20. октобар

СТРАНА 4

ДОПРИНОС ЖЕНА У ОСТВАРЕЊУ КУЛТУРНИХ ТЕКОВИНА

Вера

ју] сорија памти да је Демостен пре две и по Хиља-

де година званично изјавио, да је женин једини позив „да рађа закониту децу и буде веран чувар куће“. Овакав њен „природни“ позив остао је у уверењу људи кроз све историске епохе и поред ековомских, социјалних, политичких измена у друштву,

Љубица Марић,

композитор

Никола Гавриловић Чернишевски, руски револуционарни демократа, пише у делу „Шта да се ради“ — „Каквим је тачним, јаким и проницљивим умом обдарена жена од природе, а овај ум стоји без користи за друштво, које га одбацује, притиска и гуши, а историја ч0вечанства пошла би десет пута брже, ако се овај ум не би одбацивао и одбијао, већ пуштао да дела“.

Богатство уметности код нас одувек је било у народу. Колико нам је земља богата природним благом, толико је наша жена обдарена стварањем умотворина. Она пере, шије, плете, меси хлеб; човеку, деци и себи прави одело и рубље; и увек у све те радове уноси свој духовни живот.

Македонка, због националне и друштвене потлачености, живи најдуховнијим животом, „У Емирској Бухари жена је имала пет господара: први господар — бог, други господар емир, трећи — онај који јој је давао рад, у чијој су вољи и рукама били земља и вода, четврти господар — хоџа, пети господар — муж“, (Из писама жена трудбеница Средње Азије женама Закавказја). У Македонији слично: био то пална, чивчија, грчки свештеник, трговац откупник дувана и пиринча. Чувен је македонски вез, као што су позната и ткања Босанке и Пироћанке, Имало је сључајева, пре него што почне Македонка да везе вез, она ископа на скровитом месту крај куће рупу, као мали бунар, увлачи се у њу, — и ту се скрива од људи да је не би нико узнемиравао у раду.

Чохаџић, . сликар

Лазаропољке, сељанке, у стању су, чим се скупе, да створе хор.

Само неколико ових примера уметничког богатства наших жена дају могућност да се види у каквим су друштвено-патријархалним оковима биле сапете жене и колико је благо, уметничко и духовно, било гушено и онемогућавано да се развије у велика стварања,

Западњаци се смеју „полу. дивљем Балкану“, а не знају да је Србија имала жену доктора медицине скоро У исто време кад и Француска и Швајцарска, Па и то, да су школе у Аустроугарској биле конзервативније него наше школе У погледу васпитања женске деце. Погрешно би било, ако мислимо да су жене у нашој земљи успевале у својим културним тежњама да се брзо и лако пробијају. Прелом и потпуно ослобођење жена настао је тек у Октобарској социјалистичкој револуцији и у народноослободилачкој борби наших народа, када су жени и Уставом омогућена једнака законска права са људима и могућност стварања у привреди и свим културним гранама.

Уметност жена добила је и искрено признање од државе и народа. Наше уметнице зктивно учествују У јавном животу и свуда помажу на културном уздизању народа.

Прва наша жена композитор, Љубица Марић је доцент Музичке академије и секретар Удружења композитора Србије; а била је и руководилац два курса: за хоровође и инструкторе музике. Прошле године посетила је Омладинску пругу. После ослобођења извођене су њене клавирске композиције и обраде партизанских песама за

хор: „Друже Тито“, „Романија“, „Маглица се пољем повијала“, Неколико пута дириговала је оркестром на Радио станици.

Студирала је у музичкој шко- ; | ли „Мокрањац“ у Београду, У '

Прагу је завршила Мајсторску школу код Јозефа Сука. Дириговање је студирала код Николаја Малка и у Штрасбургу код Хермана Шерхена, Компоновала је хорску, камерну, оркестарску музику. Композиције су извођене у нашој земљи, Чехословачкој, Холандији, Француској и на фестивалу Међународног друштва за савремену музику („Дувачки квинтет“). Дириговала је у Штрасбургу, Прагу и Београду.

Колико је било тешко радничкој и сељачкој омладини да добије могућност студија у Уметничким школама, најбоље се види из примера Марије Банго, студенткиње шесте године Музичке академије. Чим је поодрасла, по обичају сељака њеног села Леграда, у Међумурју, да сиротиња иде У „службу“, мајка је шаље да чува стоку. Доцније ради у Београду у једној пекари. У Краљеву је служила у чиновничкој кући. Ту чује први пут музику на радију. Одлучи се да дође у Београд, уписује се У Музичку академију. Полаже приватно разред по разред гимназије, али студије музике не оставља. Разуме се, њено школовање било је праћено немаштином и глађу. Као члан радио хора, она је материјално обезбеђена и идуће године завршава студије на класи композиције, Драмски студио Народног позоришта има двадесет и девет студенткиња, Оне ће кроз две године рада добити довољно и културно стручног образовања да могу почети са позоришним радом.

Марија Таборска, глумица,

која је 1909 године дошла У

Мартија Таборска, глумица

Београд из Прага, већ славна,

није морала да крчи пут до позорнице, Она се сећа својих улога: Кети у „Старом Хајделбергу“, „Ане Карењине“ и „Госпође с камелијама“, али исто толико и тешкоћа наших жена да постигну своје намере у

ЧИШЋЕЊЕ У НЕМАЧКОЈ

20 ОКТОБАР.

драмској уметности. Ондашње ћифтинско-грађанско друштво које је једино било у могућности да се културно уздиже, називало је глумице комендијаши, отпаднице од породице, беле вране. Оне су, најзад (када више нису биле способне за рад) умирале у беди — као Милка Гргурова, талентована глумица,

— Ми глумице, па и глумци, били смо одвојени од друштва. На даскама су нас поштовали, а чим напустимо зграду, указивали су на нас прстом. инв веннивенинннн

На часу у Драмском студну

Мислећи на велике могућности које се пружају и женама да слобдно стварају, она додаје; — Велики подухват, Истина. Жена неће бити више никада везана.., Ја нећу видети нов живот — осећам га.

Сликар Вера Чохаџић каже, да су жене дале нашем сликарству једну озбиљну ноту. Значајна су имена сликара Катарине Ивановић и Надежде Петровић. Данас Београд има преко 30 жена сликара, међу њи-

7 МАРТ. 1947,

ма неколико врло талентованих. |

— Просто се осећам вечитим дужником народу, Мотива ва стварање — свуда, Окренути се само око себе. Читам У „Дневнику“ Владимира Дедијера пр. косни одговор једне старице Црногорке пред стрељање; „Ништа не.марим што ће ме стрељати. Само кад сам једном стала на мушку страну“. До-• вољно је јасно рекла...

Мушка страна и за жене; правда народа, народна при вреда, култура и уметност!

Побољшајмо исхрану преко радничког повртарства

ећ у прошлој години наше В синдикалне организацијеу

Београду обратиле су пажњу колективној и појединачној обради земље — радничком баштованству, У 1946 години 50 подружница у Београду обрађивало је своје баште колективно. Нарочито велики комплекс земљишта обрађивале су синдикалне подружнице Месног одбора ПТТ, Поред колективне обраде узимали су земљиште и појединци, чланови синдиката, и заједно са својом породицом, обрађивали баште,. Било је колектива који су обрађивали баште са циљем да побољшају исхрану у својој мензи, а неки су заједнички обрађивали и према учешћу појединца у обради, природ делили за лично коришћење, Корисне су и добре су све три форме обраде. У великим подружницама могу се препоручити, ако постоји менза, све три форме. Они чланови синдиката који имају породице и хране се код своје куће, могу обрађивати баште појединачно. Уз помоћ своје породице они ће обрадити башту и побољшати своју исхрану свежим поврћем,

Управни одбори синдикалних подружница треба да помогну, да чланови синдиката који желе појединачно обрађивати башту добију одговарајућу парцелу што ближе њиховом месту становања. Таквих мањих парцела у Београду има доста и ниједна не би смела остати необрађена и неискоришћена. Велике парцеле, које су нешто више удаљене од места становања и града, боље је обрађивати колективно, Колектив-

— Бојс, треба да ухватимо ове нацисте! = Море гледај памезнији пос'о. Дрш, бато, ти неки патент да намлатиш паре!

тад та и, ве и ииииољаеашлииннвињиии а аи чемавиннннннњ.

на обрада може да буде у корист мензе, а може да буде и за појединачно коришћење, тако да се природ дели на појединце сразмерно њиховом учешћу у обради баште.

Пошто се наше синдикалне

организације налазе непосрелно пред задатком обрада башта за ову годину, нужно је да се укратко осврнемо на неке грешке и недостатке које смо

имали У прошлогодишњој кампањи. Управни одбори подружница

и месни одбори нису схвагили у довољној мери значај и уло• ТУ радничког повртарства ин нису као форуми настојали да објасне чланству потребу и корист коју имамо од радничког повртарства. Управни одбори

подружница задужили су не ког свог члана по овом питању и мислили су да је па тај начин њихов посао завршен. Њему нису пружали у довољној мери помоћ, нити су га контролисали, како и шта он ради.

Повртарство за чланове синдиката има велики значај. Оно служи Као средство за бољу исхрану свежим поврћем, како појединаца који се хране код својих кућа, тако и оних који се хране по мензама, Наше настојање у обради башта, не само да нам олакшава и побољшава исхрану, већ је оно такође један део општих напора наше владе и народа, да ни парче земље не остане необрађено, да се добије што више средстава за живот и за привредно подизање наше земље.

Осим тога, рад у баштама на свежем ваздуху, после рада У фабрици и канцеларији, користи нашем здрављу.

Управни одбори подружница треба да задуже једног свог члана, који ће водити бригу о повртарству, али брига Ф повртарству треба да буде ствар управног одбора као делине, Он као целина треба да се ангажује да тај сектор рада иде добро, да сваки члан подружнице буде довољно заинтересован и да узме личног учешћа било у колективној обради или да узме неку парцелу У обраду са својом породицом, Управни одбор треба да се брине, да се на време добије земља, да оцени да ли је боље да се обрађује заједнички или појединачно, да људи узимају онолико земље колико могу да обраде, да се земља на време обради, на време прибави одговарајући адат и семење итд,

У прошлој години било је неколико радних колектива где је у почетку све било добро организовано и управни одбор подружнице, као целина заузео се да се сва питања на време реше, а заинтересовано је и чланство итд. али се у току лета није обраћала довољна пажња на одржавање башта, Тако, када је највише требало да се ради, да би се род очувао, попустио је интерес управног одбора подружнице и самот чланства, тако да је добро започети посао коначно

свршио са слабим резултатом. Баште су запуштене и нису дале онај природ и корист, које су могле да дају. Управни одбори подружница – морају стално бдити да се баште др“ же у реду, да воде бригу Када и шта треба у баштама радити и то не само код оних башта које се колективно 0браћују, него и код оних, које обрађују појединци. Нужно је давати сталну, непрекидну помоћ и пратити успехе појединаца и колектива По неки пут треба олржати заједничко саветовање оних људи који у“ чествују У ктивној и по. начној обради башта, тако да би се тоа једних пре. носила на друге. Најбоље раднике треба похвалити на општој конференције подружни“ це, У зидним новинама треба такође писати о проблемима у вези са обрадом башта,

искус

Прошле -године била је ја“ ка суша и то је можла један од разлога што је ове године био мањи интерес за обраду башта. То међутим не може бити разлог. Не значи да и

ове године мора бити суша,

Многи, нарочито велики колективи, могу да узму веће пар целе у заједничку обраду и да реше питање наводњавања, с обзиром да се све веће баште налазе поред Дунава и Саве (Панчевачки Рит, Макиш), Не би била никаква тешкоћа нити проблем на пример, за подру“ жницу Белсапа, Индустрије мо“ тора, „Пролетера“ и многих других, да реше питање на водњавања своје баште, ако то буде потребно, и да не 82 висе ни од тога да ли ће па сти киша, као ни од тога, да ли ће на пијаци оног момента кад њима поврће треба, бити у довољној мери свежег повр“ а.

Месно синдикално веће још прошле године у јесен, заједно са ИНО-ом ставило је на расположење 270 хектара земље 34 синдикалне организаније, Осим тога, да би олакшало рад, Ме сно синдикално веће помоћу, трактора узорало је 70 хекта“ ра од те површине, Плаћање за земљу је такође минимално: 1 мг неузоране земље у ко“ лективној обради плаћа се „ИНО-у Београда по 10 пара за годину дана а за индивидуа“ ну обраду 25 пара по 1 мг. Поред тога плаћа се 5 и по пара за орање земљишта.

Управни одбори подружница и месни одбори, уз пружање пуне помоћи онима који желе да обрађују баште, нужно ће морати да прате рад и успехе како појединаца тако и колек“ тива. А на крају ове сезоне

Месно синдикално веће доде лиће лрелазну заставицу #4) бољем колективу за најбоље обрађену башту на колектив“ ној основи, као и једну 32ст8" вицу за најбоље обрађену 68" шту у појединачној обради. Ово наше залагање и брита "биће још једно од наших #4' стојања за боље снабдевање ! бољу исхрану ралних људи.

Грга ЈАНКЕС