20. октобар
|
„Обиље кајсија — али још
то није посејано, то не буја, = смеје се крупна сељанка
« ''
Спасенија из Борче. - > На обрамици је, св обале. дожела четири шарене торбе. Сад : вади из њих, као из „чаробног ци' финдра“ м задовољно ређа испред | себе, ва разастрту поњавицу. = На очиглед ти расте.. Што је синоћ ситно омркло, одјутрос · набујало.. Да не верујеш... | Поњаву прекривају везице шар· карепе, ситног јасно зеленог лиша и интензивно наранџастих корена, Расте хрпа магличасто зелених, једрих келераба, . ] Негде ма сату звонко избија „по та". То је пет и тридесет. Мирмше пијаца на свежину, на топао воњ земље, на плодност. Животворно јунско сунце, што не пали, и плахе, честе кише, начиниле су од повртњака у околиви Београда, с необичне _ џунгле зеља. | Спасенија истреса папричице са дна торбе и смеје се: г ___—- То их деда посејао. За њега самог, вели... Воли он љуто. А оно никло, цветало, и има их сада:
београдске _ пијаце
· Брегови воћа и поврћа прекривају тезге и пролазе
1 # плавоока девојка, што на тезги
до његове продаје виново лишће, краставце, липов цвет и брдо грашка у махунама, каже шалећи се: Х
— Код њих никад не знаш да т' су зреле... Около слатке, а око коштице киселе...
— Иш... Шта ти знаш, љути св стари кроз бркове,
ж
Јабуке-петроваче зелене се мн
„румене на много тезги. Само, изубијане су. Због тога се брзо кваре. Кад преноће, већ — скоро нису за употребу. То је стога што их Млате с дрвета. У интересу квалитета робе, која стиже на београдске пијаце, требало би утицати на сељаке да воће беру са грана. То односи више времена, али доприњоси квалитету. Сличан је случај и са кајсијама. их нема потпуно зрелих, а све су натучене. То им одузима могућност да сазру убране. Пре се покваре, но што, сазру.
У магновгењу се образује ред... То је стигло нешто ново. Дреши се велика марама, готово чаршав, и простре се оштар мирис шуме. Читаво брдо печурака, белих обада и мрких „гредица“ радује оне што воле укусну чорбу, паприхаш, или мераклијски: „на жару“.
— Седма сам, стићи ће до мене, каже старија, крупна жена,
А за то време, на две тезге даље: нови брегови печурака.
—-- Као: после кише, шали се неко из реда,
Хуте се гомиле ситних кајсија за пекмез. До њих брегози бораније, читави бокори першуна, зелени, целера. Тикве и тиквице скоро на свакој тезги,
— Мааама, купи ми цепелин, тражи плачно малиша,
= Тиква је то душо, тиква...
Али, малиша је размажен ма-.
пола села да запапри. Умива се са- . мин мезимац. Он се не осврће на
_ бајле код бунара па вели: „Продај коју десељину, м купи. Ми ДУ“ 2:
вана!„“ ~ =
= 3 !
Ивицом пијаце, тако, прострта. поњавица до поњавице, корпа до корпе, пресипа се. Изјутрг, кад је пијаца још чиста, док не магрне свет, то личи на башту. Али касније, кад се поливена калдрма осуши, на ову робу налећу облаци прашине. Пролазници се гурају и газе. Ствара се пометња и свађа, 6 ~.
Можда би се нашло начина да "св за сељаке, који дођу да сами продаду своје производе, начине посебне тезге, које би се изнајмивале за дан. Тада пијаце не остављале утисак вашаришта, што је у неку руку идилично и питорескно, али никако није хигијенски и практично, а не одговара ни великом граду, .- У '
| |
=— Џенерике, џенерике, крупним класом нуди пиљар-бркајлија. „— Јесу ли зреле __ + „= Ада шта су. "РИК. ~: . Нина као да се љузи.на-питање, |
|
Бтешић
норму зе
то што је-већ много света около и одговара:
— Ти си... =
"Седам пута је звонко ударило, Пијаца је пуна. И поврћа, и воћа,
Брда тиквица нв келерабе
Гомиле младота пупуса нестану за пола дана
| = (оста. Тролејбус има свега 60 места, = Другом ти то. Ми смо ни на трамвајниа пребацивали
Подизање привремених грађевина
за станаре
'. Муог Ке се упитати зашто се У подижу мале приземне згра„ће на углу Булевара Црвене ар„мије и Голтсвортијеве улице и на углу Булевара Црвене армије м улице Народне Републике. Ове зграде су привременог карактера
бици.
жене од
ећ
киша и искварене. Сада се 7 "вљдрме.и пославвању 65
зграда које ће се
и својим изгледом и израдом не одговарају местима на којима се граде. Зато треба објаснити у коју су сврху изграђене и зашто је одобрена њихова градња,
Предузеће „Електроисток“ по-
диже велику шестоспратну станбе- _
за
Довођење у ред стаза на Малом Калемегдану
Мали Калемегдан. изло ко вађењу старо „лова :
порушити
ну зграду са 94 стана и 14 локала. Ова зграда простор на блоку између улица Булевар Црвене армије, _ Проте Матеје и улице Браће Недића. На том месту сада се још налази известан број трошних станбених зграда које ће се ускоро порушили. Ове зграде су настањене м за њихове станаре треба обезбедити потребне станове. · Станбено одељење нема могућности да обезбеди потребан број станова и локала за ове станаре, а зграда „Електроистоко“ мора се брзо градити. Зато је предузеће „Електроисток“ предузело изградњу привремених станова на празним плацевима у Булевару Црвене армије и то на углу Голтсвортијеве улице и на углу улице Народне Републике, У те зграде сместиће се садањи станари старих зграда које треба да се поруше, а чим буде оспособљено приземље нове зграде „Електроистока“, они ће добити обезбеђене станове у овој згради. Грађевинско одељење |6 дозволило изградњу привремених зграда зато што је „Електроисток" дао обавезу да ће их порушити чим буду готови радови на приземљу нове велике зграде. | На тај начин решено је правилно једважно питања У ~ ~
паљења акаљ Бао фаљи ће +
ће заузимати читав |
ит,
БАСПУ СССР О,
и купаца, Данас се дели следовање меса, Зато имају добру проЂу виново лишће м тиквице.
— Отворићу још и флашу парадајза, па кад налијем, прича једна домаћица у пролазу.
— Само да стигнем док још има кисела млека, жури друга.
Једна пуна старица дуго бира паприке туршијаре.
—Шта ћете од њих, пита млада жена крај ње.
— Са луком, зејтином и винским сирћетом, — фина је салата. То мој стари...
Сналазе се домаћице у раздобљу кад нестаје прва партија зелене салате, а друга још није с
гла. , = .
На углу: цвећњак. Сандуци са расадом, саксије, кактуси, мушкатле, фикуси... Уз то ките цвећа у води. Ружини пупољци: три динара комад... :
А мало даље, стоји сељанка са великим букетима пољског цвећа.
— Два динара кита, виче дна.
И жене купују. Београђанке воле цвеће. Оне га и саме гаје по прозорима и вртићима импровизованим по терасама, Па ипак, од ове везе пољског цвећа замирише читава соба на ливаду. И то, за два динара... . | = '
Препуне су пијаце. Домаћице не муче муку са зељем. Кишовито лето створило је од наших тргова права слагалишта поврћа.
— Шта је, Спасенија, оде твоја роба;
— Узеше је за мензу,.. Журим кући...
— А деди дувана“ == У, добро што ме сети, куд би му на очи! Уздравље..
жабтт ајодаттелдите „
АВД ОООЈ
Пре двацесет пет година директор Руског музеја у Ле њивграду приметио је, прола., зећи кроз сате те установе, малог дечака који је пажљиво разгледао једну слику ставног уметника Левитана. Директор се опмах сетно да је и претходног дана _випео тог дечака у Музеју. Дечак се звао Николај Баравов, Дошао је у Лењинграц да учи. Тежио је да поставе ликовни уметник, Није имао у Лењинграду ни родбине, ви познаника.
Мали Коља поназао је ди. ректору Музеја мапу са својим цртежима. Није било тешко утврдити да је дечак врло даровит, (Неколико лана каслије он је примљен у дечји дом, Тако је почео живот Николаја Баранова у Лењинграду.
Године 1931 — имао је тада двадесет и једну годину — Николсј Баранов завршио је Ле. њинградски институт цивилних инмењера и отпочео своју самостатну стваралачку делат= ност, Радећи у Дрмавном има ституту за шројентовање градо-
дилац бригаде, а затим '— жеф срхитектонскот стељеа. После извесног _ времена _ Баракову је додељена думност главног стрхитекте Института. У току свота рада у тој установи Ни. колај Баранов сворио је нове планове Архангелска. Бакуа, Биробиџана, Стаљинабаца, Хабаровска, Јарославља, Већ сем мо та набрајање сведочи о вепиним размерама _ Барановљевот стварања, Пре девет годива Баранов је постао главни архитента Лењинграда. Према њетовим пројектима У Три лењинградска рејона подигнут је ве
лики број зграда; 1. ит
Стварапачки рал тог истатну, :1 тег совјетског орхиленте био је
прекинут ратом, Током рата Никола Баранов није градио вуће, већ одбранбене објенте У непосредном слодручју Лењин. граца. Напоредо < тим, ен је много радио на очувању најзначајнијих пењинградских уУметничких објеката од бомбар-
довања из ваздуха.
још 1942 године Николај Баранов приступио је стварању ппана обнове и даљег развоја Пењинграда, Тај подухват У граду, који обилује архитентонским споменицима светсног зна чаја, претставља одговоран и теман „задатак, Поред дубоког знања, ренонструктор треба да распопсте врло развијеним Ууметничким осећањем да не би, стварајући ново, хармонију целине.
Архитекта — новатор Николеј Баранов диви се лепим делима старинске архитектуре и решава задстке нове изградње уз доследно вођење рачуна о
' значају тих дела. У оквиру рава, он је убрзо постао руково~ , а:
да на обнови историских з'рада, које су настрапале за вре-
пореметио ·
о љавни аршитенља Пешинтреда Николај
Становници лице Вилино Воде НОМИЈУ ИЗЛОЗ из Своје улице
( 4
Ма Вилине воде налази
се са спољне стране жедезничке станице Београд—Ду“ нав, Најближи излаз за нас, грађане ове улице, води преко колосека, улицом Ђуре Ђаковића. Други пут, онај који иде испод подвожњака поред стругаре „Ђуро Стругар“, доста је заобилазан, тако да ако се иде и за најобичније домаће потребе > хлеб, на пијацу итд, потребно је око 15 минута хода више. Због тога смо мн овај пут употребљавали само за превоз дрва, кабастих ства“ ри итд, ] 4
Ово решење прелаза пр колосека за становнике улице Вилљлине воде било је најбоље, Међутим, једнога дана код станице Београд — Дунав постављена је милиција, која је за“ брањивала прелаз и враћала нас, Једини пут остао нам је испод | подвожњака, Наравво да је за нас то било доста тешко, Рекли су нам да се жали мо и да ће шеф станице одоч брити прелаз преко колосека, пошто је онај други прељаз прилично далек. Ми смо тредали списак станара зграда у улици, али нас је шеф станихе одбио, - наглашавајући да је прелаз преко колосека опасан по живот. и А
Ми бисмо примелбу шефа станице правилно схватили, да и онај пут испод подвожњака није исто тако опасан. Ту, У близини, налази се истоварна станица, тако да је саобраћај необично жив, Камиони јуре непрописном брзином и испод подвожњака, а како тротоара уотиште нема, то се врло лако могу десити несрећни случаје“ ви. Поред тога, пут је такав да се једва два камиона могу мимоншћи, прашине има много итд.
Мислим да би надлежни трем бало да се позабаве овим питањем. Постоје два могућа ре“
шења: једно је — оставити слободан прелаз преко колосека, а друго — поставити јед-
ног саобраћајца код подвоже њажа, који би спречавао да ка-
миони јуре непрописном брзи~
ом, ДЕО)
ме бнонапе Лењинграда (ЕР митак, Руски музеј итд), он
У ставља и самоме себи и лру-
тима, изузетно строге захтеве, АЗадржавајући пређашњи сбтик града, млади срхитекта тежи да Пењинград постане још лепши. _ Пројекти нових зграца, који Се израђују у пројектним атељеима Николаја Бараноза, заснивају се на чистим и строгим пинијама | античне _ Уметности, удруженим с највећим достигнућима руске архитентуре, Ту идеју Никопај Баранов гетчињава интересима и сацрнмини наших дана. Баранов каже:
— Ја настојим ла Лењинград ки његове зграде буду прожети оптимизмом, осећањем прсте радости живота. Тежим да те зграде стварају "код људи ведрину, Ако је књижевник налисао рђаво дело, ви не морате да га прочитате, ано је кумпозитор написао лошу музику, нико вас не приморава да је слушате, али шта па се ради с ружном зградом или сумор. ним блоком нућаг
Николај Баранов је данас ва врхунцу својих _ ствареолачних снага, Свој одмор главни архитекта · Лењинграда | посвећује сликарству, · Он је добар мајстор портрета.
3» Становници Лењинграда иза"брапи су свог главног архитекту Николаја Баранова за ло-
спанина Врховног совјета Руске Федерације,
Марија ПОСТУПАЉСКА