20. октобар
Згарде Градске економије
Франкови љритикују.
ПРЕВИСОКЕ ЦЕНЕ ДЕЧИЈИХ ИГРАЧАКА
ашој деци се у сваком погледу посвећује пуна пажња. Пружају им се обданишта, летовалишта, игралишта,
забаве. Међутим, још увек није посвећена пажња једном питању које је врло значајно за духовни развитак деце — питању дечјих играчака,
„Борба“ је у своје време писала о томе какве треба да буду дечје играчке и каква је њихова улога у одгајању деце. Али, не само да се није изменила тематика у изради играчака, него се не спроводи ни контрола њихових цена, Код нас се рађа много деце, она.расту и развијају се. Потребне су им играчке, а родитељи су упућени на разне приватне продавце. Ови за једно безоблично парче дрвета, које називају аутомобилом или локомотивом, наплаћују по не. колико стотина динара. Пату љак од пресоване хартије или лутка офарбана масном бојом стаје неколико стотина лдинара. Цене су јасно изложене по излозима, што би требало да значи да су их одобрили контролни органи 3а цене. Тако један аутомобил у продавниџи дечјих играчака стаје 120 динара, 2а у Загребу исти аутомобил од истог материјала стаје 29 динара. Није онда чудо што се излози многих трговаца, који иначе продају другу робу, пуне ових уносних артикала.
ре извесног времена отворена је продавница дечјих
као и разне корисне
ствари Антифашистичког фрон та жена „Наше дете“ И овде се продају играчке. Оне су од доброг материјала и нешто јевтиније од играчака које се иначе продају. Али би се требало упитати зашто се бар У овој продавници не покаже више разумевања за потребе наше деце и за куповну моћ наших радних маса Боље би било ла се изради више игра-
х %
чака од једноставнијег материјала, али да њихова цена буде приступачнија. Јер, треба само помислити да данас ручак у мензама за цео месец стаје 400 динара и упоредији ову цену са ценама дечјих играчака, па да се види да радни свет није у стању да за
своју децу купује играчке. У < Младен БАЛАБАН
Топличин венац 10Л
Повећање броја трамваја на линији број шест
У вођењем тролејбуског са-
обраћаја од Славије до
Калемегдана, Градско саобраг !
ћајно предузеће добило је на расположење _ известан — број трамвајских кола, која су саобраћала на линији број 1, Већина ових кола је пребачена на најоптерећеније линије У Београду, од којих је једна и линија број 6. Повећан број кола знатно је побољшао саобраћај на овој линији, тако да се више ујутро не могу видети кола пренатрпана светом.
подне је такође на овој линији довољан број кола, иако у то време има доста запосленог света који се враћа с посла.
Приметио сам да је нарочито велики број кола у саобргћају пре подне од 9 до 11 сати, кад не постоји потреба за
ж х
Уређење прелаза на углу Дечанске и Влајковићеве улице
рло често је било речи о саобраћајним несрећама, о томе ко је за њих одговоран н како би се могле избећи. У вези с тим, требало би што пре решити и питање
саобраћаја на раскрсници ДеВлајковићеве улице Црвене
чанске и
и Булевара армије.
На овом месту постављен је саобраћајац, али он не може да реши проблем овог чвора где се несрећно укршта пешачки и колски саобраћај. У Дечанској улици, на месту где прелазе пешаци, иде се преко трамвајских шина. Оне су одузеле доста од уличног
простора. Трамвајска станица је сада уклоњена са овог места, али ни то не решава проблем. Простор који је остављен за пролаз кола врло је мали за велики број возила који овуда пролази, Ако се избегне трамвај, који наилази из Булевара Црвене армије и који се укршта са супротним наилази се на друга возила која из Дечанске улице иду десном страном уз сами трамвај. Левом страном, пак, наилазе кола из Булевара Црвене армије. Она се крећу скоро средином улице, зато што су скоро редовно на простору уз тротоар од бивше Аграрне банке до „Борбе“ поређани аутомобили н камиони.
Тако се пешак на сваком кораку може наћи у маказама између возила која се крећу разним правцима. Из тога разлога требало би да се саобра-
ћај на овом месту некако растерети, Ђ. ПРИСЕЛАЦ
великим бројем кола, Међу= тим, увече од 7 до 9 смањује се број кола на овој линији и могу се видети поред станица дуги редови грађана који чекају на трамвај. Дешава се ла публика у ово доба чека по пола сата и више док не дође на ред.
Као што се види, баш у време кад је потребан највећи број кола на линији број 6 не додаје се довољан број који би задовољио потребе. публике. _ Градско саобраћајно предузеће требало би да повећа број трамвајских кола од 7 до 9 часова увече, кад је ова линија најоптерећенија, да би се грађанима омогућио бржи и удобнији превоз.
М. ПРЊАИЋ ж
Чишћење пијаца за време док се продају намирнице
истачи пијаца имају врло често обичај да чисте пијаци у време кад је то најнезгодније, Чишћењем дижу велику прашину, која пада на намирнице (сир, кајмак, суво месо, на воће и поврће). Свет с правом негодује против таквих поступака мистача, али често без икаквог успеха. Враћала сам се кући са посла. Пијаце су већ биле за-
творене, али на Цветном тргу су се продавале малине. Стала сам и ја у ред, и баш тада су наишли чистачи да чисте, иако још велики део пијаце није био почишћен, Прашина, коју су дизали чистачи, падала је на малине. Ми из реда, лепо смо замолили чистаче да сачекају са чишћењем, али они се нису обазирали. Надзорник пијаце их је чак бранио речима: „Њихова дужност је да чисте, а ви не морате да ку-
пите малине,“ , Нана ЛАЗИЋ
Дубљанска 20
,
У
Чу НИМИЦ
БУДУЋИ ЦЕНТАР СНАБДЕВАЊА БЕОГРАДА
————————
РАДСКА ЕКОНОМИЈА
може ла постане најугледније пољопривредно добро У Европи
К рају Београда Дунав по. пако протиче, Из године у годину плавио је својим водама широка пространства Банатске равнице и претварао их у мочваре. Земљиште је лењапо под водом, заборављено, Људи су отргли ту земљу об своде. Дигли су насип, ископали канале и вода је полако отекла. Данас са леве стране Дунава не леже бескрајне мочваре као
ненада, Има и данас бара, има
зе бо.
местимичних мочвари, али мља је Углавном исушена, гата и плодна.
Седам и по хиљада катастарских јутара заузимају веплико пространство, Тим пространством, које се налази на левој страни Дунава, распола. ње Извршни одбор, то је имање Градске економије, Седам и по хиљада јутара земљишта, врло шароликот састава, — црница се ту смењује са пескушом и смолницом — иако се свих седам и по хиљада јутара још не обрађује, претстављају вс жан извор за снабдевање нашег граца А сутра — кад се буде обрађивало свих седам и по хиљада јутара — ово велико има, ње биће најваннији центар, · ода. нле ће се снабдевати Београд. У 1951 години само поврћем 26 сејаће се 1800 јутара,
Како се ради на економији
Градска економија је подељена на четири економије: на Јабучки и Новосељански Рит
— Све је то наше имање, прича руководилац имања и показује широким покретом руке унаоколо. Границе овога имања са три стране обеленава хоризонт, а са четврте Дунав. Бесирајна, за путника досадна банатска · равница, Поједине парцеле тог земљишта обрађивали су добровољци и приватни занупци. Они је нису добро обрађивали, често су је толико запуштати да је обрастапа коровом. Ради се по плану
Прошле године, од унупне површине земљишта којим располање Извршни одбор, обрађено је само 450 јутара. Није било могућности да се обраде веће површине, Ове године настојало се свим силама да се обрадива површина повећа, И у томе се успело, чан су се предвиђања премашила. Ове године обрађено је оно 2400 натастарских јутара. То је за кратко време велики успех, ако се узме у обзир с канвим се све тешноћама треба борити у пољопривреди, с Треба — отргнути парче земљишта од воде, треба га заштитити од леда, инсената, од суше. А за све то није било довољно средстава, Предвиђено је да се нитарицама и индустриским биљем засеје 1419 јутара, а засејано је 1793 јутра, Поврћа је засађено нешто мање него што је пред-
.· виђено, због недостатна семена
и због лошег земљишта. За од-
Берба грашка
Рева 1 и Рева 2. Све те економије имају руководиоце који су у сталној вези са дирекцијом.
Дан на економији почиње рано, Тек што сунце својим руменилом обоји истон, економија оживи, Двориште економије одјекује од довикивања. Руководиоци распоређују посао, .Извлаче се травтори, Треба преорати нено земљиште где је био засађен купус, па су га црви и мрави нагризли.
— Много мрава је било године — јада се стари сезон. ски радник. — Поједоше нам рани купус и парадајз, ЛПарадајз смо трипут расађивали, а земљиште где је био купус поново преоравано,
Сунце попако изгрејава, диње се. Лака измаглица лебди над бескрајним пољем банатске равнице, побеђена сунцем попано ишчезава. повлачи се ка реци да се тамо сасвим изгуби, утапајући се у још мутне таласе Дунава, Јутро је заблистало пуним сјајем, Топао јунски дан осваја, Чисте куће Градске економије ћуте онупаке у сунцу. Сви су се разишли на посао.
Куд год погледом допреш, и. сто: бескрајна. банатска равнина пружила се у недоглед,
ове.
тој поврћа потребна је добра, нађубрена земља Зато је од предвиђених 872 обрађено свега 670 јутара, ·
Са ·обрађеног земљишта на београдске пијаце ће се изнети око 9 вагона грашна (нешто је већ изнето), преко 3 вагона 60ораније, око 150 вагона нромпира, 8 вагона лука, 10 ватона пасуља, преко 30 вагона парадајза, 10 вагона паприке и око 100 вагона купуса. Београдске пи. јаце ће са имања Градске економије добити овога лета преко 500 ватона разног поврћа,
На једном
делу земљишта радници беру грашак, боранију, ваде лук. Свани радник
дневно набере 80 до 100 кило. грама грашна, Ради се у акорд, Сви нуре, јер камиони чекају да косе обрано поврће у Београд, на пијаце, ТАуд радника одгајивача исплаћује. се, Они поману снабдевање Београда.
Земљиште се оре тракторима
Земљиште су обрациле четири тракторске бригаде, Млади трактористи су такмичећи се орали бразду за браздом, превртали црну земљу, да је при. преме да прими семе коме ће
ПОГРЕШНА ПРЕАВИЂАЊА
БЕДЕ Бити наАкУиуРруУЗМОГ
ХЛЕБА ! КУПУЈТЕ МАСТАЋЕ ГЛАД
ХЕМ СЕ
у
алјкЕ ПАСТ ЛАВА КАД ма БУДУ ЈАМА ЛА ШТА ПА З2ЕдДУ' 5 |
7 Еј
она дати живот. Док су брите де орале земљиште на малој економији Рева 2, У Топлим ле. јама производио се расац. Про-
изведено је преко три милиона
струкова расада разног поврћа Тај расад се преноси на све економије и сади у одређене парцеле. Радници надгледају развитан биља. чисте земљиште од корова и траве да би биљци дали што више простора и ка, љуха. 1
Производња млека и живине |
Али на овом имању не се само поврће, Земљишту ј потребно ђубрета, а малој де. ци великог града потребно ј млеко, Зато се на енокомију одгаја данас 126 крава, воје дневно дају око 700 литара Ме. ка, Млеко је одличног нвалим та, са 5% масноће. Оно се да, је Заводу за стерилпизацију мле. ка, за исхрану одојчади. У 199 години на. имању ће бити преко 900 крава, . .
Градска економија до сада није поклањала много пажње одцгајивању пилића, Није било средстава. Економија је распо латала са неколико малих ин, кубатора, а сем тога није има ла ни довољно простора за ој тој пилића, Данас економија располане великим _ инкубато, ром од 16.000 јаја, и има погодних просторија.
Недалеко од Дирекције економије лежи Харазинов сапаш, Имање се познаје још – издале. на, Ограничено је високим јабланима. Широка апеја уводи у имање, Кроз крошње дрвећа провирује кров лепо саграђене куће, Ту је кућу богати баннар Харазин саградио и уредио себи за уживање. У кући има не. колико малих соба, врло погодних за гајење пилића. Зато је руноводство Градске економије изабрало то имање и ту кућу као најпогодније место за од гој пилића, Данас се ту одгаја 1200 малих пилића. Нућа се сад преуређује да би догодине могла да прими 40.000 лпилића, који ће се произвести „велиним инкубатором. У 1951 години производња пилића попеће се на 64.000 комада,
Градска економија може да постане најугледније добро у Европи
Градска економија из дана у дан проширује своје пословање, Повећава се обрадива површи. на земље, отнида се парче по парче земљишта. од мочвари. Ове године обрађено је 2400, а У 1951 години биће обрађено 4500 јутара, То омогућују инвестиције, Само у 1947 години и! вестиције за Градску економију износе 14,000.000 динара и те 12 милиона за изградњу разних. потребних објеката на имању“ 2 милиона за ниви инвентар, Подићи ће се разне зграде, 060. ри за свиње, силоси, радионице, магазини и станови за раднике и намештенике. За пет година Градска економија ће бити јер“ но од најугледнијих добара не само у Југославији већи у 4" тавој Европи. Имање има за 19 Услова, Налази се, што је веома редан случај, у непосредној близини града, Сви производи са имања брзо доспевају на тржиште. Сем тога имање се н#% лази на ретко плодном земљу шту, на богатим бакатским пољима, Тенденција је да се има“ ње бави највише гајењем повр" ћа, нако би постало главни из вор за снабдевање Београда.
Имање има за то услова ни У скорој будућности оно ће то: Јованка ТЕРЗИН
бити.