20. октобар
и“ " ||
ЕНИ
о КЕ |
%
И ер о
Путешестбије једног чеВва
а да се на штетност биро, кратског вршења службе често указује, ипак се У државним установама нађе поне ки бирократа који кочи нормално одвијање пословања,
Типичан пример за то пружа чиновни« Поште број 2 У Београду, који че држао два-, десет дана чек са налогом Поштанске штедионице број 84 упућен Јавном тужиоцу Округа београдског, па га, најзад, вратио Поштанској штедиони. ци, са назнаком да је адресант непознат. Чек у питању био је хитне природе, јер се радило о депозиту, који је У смислу наредбе Савезне владе број 17.139 требало хитно регулисати, како новац не би ле. жао неискоришћен.
Ево, како се тај чек шетао, лок најзад није дошао у Тужиоштво. Дирекција пошта упутила је Поштанској штедионици налог број 84 дана 30 априла, како би Штедионица путем чека дозначила Јавном тужиоштву Округа београлског извесну суму новца. Пошта бр. 2 примила је од Поштанске штедионице чек број 10-505020 другог маја, када га је вратила Поштанској штедионици са назнаком да је Јавно тужио. штво Округа, београдског непознато, Пошто чек није приспео, рачуновођа Тужиоштва отишао је у одељење депозита за међумесне поште и од другарице Медиме дознао да је чек
Повластице Ја Путовање НО ОДИ
[" | риближавају се жарки летњи дани, Радници и памештеници ће ускоро поћи на свај заслужени годишњи _ одмор. Уредба Савезне владе о плаћеном годишњем _ одмору радника и намештеника обезбедила је свакоме годишњи од“ мор.
Плаћени _ годишњи _ одмор прошле године искористили су многи радници, У исто време најзаслужнији људи У обнови — ударници, новатори и Ра пионализатори послати су од стране Главног одбора сипликата за Србију као и од Централног одбора Јединствених синликата Југославије у најмодернија летовалишта на обали „Јадрана, Тако је 1946 године Месно синдикално веће у Београду послало на свој рачун 95 ударника. У 1947 години, само до 1 јуна, 208 радника послато је у бање којима располаже Главни одбор синдиката Србије, Од јуна до краја године послаће се још око 300 радника.
Остали синдикати у држави такође су слали своје радмике на одмор. У 1947 години стварање плана о тачном“ одашиљању радника, како не би тр“ пио процес производње, 3417 но је проширило број радника који ће ићи на одмор.
Повластице за путовање на одмор састојале би се углав“ ном из повластица које се дају ударницима, из повластица на превозним средствима, давању обилних туристичких следовања и извесном попусту у д!'жавним угоститељским преду“ зећима. Једна од главних повластица, Које ужинају најбо“ љи радници у нашој планској привреди, је бесплатан боравак у бањама где синдикати имају своје хотеле. Значи, раднику је плаћен годишњи одмор, а У исто време он добија и бепла» тан боравак крји плаћа Главни одбор синдиката за Срби“ ју, или Централни одбор Је» динствених синдиката Југосла. вије, Осим ових радника, рад“ ници који материјално боље стоје, а исто тако су на послу постали ударници, плаћају 50 од сте или 25 од сто од укуп“ те пене пансиона, Остатак сноси Синдикат, који је дотичног радника послао на одмор. се ве би дошло до забуне око
већ одавно послат преко Поште број 2 на исплату, Али, да се и даље не би чекало на приспеће чека, рачуновођа је по савету другарице Медиме, отишао у Поштанску штедионицу — одељење за рекламације — шалтер број 29, где је морао да чека више од једног сата, док није дошао на ред да види шта је са овим чеком.
После дужег трагања чиновник за рекламације једва је успео да међу хрпом чекова пронађе овај чек и предао га је рачунавођи. Тако је чек тек после равно 20 дана једва Успео да приспе у Тужиоштво, ма да Пошта број 2 није удаљена од Тужиоштва више од Једног километра.
Услед аљкавог и несавесног рада чиновника на пошти новац је лежао неискоришћен 20 дана, а рачуновођа Тужиоштва морао је да издангуби читаво пре подне да би пронашао чек.
Мако је одлука о укидању окружних народних одбора. и судова, која не предвиђа укидање и окружних тужиоштва, изгласана још 5 априла, несавесни разносач пошиљке вероватно претпостављајући да је укинуто и Тужиоштво, нашао је за себе „оправдање“ и дозволио да се ствара неред У финансиском пословању наших установа.
Драгић Р. ВЕСКОВИЋ судија Окружног суда Округа београдског
овога распореда повластица, потребно је да сваки радчик зна да ће му се категоризација његовог боравка означити у Упутници са којом одлази на путовање. Радници и намештеници, који самостално иду на годишњи одмор, а не на рачун Синдиката, добијају новац од предузећа за време колико остају и плаћају пуни пансион каб и сваки редовити посетилац. Поред плаћеног одмора, ови радници ће добити и посебну помоћ из фонда за одмаралишта. Главни одбор синдиката за Србију располаже за горње случајеве овим бањама: Бањом Ковиљачом, Врњачком Бањом, Нишком, Рибарском Бањом, и Палиђем крај Суботице, Хотели су укусно уређени, храна је изврсна и обилна, што најбоље доказује чињеница да је за 200—500 калорија јача од сле“ довања за најтеже раднике. Централни одбор Јединствених синдиката Југославије показао се веома активним у опреми одмаралишта, Он располаже добрим одмаралиштима у ГоздМартуљку у Словенији, у Врњачкој Бањи, Улцињу, и Старом Каштелу, Улцињ је оспособљен да већ од 1 јуна прими прве посетиоце. За рачун Централног одбора Јединствених синдиката оправља се радничко одмаралиште у Аранђеловцу, на Охридском Језеру са капацитетом од 150 кревета и на Борачком Језеру (Босна и Херцеговина) такође са 1 кревета. Ово последње опоравилиште рачунаће се у једно од најлепших у земљи,
»
Пре свега радни човек мора да зна какве има повластице у вожњи, Засада је одређено да повластице има на свим врстама возова и свим његовим разредима, изузев _ моторног воза Сарајево—Београд и Београд — Сарајево. На паробродима речне и поморске службе такође је установљена повластица ва бесплатан повратак из бање, опоравилишта итд. На аутобусима нема никаквих повластица. Када неко полази на путовање у бању, мора се одјави“ ти У свом месном народном одбору. Са таквом потврдом на железничкој станици треба да напомене да тражи тури-
Ма " ну па с
АН
МУ
| панп су први отворили сезону купања, а; — удицама
ШТА ТРЕБА ДА ЗНА РАДНИ ЧОВЕК КАД ИДЕ НА ОДМОР»
стичку карту, Ту ен добија карту са специјалном – маркицом. До бање или одмаралишта свако плаћа пуну карту. На излазној станици туристичка карта се не сме ниуком случају предати Као што се обична карта предаје, Ово зато, што се том картом сваки посетилац после десет дана може бесплатно вратити натраг до свог места. Прошле године десило се много случајева ла су услед незнања туристичку карту предавали на излазној станици. Такви посетиоци нису могли да користе бесплатну вожњу при повратку. У исто време карту треба чувати и ради добијања туристичког, појачаног, следовања. Ова повластица важи при повратку за исти разред и исту врсту воза којим је посетилац дошао У бању. Уколико би се неко враћао дужим путем, или брзим возом, а дошао је путничким, враћао другом класом, а дошао трећом, доплаћује разлику У пола цене карте. Ако се неко враћа краћим путем од онога којим је дошао, не добија никакву разлику.
Приликом саме куповине карте мора се иста тражити тачно до места где ће се боравити. У супротном, остатак пута пада на терет посетиоца. По доласку У бању свако се мора пријавити _Месном народном одбору. Ту добија потврду 0 боравку, Са овом потврдом 0 боравку и својом туристичком картом посетилац одлази на железничку станицу где шеф врши оверу. Са овереном картом, после 10 дана, посетилац има право на бесплатан по" вратак,
Друга важна ствар, на коју се мора пазити приликом одласка на одмор, је одлазак у ту ристичка места, која су одре-
ђена од Министарства тргови“,
не и снабдевања ФНРЈ у 34: јелници са Главном управом за туризам. Само у регистрованим туристичким _ местима посетилац Може добити туристичко следовање, које је и обилно и храњиво. У местима која нису регистрована као ту“ ристичка, не добијају се ни каква појачана следовања. Сва места на јадранској обали и - на њеним острвима сматрају се туристичким местима, На те-
риторији Народне Републике Србије има регистровано 103 туристичка места, у Хрватској 31, у Словенији 104, у Босни и Херцеговини 45, у Црној Гори 5, и у Македонији 19. За детаљније податке, конкретно, за имена места, најбоље је о“ братити се предузећу „Пут"ник“ које има испрпне податке о сваком месту, његовој најбољој саобраћајној вези итд.
За инвалиде народноослободилачког рата повластице се састоје у вожњи и самом лечилишту где добијају све бесплатно, ако су упућени од стране инвалидских лекарских комисија. Уколико инвалид иде самостално, иако је инвалид плаћа пуну карту као и сваки редовни посетилац. Борци од 1941 имају такође низ повла-
стица у местима где постоје _ хотели и домови за њихов смештај.
Прошле године у државним угоститељским предузећима и задружним ресторанима синдикално организовани радници имали су попуст са 20 од сто од цене једног дневног пан“ сиона, За ову сезону ово питање попуста је у разматра њу, Пошто ће ове године ве лики број радника да проведе одмор изван Београда, потребно је да се поново установи овај попуст од 20 од сто. Главна управа за туризам, у заједници са Министарством трговине и снабдевања, треба сво питање да реши што пре. Туризам, Као важна привредна грана, знатно ће имати користи од ове повластице, Препоручљиво је, а донекле и нормално, да се одобри овај попуст, од чега ће умногоме засвисити и посета најлепшим бањама и морским купалиштима наше земље.
Овогодишњи одмор биће боље организован. Културни жи“ вот биће појачан, Ми смо скоро слушали први јавни концерат за раднике - ударнике _на Коларчевом универзитету. Такви концерти приредиће се у сваком месту где буду дошли радници. Пријатне шетње, концерти, присна пажња према радном човеку указаће најбоље да се његови напори у фабрици, пољу или канцеларији, цене и пристојно награђују.
Мхадев ГАВРИЋ
"
ПА и АНИНА
к АВАРА ДВА |
БООГРОЛРКО СЛИКЕ
1 Е
. 1
Уређење саобраћаја на пијаци „Цветни Трг“
Г] та на Цветном тргу налази се на простору
који је уоквирен улишама Маршала Тита, Његошевом и Јована Ристића. Мако је тај простор доста велики, пијаца се пре подне, услед великог броја купаца и продаваца, налази делом и на улицама Јована Ристића и Његошевој. Пре подне од 5 до 12 часова, у времену када је на пијаци најживље, аутомобили, кола и камиони
пробијају се тешком муком 0овим улицама које су. закрчене светом, што у исти мах претставља и опасност за грађане. Понеки пут, када прође неки аутомобил __ брже, створи се права паника међу грађанима, а нарочито међу сељацима. Из свих ових разлога, 24 У интересу реда нашег града с једне стране, као и ради безбедности грађана с друге стране, било би неопходно да се за време док траје пијаца, од 5 часова ујутру до 12 часова у подне, на пијаци потпуно обустави сваки саобраћај. У,
· том случају аутомобили и ко“
ла не би могли да се крећу У ово време Његошевом улицом од Маршала Тита до Краља Милутина и улицом Јована Ристићи од Маршала Тита до Мишарске.
Мислим да би се обуставља“ ње саобраћаја у овим улицама, које углавном заузимају само мали простор, могло лако извести. Тиме би се спречила и могућност евентуалних несрећних случајева.
Дд. С.
ЕВИДЕНЦИЈА ЛЕКОВА КОЈИМА РАСПОЛАЖУ АПОТЕКЕ
| едавно сам обишао скоро све државне и друге апотеке да бих нашао лекове које ми је препоручио лекар филијале Државног завода за социјално осигурање. Биле су. ми потребне „Атофан таблете“ и „Бетаксин ампуле“. По свим апотекама сам добијао одговор да тих лекова нема. Неки су ми апотекари чак рекли, да та лекове уопште не могу наћи и да ми је узалудно свако даље тражење. Исто то су ми рекли и у апотеци Државног завода за социјално оситурање.
Мислим да би лекари Државног завода за социјално осигурање требало да имају тачан преглед, којим ређим и специјалним лековима располажу београдске апотеке, или бар само државне. Требало би установити списак тих лекова по коме би се лекари равнали приликом _ издавања рецепта. Кад би такав списак постојао, лекар би могао да види којим лековима апотеке располажу, па да такве лекове и прописују. Ако би лекари издавали
рецепте – прегледајући најтре списак, не би се догађало да оситураник завода узалуд лу-
та по свим апотекама и да тражи лек кога нема. БГ, Градиштанска бр. 12
КАКО ДА СЕ ОБЕВБЕДИ ДОВОЗ ПОСЕТИЛАЦА ДО ФИСКУЛТУРНИХ СТАДИОНА (С ортан стадиони __Београда налазе се већином
ван града, често доста удаљени од трамвајских и аутобуских
линија. Сад је спортска сезона у пуном јеку и љубитељи спорта морају доста да се намуче док стигну до спортских ста» диона. 3
"Стадион ЦДЈА је највећи стадион у Београду. Он може да прими највећи број гледалаца — љубитеља спорта. Овај стадион је близу трамвајске пруте број 10, којом се служи велики број гледалаца. Али недељом, кад се обично одржавају спортске приредбе, немогуће је ући у трамвај број 10. Кола има мало и већина људи је принуђено да иде пешке, Није редак случај да по који љубитељ спорта крене У један сат од куће да би стигао на спортску приредбу која почиње у 3,30 часова, Људи који станују на Карабурми, Дорћолу, Палилули и другим удаљеним крајевима, морају да изгу. бе два сата док стигну до стадиона. Мислим да би требало бар недељом појачати линију број 10 и увести неколико кола више, Било би најбоље, уколико је то могуће, кад би у данима великих спортских приредби саобраћало од Теразија до стадиона неколико аутобуса. Ти-
ме би љубитељима спорта био много олакшан долазак на ста. дион. Мислим да би се данас, кад фискултура игра тако важну 'улогу, требало позабави. ти овим питањем. 3. Њ .
СПРЕЧИМО ШПЕКУЛИСАЊЕ МЕДИКАМЕНТИМА 7] ре неколико дана добио сам од лекара Државног завода за социјално оситурање рецепт. На рецепту су била написана два лека. Обилазио сам београдске апотеке да нађем лекове који су ми потребни. Међутим, у једној апотеци сам нашао један лек, а другог није било. Тражио сам га по свим београдским апоте. кама и свугде исто. Где је било једног лека, није било другаг, А мени су била обад“ ва неопходна.
Лекарима Државног социјалног завода је познато да тре» ба за сваки лек да издају по-
себан рецепт. Међутим, они то као да заборављају и још увек дају један рецепт за два лека, Тиме пружају могућност апотекарима да шпекулишу. Јер, ако неко купи само један лек, а на рецепту су написана два, онда апотекар може са оним другим леком да шпекулише, Рецепт остаје код њега . и он њиме правда издавање оба лека. Лек који није издао, | ' јер га моментано није имао, а касније га набави, може да прода на црној берзи. 47
у 68 МУ] ~“ КЕЋ ж % 1 па ту пи
а ~ | | Ј : :
Требало би да лекари пове- ду више рачуна о издавању рецепта. Тиме би онемогућили сваку шпекулацију, а сем тога би уштедели лутање осигураника по апотекама, јер се го тово викад не деси да се у једној апотеци нађу сви лекови написани на рецепту.
с #. ТЕРЗИН