20. октобар
1
(а конгреса Фисколторног свеза Југославије
Из реферата Мирослава Креачића, генералног секретаЕ ра ФИСАЈ-а
У току ове недеље одржан је У сали Правног факултета Први конгрес Фискултурног савеза Југославије, који је свечано отво“ рен у недељу, 26 јануара, а завршава се дапас, Конгрес је заседавао уз учешће око 400 делегата из целе земље ин претставника разних страних делегација,
На Првом конгресу Фискултурног савеза Југославије претресани су битни проблеми нашег фискултурног _ покрета и донесене важне одлуке у погледу рада у 1947 години,
На Конгресу су прочитани мно. ги реферати и о на исцрпна и плодна дискусија. Овај напис посвећен је пеобјављеним _ одломцима из реферата Мирослава Креачића, _ генералног секретара ФИСАЈ-а о раду Фискултурног _ савеза Југославије У току прошле године,
Фискултурни покрет је у Србији веома развијен
... „На нашем конгресу на: лази се ско 40 делегата и позваних другова из Народне Републике Србије заједно са Војводином и Косовско - метохијском бласти. То су другови који претстављају око 90 хиљада фискултурника из 300 фискултурних друштава и ви: ше од 1:000 актива: Они претстављају ока 100.000 фискултурника Пролећњег кроса и 100:000 учесника Јесењег кроса, 12.000 тркача Титове штафете, 45.000 пријављених такмичара за фискултурну значку и ве:
лики број наших одличних
спортиста у разним гранама
спорта .."
Биланс са Омладинске пруге •.. „Међу нама су такође
делегати фискултурнт покре-
та на Омладинској прузи. Та су претставници 60.000 оне див-
не омладине из града и села, која је у својим радним бри: гадама за време ударничког
рада дала 10.000 такмичара за фискултурну _ значку, сспособила око 400 фискултурних организатора, одржала око 300 лакоатлетских такмичења, око 1.700 разних спортских утакмица и велики број разних фи: скултурних слетова, израдила са много иницијативе и пожртвовања примитивне спортске тарене и објекте, заволела јутарњу зарјатку, фискултуру и спорт.
Народни петобоји
.:. „Треба направити један петобој за фабричке, _инду“ стриске и фискултурне активе и огранке из разних установа: Сви ови народни пет:боји и комплексна такмичења требало би да буду врло једно ставна — народни, практички, остварљиви и треба да се углавном оснивају на програму такмичења за фискултурну значку, јер ће се на тај начин . омогућити учесницима комплексних такмичења да се истовремено припремају и так миче за фискултурну – значку.
Погрешно схватање нашег фискултурног покрета
5. „ Још увек има фискултурних друштава која су наследила под другим именом менталитет предратних спорт“ ских ногсметних кругова: Ево на пример ФД „Подриње“ из Шапца, бројало је недавно 52 члана управе, имала формално 40 чланова, од тога стварно 20 футбалера, Пуних десет дана ово друштва изводило је сваког дана по два св:ја члана на јесењи крос, Један наставник израдио је план и програм такмичења за "фискултурну значку за ово друштво и три пута га поднио управи дру штва на дискусију. Но, све је било узалуд, читава управа морала је да решава „далеко важнији задатак", а тај је био; састав футбалског тима за идућу недељну утакмицу:
О чему друштва не воде рачуна :." „О оавакодневном раду, "животу својих чланова, о њи: ховом васпитању, о томе како уче, како раде у производњи, наша друштва се нису много бринула. О томе нас уверавају многи подаци. Зар је, нз пример, „Црвена звезда“ смела "допустити да једна омладинка, __ њезин члан, државна _ репре: зентативка кошарке у Београду не положи прошле године велику матуру. Зар је „Младост' из Загреба смела дуг: времена трпети у својој среди
| Уредништво и администрација В лајковићева 8, телефони; 23-003 и 20-443, Штампарско предузеће Народног фронта Србије,
њима је вође.
· победа каквих
ни такве људе који су кварили и изобличавали морал спор-
тиста,
Помоћ народних власти
·.. „Све успехе, које је наш покрет и наша лрганизација постигла, ми смо могли имати у: првом реду зарадима и живимо у слобтлдној народној држави, у таквој земљи као што је наша Репу: Већ у првој години дана наша органи. зација добила је од органа на: родне власти огромну моралну
фискултурни то што
Федеративна _ Народна
блика Југославија:
и материјалну помоћ, Сем мно: гих других,
вије добио у 1946 години ве: лику повластицу за своје чланове када иду на такмичења, 50 од сто попуста на железницама, новчане и материјалне повластице итд,
Чврсте везе са народном 0· младином и синдикатима
..- „Фискултурни савез Југославије и организације на терену оствариле су и сваким даном све више остварују чврсту сарадњу са организацијом Народне омладине Југослави је Та веза даје нашој организацији велику снагу и подршку и омогућује испуњавање нашега програма, Велики број руководилаца _ нашег. фискул турног покрета васпитавала је и васпитава организација .Нарадне омладине Југославије. Од последњег пленума Јединствених синдиката Централни жбор и све наше организаци: је остварују свакг дана све чвршће везе са синдикалним покретом.
Наше међународне везе
... „Ми смо у прошлој годи ни имали врла велики број међународних сусрета и значајних У. предратној Југославији никада није било. Ови успеси подигли су аут ритет нашег фискултурног по: крета и допринели на том пољу угледу наше земље: Међународне сусрете имали смо у следећим спортским гранама: стоном тенису, одбојци, тени: су, кошарци, смучању, _бициклизму, мотоциклизму, гађању, гимнастици, _ лакој атлетици, пливању, ватер-полу, футбалу, веслању, бициклизму и божсу: Наши спортисти такмичили су се са спортистима СССР, Чехссловачке, Пољске, Француске, Бугарске, Мађарске, Албаније, Румуније, '
Такмичење за фискултурну значку
... „Без обзира на велике пропусте и нед"статке, један од највећих успеха у нашем раду у прошлој години састоји се у томе што смо у 1946 го: дини започели такмичење за фискултурну значку: За ово такмичење пријавило се 192-021 такмичар, из НР Србије 46.847, Хрватске 25.471, Босне и Херцеговине 6.300, Словеније 10 хиљада и 263, Македоније 3-140 итд: Досада је испуњен» око 48.000 норми ГМ
Титова штафета
..5 „У пуној сарадњи са ор: ганизацијама Народне омладине ми смо у току 1946 године други пут организовали велика штафетна трчања по читав:ј Југославији посвећена "рођен дану друга Тита: Штафетно трчање почело је 13 маја са најудаљенијих _ полазишта и завршило се 27 маја на дан роЂендана у Београду, где су се сјединиле све штафете. Дакле, пуних 13 дана носили су фискултурници им омладина свих наших народних република, из Истре и Трста, са омладин ске пруге и Југословенске армије, поздраве ни жеље нашем Маршалу у ·нарочито · израђе: ним штафетним палицама: Це ложупна дужина пређене стазе износи 12.000 ' километара. али је тај број много већи с обзиром. да је штафету готово свуда пратило од 3 до 10 тркача и. да је одржан. велики број сежких и локалних шта: фета. Према тек недавно скупљеним подацима бр: ј учесника Титове штафете: износи ' 86.000.
У читавој земљи посматрало је |.
штафетно трчање око два милиона људи..:"
1 навешћу само да је Фискултурни савез Југосла-
Осматрање правца и брзине ветра
кратким, сувим извештајима свакота дана пре.ко радија и новина даје се прогноза времена. За овај мали извештај од свега неколико реченица потребан је дуг и стрпљив рад огромног . апарата стручњакф хиљаде депеша, те» пефонских разговора и емимсија преко радијо-станица. Интересовање. за прогнозу времена јавило се, свакако, још у најстарија времена. Љу: ди су уочили да постоје неки видни предзнаци за поједине промене у времемну, али се свим тим појавама природно, није знао узрок. Уосталом, није се ни покушавало да дође до правога узрока, јер се веровапо да је и време У „бонјим рукама“. | Данас, међутим, метеоролотија почива на научној основи и њен је задатак да проучи процесе који се одигравају У атмосфери и да постигне могућност предвиђања промена тих процеса. При савременом стању наше привреде, технике и културе тешко је означити ону грану људског нивота, која у извесној мери. не би зависила од метеоролошких услова и не би била мање или више тесно повезана са метеорологијом.
Прогноза времена, У првом реду, има огроман значај за ваздухопловство, морнарицу и транспорт, чији је успешан рад
У потпуној зависности од мете.
оролошких податана. И у.привреди прогноза времена, исто тако, игра врло вашну улогу.
Најванније при издавању про-
гтнозе и полазна тачка дугачког ·
процеса који за крај даје крат= ки извештај о сутрашњем времену, је тачно утврђивање рејона ниског и високог притиска, места где се налазе ваздушне масе њене границе. Фронтови
итд. Да. би се.дошло до тих по-.
датака морају се прикупити метеоролошки | подаци _ из Европе, Атланског Океана и Северне · Африке, .
Метесролошки заклони, при. купљање метеоролошких , података . -
Свакога дана тачно-у 15. минута до 1,7, 13 и 19 часова по
појасном времену на свакој метеоролошкој станици полази осматрач на осматрање вре-
мена, У близини станице на јед-
Читање барографа у станици
целе:
"успе" тога,
ној чистини под условима дотичног места постављен је заклон у коме су на висини од два метра смештени метеоро.шни инструменти 3за мерење
температуре и влаге ваздуха.
У непосредној близини налази се ветроказ, нефоскоп за мерење правца и брзине облака, кишомер и место одакле се осматра видљивост, висина снежног покривача, ноличина и висина облака итд. У самој згради станице смештени су барометар и барограф ноји белгже
висину и промене ваздушног притиска. У свим државама (чак и на острвима у близини
Северног Пола), постоје овакзе станице и распоређене су тако да обухвате сваки део земљи“ не површине.
Метеоролошви осматрач свани инструмент пашљиво прочита, изврши разне поправне на-~
Читање инструмената · · Метеоролошки заклон.
ћ ћ
"ко би добио што тачније поодатке, оцени количину облака, погледа у барометар па све ове - податке унесе у дневник. приступа се састав"љању · делеша.
Слање "депеша = метеоро. плошки центар
Овако састављене депеше, у којима су сви временски пода.
ци означени. у бројевима, све станице. телефонским _— путем „предају У свој подручни центар (Загреб, Сплит, Скопље ситд.). Пошто се подаци среде, депеше се достављају у мете. 'оролошки центар, који има сва'иа држава. Одавде се даље ра'дија путем еммитују у све заин. тересоване 'земље, па како је метеоролошка служба међународна, то размену метеоролошвих података | врши свака „држава:
· Стварање синоптичких карата
Дешифровани подаци
сада се уносе помоћу нарочитих знакова У синоптичне _ карте.
Тиме је добијен преглед стварног временског стања, Попуњене карте предају се синопти. чару на обраду, који проналази центре ниског и високог ваздушног притиска, извлачи ли. није које спајају места са и. стим притиском (изобаре), ли-
Пн
БЕОГРАД, ПЕТАК,
По.
није које спајају места исте тенденције притиска (изолобаре), границе између две ваздушне масе (фронтове) итд. Разним бојама сенче се рејони где преовлађује магловито, киша, снежшно време итд.
Последња фаза добијања прогнозе. Анализа синоптич“.
ких карата
Пред сређеним синоптичним картама сви синоптичари врше анализу. дајућић своја мишље-
ња за прогнозу времена. По. што се донесе закључак прогноза се убелемава у специ-
јапну књигу и тек се онда о6– јављује прено радија и дневне штампе.
Свака прогноза по завршеном периоду њеног трајања износи се наново пред с синоптичаре, овога пута на критику. Временско стање зависи од много чинилаца и довољно је да се само нешто не предвиди (или да настане измена) па да прогноза подбаци.
Многи сматрају да прогноза времена није исправна ако не одговара моментано осмотреном стварном стању. Занључан о прбогнози времена може се донети тек по истеку целог периода за који је дата, односно за време од једног целог дана.
Метеоролошка служба је непренидна. Осматрања се врше и дању и ноћу, а компликоване синоптичке карте раде се за Европу сваних шест часова, а за Југославију сваки три сата. Синоптичаири не смеју да пренину праћење процеса кретања баричких центара и фронтова. Мора се бити непрекидно у тону временске ситуације.
ж
Наша метеоролошка слумба је врло млада. Највећи напредан учињен је тек по ослобођењу. Иако је окупатор за собом оставио мали број "'употребљивих метеоролошких станица, а стручно изученог људства готово уопште није било, ипак, за врло кратко време метеоролошна спужба се подигла на такву висину, какву до данас није нинада имала. ЈЉудство је обучавано по новом систему који је примењен у Совјетском Савезу и признат као најбољи. Већ данас, располане се мно.тобројним метеоролошким | станицама ноје су расуте широм читаве Југославије, тако да је наша · метеорологија · способна да одлично врши синоптичку и прогностичку службу.
# 31 ЈАНУАР 1947
ИЛУСТРОВАНА РЕПОРТАЖА –- ЗАМКА
у Албиновом
противљамбиту Протиз теориски слабо спремјих НЕ грача мајстори и искусни аматери често и са успехом примењују разне гамбитне наставке, У којима се ради брзог напада жртвује један или више пешака, У тако оштром отварању _неупућен шахиста може „врло брзо да изгуди игру. Као пример дајемо једну варијанту Албиновог противгамбитаг 1) 42—44, ат– 45; 2) сг— 24, ет—е5; 3) 44:25, 45-—44; 4) е2з252 т#8—04-; 5) т.с1—а2, 42:
е ји [> > еа!: 6) 182: 54, ез::2-+; 7) Кеј
—е2, 12:218 +! је изгубљен, | носи због претње Занимљиво је да д с ла табли. сад три коња на | Исправан четврти Поле белих бно је (уместо е2—е3) 4. 521—Е3.
из ЖИВОТА ШАХОВСКИХ МАЈСТОРА
Одличли београдски мајстор Васиу три маха суорео се великим _ мајстором д-ром Видмаром. Прва два пута, У Загребу 1989 и Љубљани 1946, Вид. мар је изгубио рубног ћ-пешака, али је ипак успео да одржи реми. Занимљив дуплицитет. Међутим У трећем сусрету, на шампионату ФНРЈ 1946 у Загребу, Видмар је изгубио средишњег пешака, после чега се виз= ше није могао да спасе од пораза: #
У неком друштву истакнутог нашег младог шахисту о претставили су са поносом као _ шаховског _ мајстора: Његово име било је чувено после поч беде ма скорашњем турниру. Нашао се у друштву м неки >пословни човек« који је са све већим интересовањем почео да посматра шахисту и каначно му пришао: »Дозволите да вас упитам, мајстор= како вам иде посао са израдом и продајом шахове ских фигурарг Много се у последње доба траже шахови па би ми један
јер коња не мошах лцех црни има
Бели же ла ловцем.
лије Томовић на турниру са
стручњак добро дошао!«
#
ПРОБЛЕМСКА ПОЗИЦИЈА У ЗНАКУ СЛОВА СЛОБОДАН КИРЦ
(БЕОГРАД)
ЖЕ
а
Бели вуче и даје црноме мат у два потеза.
Раније једном смо објавили скохографски задатак Иље Степановича Шумова, у коме су фигуре распрострте по табли у виду кључа. У далашњем задатку положај фигура потсећа на латинско слово >М« док решење и једна варијанта даће два слова ћирилице.
Хоризонтално: 1) начин, река у Ср.
бији, надимак нашег народног хероја; 2) прибор, иницијали хрватског књижевника, куми, слово француске
азбуке, једна тачка на војној карти; 3) наш синдикални лист, инсект, Југословенска армија, рије, спрат; 4) предлог, преливен, у даљини, нота; 5) два иста сугласника, маршал Совјетског Савеза, два разна Фугласни. ка; 6) река у Француској месец, прилог, идемо (хрватски); 7) насеље иницијали _ преводиоца »капитала«, стид; 8) орган, варош У Италији, оро, кинеско женско име; 9) планина у Македонији, претседник грузинске Академије наука, камџија; 10) морал (лат.), лично заменица, шпански новац, мени, партизанско име министра Савезне владе; 11) обичај, приредба под ведрим небом, наше мушко име.
Вертикално: 1) претседник Комунистичке партије Француске; 2) полет, коња; 8) прилог, коњски трк, усек; 4) од (руски), обрт, себи; 5) река У СССР, драги камен (народни израз); 6) кош, јак ветар; 7) трком, инсект; 8) српски стари златник; 9) мера за електричну енергију, показна заменица, француска капа; 10) гомила пчела, пех; 11 узречица, тројански цар; 12) лична заменица, број,
4234567898
10 м 12 18 18 15 4 7у 48 19 20
облик глагола ићи; 13) Грчна:' 14) ко« лико, зачин; 15) одељци У вагону; наше металургиско _ предузеће; – 16) иницијали великог руског војсковође из доба Наполеона, облик глагола грлити; 17 два сугласника скинуо кожу, нота; 18) не (народи израз)
.
осим, турски поседник; 19) земљишни посед Народног одбора, покрајина У
" : " Хрватској; 20) изречен безусловно;
Саставио: Жарко НАУНОВИЋ
њ РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално:
Ту Русија, _ младин; 2) Угаден, лирика; 3) ров ударати, фар; 4) ваљ Елида, кер; 5) покор, Иго, горућ; 6) робот, керес; 7) Валеријан; 8) ка“ чар, палца; 9) почет, хат, Книна; 10) лев, крњаз, уја; 1) сив, ама, мис амо; 12) убијен, анилин; 13) већати;
набити, .
Вертикално: ђ Рур, сув; 2) Уговор, колибе; 3)
Сава Ковачевић; 4) иду, Лобачев, аја; 5) једе, ролат, кмет; 6) анали тер храни; 7) Рига, Ртањ; 8) младо, киђ таман; 9) лити, гејак, вина; 10) арњ,
коралну, СИБ; 11) диференцијали, 12) Икарус, анамит; 13) нар, они.