20. октобар
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
с
БРОЈ 127 ТОД |У
О О
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
На заједничкој седници Савезног већа и Већа народа Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, од 26 марта о. г. претседник Министарског савета маршал Југославије Јосип Броз Тито одржао је о предлогу Закона о петогодишњем плану развитка народне привреде Федеративне Народне Републике Југославије у годинама 1947-1951 следећи говор:
Другови народни посланици,
Пред Народном скупштином Савезна влада излази са петогодишњим планом о индустри_ јализацији и електрификацији наше земље. Тај план је плод вишемјесечног, темељитог и Упорног рада наших привредних органа, наше Планске комисије, __Планска привреда и њезин успјех су, разумије се, нераз'двојно везани са новим друштвеним уређењем у новој Југославији. Без таквог уређења, без прелаза средстава за производњу из приватне у друштвену својину, без нове демократије, истински народне де мократије била би таква планска привреда немогућа. Код нас је она могућа према томе и због тога што је индустрија, што су радници и основна богатства земље у рукама народа. Због тога држава може и мора да утиче и на приватни сектор привреде, због тога 'и приватни сектор привреде мора бити укључен у општу планску привреду.
Такав начин привреде има, разумије се, велику предност пред капиталистичком привредом, која је стално бремена свим могућим кризама. У капиталистичкој привреди основни регулатор производње јесте профит власника средстава за производњу то јест капиталисте. Код тога игра велику улогу потражња. Чим ту настаје застој долази до тешких криза, криза због обиља. У социјалистичкој привреди, као што је у СССР-у такве су кризе немогуће. Код нас у општенародној привреди, гдје се про изводи за потребе људи, а не за профит такве су кризе немогуће. Путем статистике брине се држава да потребе буду не само подмирене, већ повећана продукција постаје непрекидан стимул за повећање благостања појединаца и цијеле заједнице.
Наш петогодишњи план од огромне је важности за даљњи свестрани развитак наше земље. Он изгледа на први поглед врло тешко остварљив за оне који су навикли на старе норме и форме у раду, за оне који су навикли да гледају како страни капиталисти искориштавају добра наше земље, за оне који не вјерују да се народи Југославије могу, Углавном, властитом снагом подигнути из досадашње заосталости, Али досадашњим искуством, у кратком периоду посљератне изградње, наши су народи показали такву стваралачку снагу и постигли тако велике резултате да то претставља пуну гарантију да смо ми кадри остварити и теже за. даће но што је овај петогодишњи план. (Бурно одобравање)
Шта нас присиљава да ми морамо електрифицирати и индустријализирати нашу земљу» Прво, наша је земља у току овога рата тако страшно пострадала да је просто немогу-
ћа потпуна обнова и изградња _
без снажне властите индустрије. Немогуће је и за дуги низ година извршити обнову и Изградњу само са куповањем И довозом потребних машина из иностранства, јер би то изискивало скоро немогућа финан._ сиска средства и наша би земља потпуно пала под економску, а самим тим и политичку зависност капиталистичких 3земаља. Друго, стара Југославија била је у полу-колонијалном положају. Била је обичан
објект за израбљивање капиталиста из многих земаља. Бивши корумпирани власто-
дршци Југославије, на челу са
краљем, дијелили су концесије, дијелили су народно добро у бесцење разним иностраним капиталистима, али су при томе они лично. ипак добро зарађивали, а држава, народ пол
"имамо тачне
стајао је због тога све сиромашнији. |,
Погледајмо само како је изгледала стара Југославија економски: у Југославији су до рата имали своје концесије ка. питалисти Њемачке, Аустрије, Мађарске, Енглеске, Шведске, Француске, Белгије, Швицарске, Америке, Италије, Чешке, Холандије и тако даље. Дакле не само из читаве Европе већ и преко Океана положили су капиталисти своју руку на наше народно богатство, и то
кривњом бивших протународ= них властодржаца, па и кривњом разних старих политичара, који су сада нашли за потребно да буду У опозицији против нове Југославије и воле да нам предбацују како ми не знамо управљати и тако да_ ље. А ја могу казати, да, ако не би били ни учинили ништа друго, него што смо ослободили нашу дивну земљу од израбљивања из иностранства, учинили смо више за народ, него: сви ти надриполитичари за вријеме читавог живота, (Дуготрајан аплауз). ~ 4
Треће, инострани капиталисте улагали су свој капитал у нашој земљи тако да им је он доносио огромне профите. Ми податке о томе да је у већини случајева пре“ машена. добит за неколико пута од инвестираног капита» ла. Начин на који су страни капиталисти код: нас газдовали то им је врло лако омогућио. На пример, бакарна ру" да из Борских рудника није се код нас прерађивала у ба-
БЕОГРАД, 1 МАЈА 1947
|||
А
кар већ је извожена у Француску, а ми смо морали онда врло скупо куповати готов бакар од Француза. Даље, у бакарној руди из Бора, као што је познато, има прилично злата и то се злато у бакар: ној руди несметано извозило у Француску и тамо је дестилацијом вађено. Вредност тога злата, које је извезено достиже вредност уложеног капитала, а бакарна руда доби: вена бадава, што претставља огромну добит за француске капиталисте а за наше народе огромну штету.
Исти је случај и са оловним и _цинковим рудницима У Трепчи гдје има и много сребра. И ту је добит већ далеко премашила инвестирани капитал. Узмимо такођер као _— при-
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-448
|
велике добити али не у нашу корист. Инострани капиталисти градили су код нас само ткачнице али не и предионице. Предионице су имали у својим земљама, а готову пређу онда продавали фабрикама У нашој земљи по врло високим пијенама и на тај начин правили ту индустрију код — нас зависном од иностранства. Исти је случај и са електричним централама, које су биле такођер све у туђим рукама и доносиле велику добит иностранцима. И те централе код нас биле су зависне од иностранства, јер су се стројеви и дијелови стројева морали набављати. из земаља чији је капитал имао у рукама те е лектричне централе.
Исто тако стоји ствар, ако не још и горе, са разним руд-
МАРШАЛ · ЈУГОСЛАВИЈЕ ЧОСИ БРОЗ ТИТО.
мјер пафту. Зашто у Југосла“ |
вији није била скоро – ништа развијена индустрија ни добивање властите нафте, .зар ваљда нису знали инострани капиталисте да у њедрима наше земље има немало нафте Разумије се да су знали. Али, Шел и Стандарт Фил, који су имали монопол на нафту, пе“
тролеј и бензин у нашој зе-.
мљи чинили су све да би одржали. код, нас високе _ цијене нафти, петролеју, бензину. И тако даље, које су увозили из својих и разних других земаља. Не само.то да нису хтјели' сами откривати. код нас изворе нафте, већ су и врло успјешно, преко ·разних _ ко" румпираних „министара _ бивших режима, па и преко. саме краљевске породице. онемогућавали да се код нас уопште добива нафта ни ако су се зна-, ла тачно налазишта нафте,
"Даље, текстилна индустрија, која. је; код нас такођер била“ већим дијелом у рукама ино“" странаца, · такођер је уносила
НЕ пи пише ари и тв
"наше. земље, з. |
ницима. који су такођер били углавном у рукама. страних капиталиста, У тим рудницима је вршено такозвано пљаче кашко газдовање. Страни капиталисти нијесу се бринули о техничком усавршавању тих рудника, о осигурању од несрећа и тако даље. Они су се бринули само о томе да рад“ ници уз невјероватно мизерну надницу својим властитим рукама ископају чим више угља и разне руде. у |
Дакле, најбездушнији облик
„израбљивања. наших · радника
и пљачкање богатих њедра
Могао бих набрајати много
Си много сличних примјера, а“ ли ја мислим да је то довољ=
но па да се'види због чега је наша земља била тако сиромашна, ' због тога да се види колико је била потребна, праведна и корисна национализација свих предузећа код нас, због тога. да се види колико је потребна и неопходна индустријализација наше земље.
паса нит
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИН.
вријеме то доказује колико је тежак злочин бив-
У исто
ших управљача Југославије који су на тако видан начин упропаштавали нашу — земљу, продавајући народна богатства у бесцење туђину.
У нашем петогодишњем плану вођено је рачуна не само о свим гранама производ“ ње, осим индустрије и о за натству и сељаштву. Код нашег занатства постојала је 60јазан да ће се занатство ликвидирати као такво са петогодишњим планом и појача“ ном индустријализацијом. Та бојазан је сувишна. Ако МИ досада нијесмо могли посветити занатству потребну пажњу, снабдјети га са довољном количином сировина и 3 лата, то је разлог томе био тај што нисмо могли; а не
што. не би хтјели. Требало је са највећом брзином обнављан ти разорену индустрију и и сту снабдјевати са потребним сировинама којих је код нас |још увијек сувише мало, Тре“ "бало је на брзину _ снабдјети наше становништво града и села "најнужнијим _ индустријским производима широке по« требе и тако даље. Али ја не“ ћу оспоравати да није код многих наших људи, руково= дећих људи, постојало нера= зумјевање за потребе занат“ „ства. Но не само то, постоји још данас код неких _ људи
мишљење да је занатство од=
живило своје, да оно" данас више није потребно кала стварамо јачу индустрију, да оно као приватни сектор прои“ зводње смета правилном _ рач звитку друштвене, – сопијалистичке производње, која је код нас добила тај карактер услијед прелаза главних сред“ става. производње. из приватне у општу народну, друштве"ву својину, То је скроз погре~
пау
шно. Нама је занатство потребно и корисно. У многим гранама наша индустрија још дуго неће задовољити све потребе наших народа, а неке гране се још данас уопште не могу замјенити — индустријом, Даље, наше је занатство квалитативно на високом степе ну и ми ћемо због специфичности неких грана нашег за: натства исто помагати, а не кочити да се даље гаји и ра звија. Не занемаривање и У кидање занатства, већ његово укључивање у наш општи привредни план, његово помагање, његово организовање У производне задруге да би чим корисније послужило 0општем _ привредном _ развитку наше земље — то је наша по“ литика у погледу занатства и тога треба да се сваки држи.
Наше сељаштво и '"петогодишњи план.
ђ У нашем петогодишњем плану говори се о прелазу од екстензивне пољопривреде ка интензивној. Другим ријечима треба повећати плодност зе мље и побољшати начин 4 браде, Треба повећати количину добијених плодова са исте површине и – побољшати квалитет пољопривредних плодова, А како ћемо то ми постигнути2 Разумије се да не на стари начин обраде, како то проповједају разни назови доброчинитељи сељаштва, који се боре из демагошких И разних других разлога против индустријализације наше — зе мље, говорећи при томе да се са индустријализацијом з8немарује наше сељаштво, е су тврдње врло плитке, нелогичне и чудновате и сваком сељаку. Да би могли помоћи нашим сељацима унапредити пољопривреду ми морамо и мати потребну индустрију која ће производити умјетно' гнојиво, пољопривредне _— машине и алате. А да би могли имати такве фабрике које ће производити умјетно гнојиво, пољопривредне машине и ала: те, ми морамо најприје створити тешку металну индустрију, која ће израђивати фабрике за пољопривредне потребе, Ми морамо, даље, рационализирати наше руднике угља, жељеза и других руда, којима ће се снабдјевати љеваони“ це, односно тешка индустрија и тако даље. Једном ријечју без индустријализације и електрификације не може — се ништа постигнути од тога што смо горе навели. Индустријализација "наше земље нераздвојно је везана са по“ требама нашег сељаштва, које претставља велику већину наших народа. Индустријализација наше земље, према то-
ме, није сама себи циљ, већ она ће служити повећању благостања свих слојева — на-
рода, а у првом реду радника и сељака. Она је предуслов за остварење бољег живота наших радника, наших сељака, наше народне интелигене ције, наших радних грађана.
За нашу пољопривреду ми
· морамо према плану имати У
1951 години неколико хиљада трактора више но што имамо
" данас, да сељапи могу обра-
дити земљу. А гдје ћемо их
· узетир Разумије се морамо их
израдити у новим фабрикама. Ми морамо 1951 године има“
' ти преко два пута више трак-
торских плугова но што има-
' мо данас, око 240.000 — спре
жних плугова више но – што имамо данас, преко 60.000 ви-
_ ше сејачица, више преко 2.500 жетелица, више око 8.000 са-
мовезачица, више. око 220
' комбајна, више око 7.000 ко-
силица, више око 7.000 врши-
"дица, више око 14.000 трије-
ра, више око 70.000 сјечкали“ ца и тако даље, Према томе се види колико огромни значај има петогодишњи план за наше сељаштво, из тога се види да нам је потребно много фабрика, много челика, много бољих рудника и тако даље. Из тога се види колико је неоснована и лажна пропа-
(Наставак на другој страни)