20. октобар

О Дно лијативр 1 валови

отварању равних кутића

На так просторија истиче се као најчешћа тешкоћа за правилан

свим конференцијама и саветовањима, — недоста-

развој културно ~ просветног рада. А што је најгоре, многе наше организације задовољавају се самом том констатацијом и не подузимају никакве мере да пронађу или изграде прикладне просторије за црвени кутић или раднички клуб. Ма да је од одлука Четвртог пленума Јединствених _ синди. ката Југославије прошло већ шест месеца на отварању црвених кутића и радничких клу„бова учињено је веома мало.

У Београду има око 700 синдикалних подружница, а само 48 црвених кутића и два радничка клуба. Предавања, конференције, кружоци, курсеви и остали |видови културно-просветног рада одржавају се већином или у радним просторијама или 'у мензама у којима за тај рад нема потребних услова, нарочито с обзиром на хигијенске прилике. Од наведеног броја првених _кутића 24 се налазе по установама, те се њихов рад не осећа и служе углавном као синдикалне просторије које се користе од времена до времена.

Упркос овако лошет стања, које је само делимично последица објективних тешкоћа, код наших синдикалних подруланица још се не осећа довољно залагања 32 проналажење и стварање одговарајућих _ просторија, Синдикалне подружнице не споразумевају се по томе питању са управама предузећа, нису начиниле заједвички план коришћења средства фонда руководства Као и добровољног рада свога чланства. У неким предузећима по. стоји план изградње првеног кутића или клуба, у некима је изградња у току, — као 'у Београдском електричном саобраћајном прелузећу, Октобарској слободи, Државној штампарији и другима — али ни ту нема ловољно систематског рада управног одбора синдикалне подружнице и настојања да се радови што хитније изврте, да се што шире заинтересује чланство те да и оно, масовно, помогне у изградњи и уређењу просторија.

Поред овог појавило се и погрешно схватање циљева и значаја црвених кутића и радничких клубова. У МНОТИМ синдикалним подружницама црвени кутић схваћен је буквално, као ћошак украшен заставом, сликама и паролом. Јасно је да је овакво схватање црвеног кутића укочило рад културно-просветне комисије и да чланство тих подружница остаје и даље без потребних просторија за одржавање предавања, курсева, кружока, читаонице итд. Осим тога првени кутић схваћен је обично Као јелна просторија, а раднички клуб као више просторија. Међутим и црвени кутић може да има више просторија, али су оне свеу кругу предузећа и служе искључиво за радни колектив тога предузећа. Раднички клуб је пак изван али у близини предузе ћа, може да има једну или ви. ше просторија, а служи не само за радни колектив тога предузећа, већ и за околину, суседе, познанике, чланове ралничких породица.

И у црветом кутићу и у радничком клубу треба настојати да поред дворане за предавање, библиотеке, читаонице, со. бе за курсеве и кружоке, буде и друштвена соба с ралио-апаратом, шахом, _пинг-понгом итд. У неким предузећима ова друштвена соба сматра се црвеним кутићем, те тако долази до погрешног схватања да Унутар клуба постоји и црвени кутић. у

У вези с нашим новим задацима у раду на испуњењу привредног плана, пред нас се постављају и задаци озбиљног, систематског учења, подизања стручног и општег образовања, а то значи; одржавање разних курсева, семинара, предавања, индивидуалног учења итд. За овладавање тим задацима, као и за опште културно уздизање, неопходно је потребно створити и потребне услове за рад, тј. удобне просторије које би радницима с једне стране пружиле одмор, а с друге стране омогућиле учење и васпитавање, ГА. МАГАШИЋ

Па а ава

ДА

пп =

Изложбе радова

ученика гимназије и ученика у привреди

рајем сваке школске године, па и ове, отварају се изложбе ђачких радова. Ово излагање ђачких радова корисно је из више разлога.

У првом реду ствара се још јачи контакт између школе и родитељског дома. Посећујући изложбе, родитељи се упознају са школским животом и радом своје деце, а у исто вре: ме обавештавају се о стању и напорима савремене школе и савремене културе. Ове изложбе не привлаче само родите ље него и остале грађане, који посећујући изложбе упоређују бивше и савремене школе, изложбе појединих школа и њихове младе излагаче. Школа се на тај начин по пуларизује у својој средини, подиже јој се Углед у народу, а У исто време доприноси оп' штем културном уздизању.

Изложбе ђачких радова мо. гу врло позитивно да утичу и на наставнике других школа. Посматрајући ' изложбене _ ра дове, и незнатне на око ства“ ри код њих ће често изазвати

радни једна

У Железнику _ данас шест бригада, по из сваке републике, које су формиране од најбољих 0младинаца. Оне подижу фабрику која треба ускоро да да нашој привреди неопходно потребне машине-радилице, ма шине за фабрике аутомобила. трактора и многе друге које смо досада увозили из _ иностранства. _ Фабрика у Желе“ знику треба да буде једна од основних фабрика за развој наше тешке индустрије, – без Које се не може ни замислити брза социјалистичка из градња земље и обезбеђење њене независности.

За радове на изградњи ове фабрике потребни су већином квалификовани _ радници. Оскудица у стручним кадровима налаже да се из омладинских редова уздигну и оспо" собе квалификовани грађевински радници. Омладинци полетно са одушевљењем форми“ рају разне стручне курсеве, али због недостатка наставни“ ка већ формирани курсеви ни до данас нису могли отпоче-

„ти са радом. "Међутим, преда-

вача за ове курсеве може се довољно наћи. То могу да бу ду наши стручњаци, ударници и најбољи радници из грађевинарства. Синдикалне _ организације могле би о овоме по вести више рачуна и веома 6рзо решити веома важан задатак, који не чека одлагање. Али, поред рада на струч' ном оспособљавању, омладинским бригадама у Железнику треба пружити пуну помоћ и у раду на културно- просвет“ ном уздизању. На овом пољу тешкоће се, с обзиром на близину Београда. пе би смеле ни да појаве. У Београду постоји 19. синдикалних културно: Уметничких друштава и велики број културно-уметничких гру па, Досад су градилиште У Железнику _ посетили само културно уметничко друштво »Никола Тесла« и Радио-Бео“ град. Прошле недеље Железник су посетили и чланови загребачке Драме. По плану, ко" ји је саображен општем плану пада омладинских бригада, Из Београда ће у Железник одлазити сваке недеље по једно културно:уметничко _ друштво. Међу омладинцима у Железнику има и приличан број неписмених, Рад на њиховом о"

нове идеје, нове одлуке, или ће пак деловати у циљу по-

прављања или побољшања Њи-)

хове досадашње. праксе. Изложбе ђачких радова су од 0особитог значаја за педагошке и психолошке _ научне раднике као и за уметнике и културне раднике уопште, јер им 0" ви радови могу послужити као градиво за озбиљне студије.

У Београду је досад отворено шест изложби ђачких радова, и то: Шесте женске гимназије, МИндустриске школе у Раковици, Женске занатске школе у _Бранковој улици, школе број 2 ученика у привреди у Дечанској улици И школе ве 7 ученика у привреди на Топчидерском брду.

Друга женска гимназија из" ложила је ђачке радове у четири пространа одељења; Женска _ занатска школа : Бранковој улици изложила ЈЕ радове народног веза, хаљина, блуза, рубља, декоративних стварчица. Школа број 2 и број 7 ученика у привреди као

Потпретседник Президијума. На родне скупштине Моша Пијаде разгледа изложбу ђачких радова ученика Индустриске школе у Раковици

Београд треба да помогне Железнику на културно» просветном раду

писмењавању такође је незадовољавајући, поготову с 06 зиром на удаљеност од Београда. Рад на описмењавању мора узети сталан, систематски карактер, а не само кампањски, За време зиме, док је трајала кампања описмењава“ ња, наши просветни радници, Фронт и синдикати трудили су се да пронађу и описмене и шездесетогодишњег – неписменог старца. Та активност не би смела ни данас да опада, поготову кад су у питању омладинци, носиоци борбе за

што бржу изградњу наше земље и остварење првог Пе- 1 тогодишњег плана,

Дакле, Београд мора хитно

и организовано помоћи омла“ динским радним бригадама У Железнику почев од давања предавача за стручне течајеве, па преко рада на описмењавању, до високо (уметничких приредаба и садржајних _еко номско-политичких предавања“ ој

Цове кате

Едвард Кардељ: Говори на Париској конференцији, издање Културе, ћирилицом и латиницом, стр. 125, цена 20 д.

Б. П. Јесипов и др. Н, К. Гончаров:

Педагогика уџбеник за учитељске шко ле, издање Просвете, стр. 675, пена 60 дин,

Васпитни рад у дечјим домовима,

педагошка библиотека, издање Просвете, ћирилицом, стр. 219, цена 23 дин.

тата

пе и

и Индустриска школа у Раковици изложиле су низ цртежа, графикона, слика, преци. зних механичких делова и алата и кроз њих приказали живот и рад ученика-омладинаца.

Свака од ових изложби је 0: гледало ученичких способности и слика рада школе на васпитању и образовању својих ученика.

Посета овим изложбама је минимална према циљу и ути" цају које оне треба да имају. Сем појединачних _ случајева, ни родитељи ни наставници других школа, ни научни радници и уметници не посећују ове изложбе. .

Највеће интересовање пока• зују омладинци, и то из са ме школе, Тако се овим изложбама остварује само _ један део циља. Коментаришући ианализирајући поједине изло жбене радове код школске 0младине се буди, изоштрава н развија критички дух, а сазнање да ће се и убудуће отворити изложбе најбољих радова делује позитивно на ученике. Они се међусобно такмиче ко ће израдити боље и лепше радове, Они раде са љубављу и

ивтересом, код њих се буди самоиницијатива и развија стваралачка _ снага. Њихови

изложбени радови често путз откривају таленте, који би ипаче остали можда и незапа.жени. На изложбама ћачких радова заиста се има шта видети и научити, Омладина треба да их посећује у што већем броју, најбоље колективно. Родитељи и наставници треба да виде шта се ради и по другим школама, а не самоу 9 ној у којој предају или у којој им учи дете. Културни радни“ ци и уметници на овим изложбама видеће оне који ће их заменити, осетиће пут којим су пошли и , можда, помоћи им, а често ће се и сами од омла· дине понечему научити.

Време евентуалног отварања летње биоскопске баште У Стаљинградској улици

Археолошки налаз у Београду

На целој територији наше“ га града копају се темељи за нове зграде, пуним замахом се остварују задаци Петогодишњег плана. Том приликом излазе на површину остаци материјалне културе прошлих _ времена и допуњавају слику о животу људи тих времена која су нам из историје већ позната.

Музеј града Београда води надзор над свим местима на којима се врше земљани радо. ви, а на којима се налазе објекти који су предмет археолошког проучавања. Тако је стручно особље музеја на углу Булевара Црвене армије и Проте Матеје ул. пратећи радове на терену, наишло и пренело У свој музеј нешто римске грнчарије, У понедељак, 26 о. м. појавио се на 1,50 м. испод површине земље један камени блок, и кад је ослобођен од земље, видело се да је то по свој прилици гробница из римске епохе, У уторак, 27 о. м. приступили су музејски стручњаци испитивању _ УНУтрашњости самога — објекта. Тако је на дну масивног саркофата састављеног од шест камених блокова нађен скелет 5

Римска гричарија, новац и накит пронађени у ископинама на у-

глу Булевара Црвене армије и улице Проте Матеје

Тр аања филма почиње у једном возу који транспортује Летонце

на робију у Немачку. Под фашистичком окупацијом Европе, скоро из свих земаља транспортовали су љу де, жене, па и децу да У Немачтој раде и умиру на најгрубљим пословима, Нарочито пљански, са садистичком окрутношћу терани су у Немач_ ку становници европског истока. Како из осталих совјетских република, одлазили су транспорти и из Летонске. Као н у осталим совјетским окупира. ним областима и у Летонској су Немци жестоко пљачкали, палили, уби“ јали, вешали. Као и други совјетски људи, и Летонци су дубоком мржњом,

Једна сцена из филма „Синови“

[|

отпором н борбом узвратили окупаторима да масиље. Живот и борба У окупираној _ Летонској дају основу тематици филма »>Синови«.

Сиже широко захвата аудбину неколико породица, у логичној повезаности са општим приликама и догађајима. Став и поступши појединих чланова тих породица уопште су ка, рактеристичин,

Јанис, једно од главних лица филма, бежи из транспорта који иде ва Немачку, — хватају га на домаку куће, поново бежи, одводе му У логор жену и ћерчицу, он хоће да се преда да би их спасао. Овај човек још не познаје добро Немце. У почетку не схвата како се треба од“ носити према окупаторима, али судбива његових најближих уверава га У убилачку суштину фашизма и потребу отпора, Доспевши у партизански одред Јанис <6 коначно укључује У организовану борбу. Његов брат Волпа издао је земљу и сународнике

и ступио у немачку полицију. Долази у сукоб са породицом, родитељи су та презрели, а на крају га, у тренутку сумње у безуветну оданост, убија немачки официр. Механичар – Карли, познат као весељак и честит човек, ради за Немце. У то верује и његова жена и необично јој је тешко због очигледног презира ·суседа и позна, ника, Карлис је, међутим, смео и вешт саботер и диверзант, повезан са партизанима. Млинарева кћи Милда поштена је девојка и ватрена патриоткиња, Вереник јој је отишао са ЦРрвеном армијом, а она је у непосредној вези са партизанским одредом и мако некад неискусно, пожртвовано испуњава задатке. Све су ово значајне дичности филма, а таквих је у стварности било много, Мното се оваквих људн н жена истрајно борило и дол

са објектима који су уз њега распоређени, а који се састоје од 2 стаклена суда (један се налазио поред главе, друти поред ногу), једне стаклене ниске, металног запона за појас, нешто сребрнога новца затим једне златне гривне, једног златног прстена са двобојном пастом у лежишту за камен, 2 коштане и једне металне игле и једног златника са именом римског императора Галијена, Када буде налаз о чишћен, одредиће се тачно доба када је гроб постављен. За сада, према златном нов“ цу Галијена који је владао од 253—968 год. наше ере, може се једино рећи да гроб није од тога доба старији.

Римско насеље у Београду простиргло се до Југобанке, одакле је почињала некропола (гробље), која је пратила, по римском обичају, главни друм који је ишао паралелно са Булеваром Црвене армије и просецао га код Студентског дома, Тај друм спајао је Сингидунум (Београд) и Виминацијум (Костолац), и поред њега су већ налажени гробови. Стога постоји могућност да ће се приликом продужења радова наићи на још неки споменик те врсте и доба.

Налаз је пренет у музеј града Београда, а ускоро ће бити пренет и сам саркофаг,

На све стране се у Београду ради, на све стране се копа, и из земљине утробе излазе многи предмети да покажу како настаје историја. На руше“ винама прошлости ниче нови град који је због свог завидног положаја мамио многе народе и бивао много пута рушен и поново грађен, за чије се ослобођење и у најновијој историји много крви пролило. Због тога сви наши грађеви“ нари, сваки грађанин Београда треба да обрати пажњу на све што излази из земљине дубине, и да не допусти да нам пропадне ниједан _ историски докуменат,

Драга ГАРАШАНИН

археолог Муззја града Београда

принело ослобођењу Летонске и сре ћи њених становника у великој за. једници орешублика социјалистичког уређења,

Филм је свестрано веома добро поч стављен и обрађен и оправдано се може убројати у велика значајна дела совјетско кинематографије. Лич= ности сценарија ненамештене су и психолошки објашњене, Њихови поступци и односи су сасвим људски; неизвештачени, искрени, Овако пока, зани ликови и сам развој радње необично снажно и пријатно делују својом истинитошћу. Гледалац осећа да су људи и догађаји из живота, разуме зашто су такви и зашто тако раде, _ схвата да су слободољубиви људи, дубоко хуманих и напредних схватања, морали да потуку одвратну и назадну фашистичку армију и идеологију. Режисер филма Иванов показао се као велики уметник, зрелог укуса ни смисла. Многе појединости, на; пример; сусрети људи који се воде или не. мачке заседе или завршна сцена; оквир догађаја, било да су то пеј зажи или декорације, течан, логичан и узбуђујући развој радње и добро ожарактерисани _ типовн, _ убедљиво доказују и лично мајсторство режиз сера ни добро усклађен рад са оста» лим учесницима у стварању филма. Импресивном утиску, који »>Синови« обтављају на гледаоца, много допри, носи музика познатог композитора Пушкова, ванредно доследна ситуацијама и општем драматичном соклопу филма,

Садржајно и уметнички »>Синовне су такав филм да човек стварно 04 сећа потребу да о њему каже нез што врло похвално,