на аналфабетским течајевима, ОД "вај број треба стално ла расте док не достигне број нег писмених који према попису · од септембра износи. 6.074,

Први рејон позива све пензионисане учитеље ла помо-

гну борбу против неписмено-

сти, Овај позив треба ла прим хвате сви писмени људи, сви просветни радници и треба да уложе све своје снаге ла се што брже искорени неписме.

наст. уран . „Ре Дар