20. октобар

КУЛТУРНИЖИВОТ |еилм |

МЕСЕЧНИК „АВАЛА ФИЛМА“

Сузбијање

неписмености међу грађевинским радницимс

| И ако је било предвиђено да се

приступи одмах описмењавању грађевинских радника, чим се прикупе по радничким становима, домовима и градилиштима, _ ипак је отварање аналфабетских течајева отпочело тек пре десетак дана. Разлози за овај закаснели рад могу се тражити како у објективним чињеницама, тако и у субјективним. На првом месту, морало се пронаћи најзгодније време и место за одржавање течајева, а затим је требало разбијати предрасуде самих радника у погледу учења — требало их убедити и привући на течајеве.

О раду на описмењавању . граћђевинских радника старају се градска комисија за сузбијање неписмености и културно-просветне комисије грађевинских радника У акцији против неписмености псмажу још и рејонске комисије за сузбијање неписмености и екипе за убеђивање, састављене од најбољих и најактивнијих чланова антифашистичких оргачизација. По" ред њих, у раду на описмењавању грађевинских радника учествују и просветне комисије, образоване при сваком већем градилишту и радничком насељу. Екипе за убеђивање и просветне комисије при градилиштима и радничким домовима имају за задатак да гопишу и прикупе све неписмене. Градска и рејонске комисије, а и културно-просветне комисије подружница грађевинских __ радника, морају да координирају рад на терену, да испитују сваку препреку У раду, како би се течајеви несметано раззијали.

Резултат рада целог овог културно - просветно" апарата до данас јесу: 14 зналфабе:ских течајева са 166 полазника, и то пет течајева у Трећем рејону, четири у Другом, два у Првом, два У Петом, један у Четвртом. У Петом и Шестом рејону ови течајеви су тек у формирању.

Велика грађевинска сезона ове године привукла је велики број грађевинских радника у Београд. Данас, у Београду, према подаци“ ма Месног одбора грађевинара, ради око 12.000 грађевинских радника, Међу овим радницима има око 50%, неписмених. Када се Упореди број течајева и број полазника са подацима које смо горе изнели, онда се види да су резултати рада на описмењавању минимални.

Стога је потребно да се сви просветни органи који раде на описмењавању грађевинских радника повежу са организацијама Народног фронта и затраже помоћ од њих. Организације Народног фронта треба да пруже сву помоћ културно-просветним органима, како би се могло прићи озбиљније ликвидирању неписмености међу граћђевинским радницима.

———————— објшши——————————

Б. М. Шеварлић: О ПЛАНЕТИ НА КОЈОЈ ЖИВИМО, издање Просвета.

те«, ћирилицом, страна 87, цена 7 динара. ,

· Бранислав Нушић: ПОКОЈНИК, издз.

ње »>Просвете», ћирилицом, 183, цена 17.550 динара.

страна

н атша кинематографија настоји да

организује што потпуније обавештавање јавности о значајним догађајима у земљи. Тако је лредузеће »Авала филм« — Београд почело са издавањем редовног месечног прегледа »Месечник«,

Као што је то случај са »Прегледом« који израђује »Јадран филм« У Загребу н »Обзорником« »Триглав филма«х из Љубљане, н »Месечник« ће имати карактер часописа, Сцене, које ће да садржи, неће бити биране само према својој актуелности, него ће да приказују догађаје из Србије ч области у њеном саставу, који имају општији и дуготрајнији значај, Нарочита пажња обратиће се на то ла »Месечвик« региструје све оно што се односи па извршење Петогодишњег плана,

Први број »Месечника«, који је н зишао ових дана, поред осталог са држи и преглед градњи станбених зграда у Београду, о радовима на пољопривредном добру »Младоста у Посавини, о уништавању скакаваца У лесковачком крају, као и краће вести,

На овај начин и Народна Република Србија добила је свој месечни часо“ пис на филмској пантљици, а почет ком јула појавиће се и први месечник Народне Републике Босне н Херцеговине, Врше се припреме да и Црна Гора и Македонија ускоро добију сво. је месечне филмске часописе,

СОВЈЕТСКИ ЦРТАНИ ФИЛМ совјетском цртаном филму мало

се до сада код нас чуло, алн ом постоји ин почео се нарочито у но. вије време нагло развијати. Постоји посебни студио, Московски студио Уметпичког цртаног филма, у коме ради око 200 уметника — специјалиста за пртани филм. Совјетски режисери и сликари џртанот филма раде упор“ но, примењујући све могућности 080га жанра, те су се развили већ у велике мајсторе, Они _ искоришћавају искуства, која су постигли амерички стручњаци за цртани филм, али со вјетски цртани филм тражи и своје сопствене путзве. У две последње послератне године Московски студио цртаног филма израдио је 15 филмсва, од којих је један лугачак и У пет делова. Међу осталим пргносено је у цртани филм и једно кгзсично књижевно дело >Пропали акта од Гогоља, Совјетски цртани филм нароче. то се бави преношењем на филмско платно прекрасних руских прича, па су тако настали цртани. филмови »>Ли-

ја в кос«, »Кућеракс итд. Израђен је цртани филм према дечијој | причи >Паунов реп“, затим музикалне фан“ тазије »Зимска прича и >Пролетње мелодије«, спортска комедија >Тиха пољана« итд.

Цртаним _ филмовима у Оовјетском Савезу баве се особито режисери Брумберг, Ходатајев, Иванов, Пашченко, Бабиченко и Полковник,

Истина је, у совјетским пртаним филмовима има још извесних утицаја Американца Диснија, нарочито у му зичком погледу, Али све се јасније опажа да се Совјетски уметници тога ослобађају и све јасније се у њиховим филмовима опажају руски фолклорни, тј. народни елементи, а исто тако и утицај врло оригиналног совејђтског марионетског позоришта. Совјетски цртани филм има све предуслове

Д. Крижанић: Портрет Десанке Максимовић

да израсте у посебну и снажну грану совјетске филмске уметности.

Сада се у Совјетском Савезу спрема неколико нових цртаних филмова, тко велики филм »>Коњић Горбунок« по причи Јершова, затим филм Пут у земљу великана« у два дела, >Бе. сели врте и >Сива шијица«, >Храбри војпик« итд. Поводом 800.годишњице Моаве биће израђен филм >Теби,; Москво«,

ФИЛМСКЕ ВЕСТИ

Наш први домаћи уметнички филм >Славица« постигао је рекордну пи фру гледалаца. За 42 дана приказива, ња у Београду, >Славицу« је гледало 173.734 гледалаца. »>Славицас је нај“ више гледани филм у Београду од ослобођења,

НННП НННП _______________________-___-

Такмичење културно-уметничких друштава | железничара и бродара

ЈЕ А РАДНЕ управа Савеза железничких и транспорт. них радника Југославије зрганизовала је такмичења између свих _ културно - уметничких друштава железничара и бродара у земљи.

У оквиру овог културно - уметничко Друштво железничара и бродара из Београда „Бранко Цветковић“ и суботичко културно-уметничко друштво железничара и бродара одржаће заједничку приредбу. На овој приредби жири састављен од уметника и чланова Савеза железничких транспортних радника Југославије одредиће које ће културно . уметничко друштво од ова два однети победу и наставити такмичење са културним друштвом железничара и бродара из Босне и Херцеговине. И остала културно умет-

ЗАГРЕБАЧНО

позориште лутака

озоришта лутака спадмју

у врсту позоришта, која се заснивају на дивној и необич ној вештини. Претставе позоришта лутака не само да су занимљиве, већ могу достићи и висок степен уметности, те дају право уживање и одра-

слим гледаоцима, а не само

деци.

По својој суштини, позориришта лутака су артистичка вештина, у којој је потребна веома велика спретност и у. вежбаност за покретање лутака, како би оне својом игром

. Са сцене загребачког позоришта лутака .

ме

такмичења.

ничка друштва железничара и бродара из других република такмиче се тако, да ће на крају три, најбоља културно-умет

ничка друштва железничара и бродара одржати једну заједничку приредбу на јесен, У Београду,

Летња _ позорница на К

алемегдану обновљена је и ових дана отпочеће са радом

МАЈЛАНУ КАМЕНА КОД ЦАРЕВЕ ЂУПРИЈЕ ГРАДИ СЕ У ПАТдАНУ ЛИКА ЛЕГЊА ПОЗОРНИЦА

Летње позорнице

у Београду

В елику празнину у култур“ ном животу Београда претставља _ недостатак _ ДОвољног броја летњих позорница. Многа предавања, кон“ церти, позоришне претставе и приредбе културно „ уметничких друштава не могу лети да се изводе, изко влада велико интересовање за њих, >

Дгнас у Београду има четири летње позорнице: на Калемегдану, летња позорница Другог рејона у Стаљинград“ ској улици и Трећег рејона У Пионирском парку, а ових дана завршена је летња позорница на Малом — Калемегдану. Број ових позорница је недовољан у односу на културне потребе нашег становништва. То се види и по резултатима приредби на летњим позорницама у Другом и Трећем рејону, које су увек масовно посећене. Нарочито се осећа потреба за летњим позорницама по перифериским — деловима града. За сад је предвиђена изградња још две летње позорнице, и то на Шестом и Четвртом рејону, које треба да се подижу ове године,

Како се културно уметничке приредбе све масовније посећују, а Београд не располаже великим дворанама које би могле да приме неколико хиљада посетилаца, то се намеће потреба изградње једног великог позоришта, на отвореном простору, које ће бар летњих месеца моћи да послужи за масовно - културне маниефстације.

Према пројекту Техничког отсека Извршног одбора гр4а да Београда такво ће се позориште саградити у мајдану камена, на простору између Цареве Ћуприје и Топчидера. За летње позориште, _мајдан камена код Цареве Ћуприје претставља идеалан терен, ка-

ко по свом шкољкастом обли ку тако и по својој живописности. Он се налази на при. ступачном месту поред трам. вајске пруге и аутомобилског друма. _Акустичност шкољке је одлична. На улазу са друма налази се избушена стена у облику врата, која ће се » скористити као улаз за позорницу. Удубљења у терену по. служиће као базени за воду, који ће изгледати као мала језера.

Ова велика летња позорница моћи ће да прими око 2500 гледалаца. Позорница ће се изграђивати у етапама у току од две до три године, али ће углавном "бити оспособљена за рад до августа ове године. Сама позорница захвата око 600 квадратних метара површине и моћи ће да послужи за одржавање највећих позоришних сцена. Поред позорнице предвиђено је место за оркестар од 200 инструмената, а у дну позорнице подићи ће се кула која ће служити у исто време за биоскопско платно. Стварањем ове велике по зорнице омогућиће се још већи развој културно . уметничког живота _ Београда. Културни живот Београда неће убудуће замрети са настанком лета, затварањем позоришта и концертних дворана. Он ће н~

против, бити интензивније и садржајније. На подијуму грандиозне летње позорнице

код Цареве Ћуприје одржава. ће се велике културне манифестације које ћу обухватати хиљаде грађана. Нова велика летња позорница _ није само привремено пројектована, она ће бити стална, солидно из" грађена, и као таква прет стављаће једну лепу и значај ну културну добит Београда.

Министарстбо Просбете Србије отеупило је за 455.000 динара радобе либобних уметника

За недавно отворену Пролећну изло. жбу радова ликовних уметника Србије влада велико интересовање како код свих љубитеља уметности, тако и код наших народних власти. Ово интересовање долази отуда што се овом изложбом означава нов напредак нашег сликарства. ,

На изложбн је изложено 248 радова. Стопедесет од ових радова су портрети, пејзажи, призори – појединачае и скупне радиности, пејзажи места из народноослободилачке 602 бе, или радилишта на обнови и 93. градњи земље, А кад се овом додају још и 37 вајарских радова, онда се

дочарале живо биће, Група „Дружине младих“, која води Позориште лутака из Загреба, уз суделовање студената Државног хрватског конзерваториума, располаже свим потребама и особинама ове вештине, подижући је својом игром, режијом и музичком итерпретацијом на прави уметнички ниво. Почев од необичне и особене позорнице једноставно ала укусно декорисане, преко стилског и хармоничног декора кроза сва три чина изведене оперске приче „Мванушка“, па даље преко костима лутака, који су по своме изгледу У потпуности одговарали појединим особинама из тумачених улога, па све до техничког извођења и начина руковања с луткама, добија се уверење, да су извођачи заиста створили такав позоришни приказ, који по својој уметничкој вред ности не изостаје иза сличног позоришног приказа на нормалној позорници. Сам позоришни комад, позната народпа бајка, добио је у изражајности веома много музичком 0брадом. Од почетка до когја радња тече живо, пријатно, занимљиво и вешто. Сваки је покрет лутака У потпуном складу са ситуацијом у тек

може рећи да више од половине из ложених радова обухвата савремену тематику и да су наши уметници по шли путем правих народних уметника. Да је изложба потпуно успела вили се и по досадашњем откупу радова. Досад је откупљено око 120 уметчич. ких радова од 75 уметника, у вредности од 1,100.000 динара. Само Ми: нистарство просвете Народне Релублике Србије откупило је радове 53 уметника за 453.000 динара. Ове У метничке радове Министарство про. овете Народне Републике Орбије, рав. делиће својим установама по целој

сту и односним тренутком У радњи. Нема ни једног тренут ка укочености код лутака, свака за све време учествује, било активно било Као статиста чинећи целину приказа, што сведочи о великој увежба ности извођача и дубоком студију свих момената, Врхунац овог студија постигмут је У балетском дивертисману, у коме лутке од реда достижу заиста реалне покрете, а њихова игра ствара импресију да пред собом имамо мала жива и грациозна створења.

Што се тиче музике, нас 0вом приликом интересује само њено механичко – извођење. Оно је имало и својих недостатака који произилазе из самога начина на који се музичка интерпретација може изводити. Гласови певача долазе иза позоришног заклона, те су стога који пут слаби, извођачи морају са издигнутим рукама на којима су лутке и којима крећу уједно и да певају. а то је веома напорно и ометг органима правилно образовање гласа, Акустика сале и склоп позорнице не одговарају овл врсти позоришног приказивања, Позорница лутака има своје особене захтеве. То важи и за склоп самог гледалишта.

земљи, Откуп слика вршио је нарочити уметнички _ савет Министарства просвете. Министарство просвете откупило је следеће радове: Абрамовић Анте »Рад« — уље, Веренџија Михаил »Топчидер« — уље,. Бешевић Никсла >Пландовање« — уље, Ботда. новић Олга »>Предграђе Београда« уље, Влајнић Живојин >После вршидбес уље, Гавриловић Слободан »Пионирка« и »Глава девојке« — уље, Гвозденовић Недељко »Кројачница« уље, Глишић Драгомир »>Сеоски пут« — уље, Граовац Никола >Портрет Д. Влајића« -— уље, Грдан Винко >Прозор« — уље, Докић Дана »>Сељанкас

Оно не сме да буде пространо и треба да је у истом ни-

воу са лутака.

Говорећи о позоришту лутака, може се управо критиковати само игра лутака, Извођачи остају анонимни, као и за све време приредбе. Но како су сви извођачи, који су нам 21 и 24 јуна на Коларчевом универзитету приказали оперску причу „Иванушка“, својим луткама руковали са мајсторском савршеношћу, то би било неправо посебно истицати нечији рад. Руководиоци овог позоришта Владо Хабу-

постољем позорнице

· нок и Радован Ившић заслу-

жено деле признање, са осталим извођачима, Све лутке, и посебно и групно, изазвале су такав утисак својом игром.

Ова вештина код нас је У ствари још у зачетку. Ових позоришта имамо у нашој земљи још у Љубљани, Скопљу, Суботици и у Сплиту. Постоје и сви потребни услови да се оно образујеи у Београду. Пример вредног, озбиљног и уметничког _рада „Дружине младих“ из Загреба, треба да побуди одговарајућу жељу и код какве дружине младих у Београду.

Божидар М. ВАЛТРОВИЋ

— уље, Јанла Јово Босански сељаке — цртеж, Јовановић Гордана »Сајми штес — уље, Јосифовић Вера >Пост рете — уље, Крижанић Драган А бродоградилишта« — уље, Кукић Јован »Унутрашњост бараке — уље Лукић Иванка »>Аналфабета« — уље Михајловић Бата >Аутопортрете уље, Николајевић Миливој >Копаче цртеж, Омчикус Петар «Задар ~ руше вимне« — уље, Перић Јефто »Мотиз из Далмацијес — уље, Петровић 30 ра »Лутопортрет« — уље, Петровић Јелисавета >Борачки предео« — уга Петровић Миодраг >Шумадија« — узе Поповић Ђорђе >Јасенице« — уље Поповић Зора >Стари раднике — узе Поповић Миодраг »>Београд« — уље Почуча Мирко »>Студенткиња« — уљ" Радовић Владимир »Стараце — #8557 рел, Радовић Иван >Предео ИЗ Војводичес — уље, Ристић Душан »ПОГЛА на Бачку«, »Македонка« — уље, Со кић Љубица >Предео«, и >Студи! главес — уље, Станковић Бранко »Истовар на Савис — уље, Стевано вић Бора »У дворишту« и Улица #% периферији« — уље, Степанчић Еду ард »Из Железникас — уље, СТО" дављевић Живко »>Предео« — 75 Страла Светислав >Кањон Сутјеске“

— акварел, Теодоровић Ђорђе За шели мосте — уље, Ћирић о

>Поглед на, пристаниште« — уРб 7 ман Коста »>Девојка из Бановића“ – акварел, Хутер Антон »Из Боспе« – уље, Чохаџић Вера »Асфалтиравин уље, Шотра Бранко »>Клисура Ли ке« — цртеж, Боднаров Стеван »Исм Бујезиновић« — гипс, Долинар Лојњ >Максим Горки« — бронза, Мрка Трифун »Портрет девојке« — бо Петрић Владета »Портрете — Мер: Суботички Радивој »Женска глава“ гипс. А. За ову изложбу треба да се 388" ресују све масовне организације а" Фронт, АФЖ, омладина и синдике: и да организују колективне по у како би се наш народ у што 75 броју упознао са уметношћу, што Да би се ове колективне грУтИ бо боље упознале са значајем #3' см са изложеним радовима и 04 др" правцем ликовне уметности, — о је жење ликовних уметника постави „а дежурне сликаре — водиче, ко овам групама показивати ВАМ упознавати их са сликарским јарским стремљењима данашњице,