20. октобар
6 ТУНИ 1947
20 САЛОБАР
живот
О проблему обраде · народних мелодија
Н ле оригиналне _ народне мелодије које имају велико ритмичко и мелодиско богатство и разноликост током времена примиле су, нарочито свирањем у кафанама, разне негативне _ утицаје и измене. При свирању У кафанама У њих су уношене произвољне промене, добијале су погрешну пратњу, мењан им је ритам и хармонија није одговарала карактеру песама, Пре рата није било настојања да се народне. мелодије изводе на радио станицама У свом чистом, оригиналном облику, без разних искварених кафанских примеса, које су их унакажавале Мали број композитора био је тада упознат са народном музиком и стварао у том духу, а већи број од њих је стварао дела под утицајем свих могућих и: ностраних праваца и „изама. Због тога су се на радио станицама и изводиле тада на родне мелодије у тој кафан_ској „обради“.
После ослобођења више се није могло наставити с том праксом. Пред наше композиторе и Радио-комитет поставили су се тешки и одговорни задаци. Народне мелодије требало је дати У доброј обради, У њиховом оригиналном облику, без искварених кафанских манира.
Композиторима је стављено У задатак да уметнички обраде народне мелодије, а да им сачувају карактер, да обрада одговара принципима уметничког обликовања а у исто време да буде једноставна и приступачна народу.
" "
Од ослобођења већи део песама изводи се на радио станицама У обради појединих наших композитора.
Обраде композитора не мењају народну мелодију, већ јој само дају пратњу и хармонију. Нарочита тешкоћа је, мебђутим, у томе што свака мелодија има разне варијанте, које веома компликују рад..
Композитори су учинили до сада велике напоре да би што боље обрадили народне песме и дали их у оригиналном облику. Веома су плодни и. корисни састанци на којима се изводе најбоље обраде и на темељу дискусије тражи се прави стил за обраде.
Обрада већег броја песама је веома успела и то нарочито од стране композитора који познају наше народе песме. Међутим неке обраде нису успеле јер композитори уносе у њих превише личнога а пратња и хармонија не одговара карактеру мелодије. Ово је донекле последица слабог познавања народне музике а с друге стране тражење новог пута У обради народних песама. Они композитори који су годинама били одвојени од народне музике и који су тек сад почели да је упознавају не погађају при обради прави карактер песама. Неке обраде су веома слабе и требало би их што пре побољшати,
Овај проблем има и своју другу страну. Грађани који слу шају радио већином су навикли на кафански, бећарско-еротски начин извођења и не могу да разумеју нове обраде. Чују се протести нв негодовања код многих услед новог начина свирања народних песама. Београдској радио станици долазе писма од многих грађана који негодују због нових обра-
/ чколај Мордвинов у улоз
а Григорија Коговског у филму
да. Многе примедбе у писмима су неумесне јер грађани захтевају стари кафански начин извођења народних песама. Извесне критике из народа које: се конкретно односе на поједине песме и обраде, могу бити позитивне и помоћи композиторима ла нађу пут и погоде прави карактер песме.
Један од главних начина на који би се добре обраде могле приближити народним масама је шира популаризација обрађених народних песама. На популаризацији обрађених народних мелодија није до сада много учињено. Радио комитет ће ускоро издати збирку најбоље обрађених народних песама, којом ће се моћи користити сви музички ансамбли. Потребно би било такође да се на јавним приредбама изводе успеле обраде народних песама са тумачењем. На тај на чин вршило би се музичко ва“
__ СТРАНА 9
спитање _ народа и олакшало разумевање музике уопште. Решење овог проблема захтева дуже време измену искустава и рад свих наших композитора, Он се не може решити преко ноћи. Данас кад наш радио има задатак да музички васпита и исправи укорењени искварени укус, вели. ку и одлучујућу улогу треба да одиграју у том раду композитори. Пред њима стоји нима-
"ло једноставан задатак да на-
роду обраде и очувају оригиналне песме, очишћене од ра зних рђавих утицаја. То је обиман посао за који они још немају довољно искуства, за који још траже пут и због тога је и потребно да се удубљују у нашу народну музику. То би, осим осталих задатака који стоје пред њима, требало да буде саставни део њихове петољетке. Културно“уметничке приредбе без игранке и точења алкохола ослобађају се државне таксе
У Службеном листу број
106 од 30 децембра 1986 године у табели број 1 Б Тарифе пореза на промет услуга, изишло је да се на све биосколске, позоришне, музичке, балетске, фискултурне и остале забаве и спортске приредбе, (забаве, игранке, коњске трке, мађионичарске претставе, циркусе и томе слично) плаћа, порез _ 28% од — продајне цене улазнице. ЛПо тачки 18 ове тарифе од плаћања пореза, ослобођена, су: државна. позоришта у погледу промета од њихових приредби. Остављено је комитету за културу и У метност Владе ФНРЈ да у сагласности са Министарством финасија ФНРЈ одлучи која, св позоришта и под којим, у: словима ослобађају од овог. пореза; затим, ослобађају се и. државни музеји у погледу накнаде коју примају од посетилаца, као и Југословенски црвени крет на накнаде од при-
редби ош аоених искључиво у његове сврхе.
фе број 1 Б изишло је у Службеном листу број 45 од 30' маја, 1947 године још да, се ослобађају од плаћања, државне таксе и: „културно-уметничке приредбе без игранке и без точења алкохолних пиба кад их приређују: државне установе, организације Народ ног фронта,
Као допуна тачци 18 Тари- | |
ратних инвалида; домови удружења слепих и глувонсмих, дечји домови, Удружења уметника,. књижевника, и композитора, друштва за културну са радњу са страним земљама, народни универзитети, домови културе и домаћи симфониски оркестар«.
|Филм |
»КОТОВСКиј«
»Котовскиј« спада у ону групу филмова, који нам оживљавају ликове легендарних хероја грађанског рата — ликове Чапајева, Пархоменка, Шчерса. _ Григор Котовскиј — један је од таквих хероја, син народа Бесарабије, израстао у борби за човека, достојан живот радних људи. Филм откриви најбитније у револуционар ном лику и развоју Котовског, кроз период од око двадесет година. Радња почиње 1909 године и завршава се годинама грађанског и интервенционистичког рата.
Григорије Котовскиј био је згроном на имању једног бесарабског племића«стахије. Племићка породица понаша се према сељацима као за време »крепосништва«. — малтретира их и батина без милости. Котовскиј, правдољубив и темпераментан човек, неће да трпи овакав однос према људима отворено напада племића, Затварају га, он бежи и почиње да се обрачунава са припадницима спахијско,племићске класе. Са групом побуњених сељака напада и уништава замкове и њихове власнике. Овај борбени, смели човек задаје страх аристократима. Војска и полиција на.
"стоје да га онемогуће, Неколико пута га пута
хватају м осуђују, неколико Котовскиј бежи из тамнице =
„Котовскиј“
_ Стаљинов награде,
наставља да се свети.
У годинама пред револуцију Котовскиј се у једном затвору сусреће са бољшевиком Харитоновим. Харитонов објашњава _ Котовском да његов начин борбе неће много помоћи Љу дима, Самостална борба м појединачно уништавање припадника — експлоататорске класе неће изменити ни побољшати положај _ угњетаних сељака. Народ треба организовати под воћством (бољшевичке партије, радничке класе и револуцијом сврг. нути са власти класу капиталиста. Котовскиј ипак остаје при своме мишљењу, поткупљује стражара, поново бежи и, после неког времена опет га хватају. Револуција 1917 године омела је извршење _ смртне казне над Котовским, Људе, који га ослобађају из затвора, води Харитонов. ;
У грађанском рату Котовскиј је схватио како се треба борити да би људи рада одржали револуцијом узету власт. | Котовскиј и Харитонов воде одред по Украјини из битке у битку против контрареволуционара и интервенциских с чета страних импе ријалиста. с Котовци постају чувени. То су прекаљени борци револуције, неустрашиви ослободиоци Беле Шркве, _ Одесе, |!хероји _ грађанског рата.
Кроз драматичну радњу филм даје развој револуционара Котовског, Оп почиње индивидуалним терором против бесарабиских земљорадника. Од Харитонова сазнаје о другом начину и ширим циљевима борбе.
Темпераменат _ смелост и енергија помажу Котовском да се за време грађанског
синдиката, родне омладине, Удружења '
!
рата одлично снађе у командовању одредом. _ Захваљујући Харитону м револуционарном учењу развија сво, ја сватања и постаје кумуниста.
Улогу Григорија Котовскот игра познати совјетски уметник, лауреат Стаљинове награде, Николај Мордвинов. Обрадом овога лика Мордвинов је поново показао да одлично ТУмачи улоге херојско-драматског карактера. Остале _ главне _ личности глуме популарни уметници совјетског филма, лауреати Стаљинове награде Николај Крјучков и Василиј Вањин и глумица Вера Марецљаја, позната из филма »Претставник власти«,
«воз ИДЕ НА ИСТОК»
>Мосфилма« _ добитлик редитељ. Ј. Рајзман, почео је пр= кратког времена снимање нове филмске комдије у 60јама »>Воз иде на исток«. Сценарио је написао добитник Стаљинове на граде драматург ИМ, Маљугин.
У студиу
, Изградња стадиона Фд. „Сигнал“
| ВРЕДНЕ РУКЕ ФИСКУЛТУРНИКА ИЗГРАЂУЈУ СТАДИОНЕ
Ј Бедгродо (0 гроде Куполишни стоднони и ДРОГИ
ознато је да су спортски
клубови пре рата оскудевапи У спортским објектима и теренима. Једва неколико већих друштава у великим местима, н_ мали су оно најпотребније. О малим друштвима и о изградњи терена није се нико бринуо. Према томе, и нове фискултурне организације наследиле су ту тешкоћу, која се сада више осећа због свестраности фискултуре и много живљег рада фискултурних организација. Нарочито се у Београду осећа оскудиџа у теренима, Ту су велика друштва, која немају све да би упражњавала сваку грану спорта, Ево, конкретног случаја за идућу недељу. Утакмица „Металац“ — „Хајдук“. која би за Бе. ограђане била врло интересантна, не игра се у Београду, већ у Новом Саду. Тамо се игра због тога, што се стадион ЦДЈА преуређује и проширује за Слет, а ниједан други терен не би задовољио за овако велику утак_ мицу. Стадион „Авале“ неће, из. гледа, бити готов овога лета.
Други, још интересантнији моменат је интернационални сусрет за Девис куп између наше репрезентације и репрезента. ције Јужне Африке, Први сусрет ове врсте, ноји се игра у нашој земљи, игра се у Загребу, јер у Београду нема терена за то. Прошле године, требало је да се сусрет са Шведском игра у Загребу међутим, Швеђани, на то нису пристали „због. малог те» рена. И због тога смо монда, изгубили прошле године,
Петогодишњи план, међутим, поставио је и ово питање на право место, обухватио га у свој ширини. Петогодишњи план нам гарантује да ће за врло кратко време тај проблем бити решен, За годину-две, а највише пет, наша фискултурна организација имаће потребне објекте, не само за упрашњавање физичке културе, већ и за репрезентативне ме_ ђународне сусрете,
То је оно што држава мели да изгради. Ту сада треба да умногоме припомогне и сама фискултурна организација. И
· она то чини у великој мери. У
целој земљи вредне руке фисвултурника изграђују или дограђују потребне објекте.
Београдска друштва такође у томе учествују. „Црвена звезда“ има свој стадион на Налемегда-
-ну. „Спавија“ је своје мале те.
рене добила пре неколико дана,
Прво нупатило фискултурника на Ади Циганлији
То је само почетак. Иде се за тим да свако друштво има своје терене за одбојну, кошарку, тенис, пливање и томе слич. но. У Београду ће бити неколико великих футбалских терена, стре лишта, аутомобилска и бицикли. стичка листа и томе слично.
Сада је пето. Сезона водених спортова, На Ади, која је зами. шљена као један велики центар фискултурника, подиже се прво купалиште фиснкултурника; Вред ни чланови фискултурног друштва „Графичар“ раде већ не. колико дана. Ниче једно велико и лепо купалиште фисвултурника, На тај начин ће се на овом лепом острву отнлонити једна велика празнина,
Чланови „Графичара“ раде у спободним часовима. Самоиницијативно и напорно, Еупалиште треба у току овог месеца да буде завршено. Због тога се на радовима може видети по 150200 чланова друштва, како неуморно раде. б
Велики спортски стаднон „Сигнала“
„Сигнал“ је фискултурно друштво железничара и бродара. То је вредно и добро друштво. Они су предузели и изградњу вели. ног стадиона на Сави. То није мали објекат, То ће бити најмо-
дерније, и. највеће купалиште у
Србији заузима простор некада,
шњег „Боба“ и „Њелезничара._
објекти И Торени,
и простире се на више од 18.000 квадратних метара, Модерне и са свим конфором, кабине ће моћи да приме преко 1500 ку. пача, Радови су · почели још прошле године и требало је да се заврше до овог лета, Међутим, велини водостај Саве није омогућио овим трудбеницима да приону послу пре него. што се вода повукла. Али, ради се неу. морно, Зграде су већ готове. Сада су већ при завршетку електричарски радови и столари-
ја. За неколико дана стадион ће.
бити готов. Тако ће самоиницијатива, уз припомоћ надлежних, донети један велики резуптат,
Терени за одбојку, кошарку и тенис
Чланови „Сигнала“ нису са задржали при изградњи овог ве пиког и лепог објекта. Они нису запоставили ни друге дисциплине, потребзе за физичко изгра.
ђивање њихових чланова, Поред самог купалишног стадиона, изграђује се и нивелише терен за одбојку и кошарку, терен за куглање и тенис.
На самом стадиону предвиђе. но је и све оно што треба да има један фискултурни објекат. Ту ће бити лепо смештени и гости из унутрашњости, који допазе овом друштву на такмиче ње, Предвиђен је сав комфор и удобности.
Овакав рад појединих фискултурних друштава у Беотраду и вредне руке њихових чла_ нова, треба да су потстрек за оне, који могу и сами много да допринесу решењу питања обје. ката и терена. Према томе, износ који је држава у Петогоди. шњем плану предвидела за те сврхе био би пласиран у објекте репрезентативног значаја и онде, где самонницијатива не би могла много да учини.
3 СПОРТСКЕ ДОГАЂАЈЕ М СУСРЕТЕ
Пред сусрет Југославија— Мађарска
Пртала недеља _ била је сва У знаку успеха наших спортиста у иностранству, Дошле су победе на Балканском шампионату у Тирани, победа над Белгијанцима У _Брислу за Девис куп, сјајан пласман пливача »Партизана« у Чехословачкој и — добар успех наших футбалера У сусрету са репрезентацијом Будимпеште, Многи мисле да се у резултату 3:2, какав је завршетак добила утакмица Будимпешта — Београд, види још један неуспех нашег футбала. Не. То се н= би могло закључити. Треба имати у виду да је Мађарска имала увек одличне футбалере, а да је репрезентација Будимпеште, уствари, била репрезентација Мађарске, Најбољи играчи државне репрезентације, рекрутују се из редова футбалера у Будимпешти. Према томе, резултат не треба да нас обесхрабрује,
У претстојећем сусрету, који треба да буде крајем овог месеца У Београду, (Мађарска — Југославија) треба изићи са нечим новим. Треба се добро припремити. Треба увести нови стил у треннрању. Обратити наро. читу пажњу на сналажење пред. го лом и — пуцању на гол противника. Ако се излече до сада појављене болести у овом, наш футбал ће низати успех за успехом,
ТРЕНЕРЕ! ТРЕНЕРЕ!
Питање тренера је важно питаље. Оно је до сада слабо рзшавано, То се свуда истиче. Нема кадрова и добрих тренера. Добар тренер значи
пола Фискултурна
снаге друштва руководства | пр. „ди“ ла су прошле године вишемесечни тренерски течај. Са течаја је изишло више добрих футбалских тренера, То је требало, за први моменат, да попуни ону празнину, која се осећала У овој грани спорта,
Међутим, ти нови тренери још и данас стоје незапослени. Они нису довољно »познате марке« за београдска друштва, која више мање, изузев два велика друштва, немају трзнере. Када су се ови тренери понудили великим (београдским друштвима, речено им је да њима нису потребни >тренери« који ће да уче почетнике >пикању« лопте, већ су им потребни тренери-тактичари.
Међутим, такав став вођства дру. штва није исправан, Јер, данашњи тренер, тренер који је прошао кроз течајеве, није само тренер за »пикање« лопте, То је свестрани фискул„ турник, То с једне стране; а с дру“ Ге стране, не ради се само о тртни+ рању првих тимова, тимова који су
већ донекле _ истренирани, већ _ се ради о тренирању подмлатка, – оних нараштаја који треба сутра славу
нашег спорта да непрестано уздижу и појачавају. Тим нараштајима, тим новим фискултурницима, потрзбни су тренери! Не би требало више ниједно друштво да постоји без доброг тренера, који неће смети да се само бави »>звездама« већ да се много више бави »>малишанима«, енима који ће сутра блистати на зеленим пољима,
НАБАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ. ЗА МЕТАЛНУ РОБУ
ГЛАВНЕ ДИРЕКЦИЈЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ИНДУСТРИЈЕ МИНИСТАРСТВА ИНДУСТРИЈЕ НР СРБИЈЕ
Решењем Претседништва владе НР Србије В. С. бр. 341 од 14 1947 год. основано је државно привредно предузеће под именом:
априла
»НАБАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА МЕТАЛНУ РОБУ« које је досада пословало под именом: »Набавни завод за металну робу
Министарства индустрије НРС«.
Набавно предузеће за металну робу налази се под администра-
тивно оперативним руководством стрије Министарства НР Србије.
Главне, дирекције за снабдевањен нду-
“
Набавно предузеће за металну робу има свој текући рачун код Привредне банке, централа Народне банке ФНРЈ за НР Србију, Београд, бр. 1—400.006, поштански фах бр. 337, телефоне бр, 21.028 и 29-606, а канцеларије се налазе у Карађорђевој ул бр. 714/), скраћеница за теле-
граме: МЕТАЛБАЗА.
О предњем се извештавају сва држезна надлештва, предузећа и
остали интересенти,