20. октобар
У 5
%
"СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
А
БРОЈ 137 ГОД. ТУ
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 11 ЈУЛ 1947
Радна дисциплина
У установама и предузећима услов је
З. време старе Југославије о дисциплини на раду бринуо се само послодавац, преко својих директора, пословођа, партивођа и: других. Фабрика је била средство за богаћење власника фабрике, средство за експлоатацију рад.ничке класе, За време окупације она -је била не само средство за експлогтацију радничке класе, него је била средство за помагање окупатора, за национално и социјално. угњетавање _ нашег народа. Због тога је било природно да су радници и намештеници у фабрикама „и. установама радили само толико и само онда кадасуи колико морали, Напуштање радног. места за време рада, долажење на посао касније, напуштање радног места пре завршетка рада — то су биле омиљене мере сваког, а нарочито свесног радника, Рад је за нас био проклетство, понижење. Он је служио за богаћење власника фабрике, за јачање моћи _ експлоататорске класе, за Фош јаче угњетавање радних људи и зато никада свесни Радници. и намештеници, као ни наше _ синдикалне _ организације, нису питање радне дисциплине постављале као своје питање. Ослобођењем _ наше земље, преласком власти у руке народа, прешла сум средства 33 производњу у руке народа. Фабрике, и
установе _ постале _ су _ својина државе, _ својина радних људи људи _ наше земље, Рад служи _ за подизање материјалног
благостања радних људи, за бољи и срећнији живот наших народа, служи за подизање економ-
ске и одбранбене. моћи наше до- _
мовине, Однос према раду са променио. Рад је постао средство не само за побољшање материјалног живота радних људи, него је рад највећа. част и мериСто предности сваког појединца, Мерило љубави према својој домовини и своме народу. Због тога је разумљиво да брига о рад: ној дисциплини сваког појединца није више брига само управе фабрике и техничких руководилаца којима је поверено да руководе фабрикама и да организују производњу; то је брига и самих радника, намештеника, појединаца и. наших синдикалних организација. Борба за испуњење плана, за извршење _ дневних производних задатака на сваком радном месту, то није само ствар појединаца, то није ствар само управе предузећа, то је брига, дужност, част и понос читавог радног колектива. Питање испуњења. плана је дужност сваког појединца не само трема свом радном _ колективу, већ и према својој породици, према својим _ друговима, према својој фронтовској организацији, спрема читавом народу и својој држави. Фронтовска организација се поноси својим члановима који су у производњи први. Мерило вредности сваког фронтовца је његово залагање на раду, на “спуњењу Плана.
Већ од самог ослобођења 0огромна већина радних људи схватила је промене које су се извр (шиле у нашој земљи и променила свој однос према раду. Радна "дисциплина у нашим фабрикама и установама била је из дана у дан јача. Синдикалне организације извршиле су огромну улогу У 'преваспитању радника и намештеника, у подизању њихове класне 'и патриотске свести, у јачању ралне дисциплине и радног елана. 'Али, поред огромних успеха, по"ред високог радног елана огромне већине радника и намештеника лош увек има појава кршења радне дисциплине од стране појединаца. Ово нарушавање радне ди"сциплине појављује се у разним формама и због разних узрока. Иако се овде ради о мањем броју људи, ипак је нужно да упознамо и узроке и форме нарушавања радне дисциплине. Изнећемо овде "неке од тих форми и узрока,
Има још случајева у свакој фабрици и установи да понеко доц"није дође на посао, да је то задоцњење било у највише случајева из аљкавог односа према раду и према задацима. Још већи је број оних, који, када уђу у фебрику или установу, проведу пет, десет па и петнаест минута „припремајући“ се за рад. Полако сву: ку капут, облаче радно одело, обу у клозет, попуше цигарету ита:
За време рада можете наћи групице људи у ходнику, клозету, дворишту и другде, како „у пролазу" поразговоре по који минут (на што би се могло указати у „Октобарској слободи"). Пре времена напуштање рада било при завршетку радног дана или за ручак, прање руку на рачун раднсг времена и томе слично, гледање на сат при завршетку радног дана, одузме појединим људима по неколико минута од радног времена. Например, чиновник Народног одбора Четвртог рејона, који ради на овери преписа, има обичај да по 20 минута пре завршет-
"ка радног времена прекине „рад,
јер се мора припремити за излаз. Њега се не тиче што је нека странка тога дана напустила своје радно место да би свршила неки посао у Народном одбору, и ако не сврши тога дана, он одговара; „Изволите доћи сутра, на мом сату скоро ће 1, не могу више никог да примим". Разговори на радним местима о стварима које се не односе директно на посао, одлажење на телефон, па макар се телефонски разговор односио на синдикални рад, било какав разговор, изгубљено радно време, украдено радно време од производње, па макар се радило о минутима и секундима — то је
васса арте клај
, ~, “ |] зродне- власти су предвиде- ! ле низ олакшица за снабде-: вање грађевинских радника. Ме“ ђутим, те олакшице се не „кори- , сте довољно, а то се рђаво одра-! жава на живот грађевинских радника у Београду. Ово се најбоље огледа У слабој организацији рада по мензама грађевинских радника. Руковођење мензом поверено је економу мензе, Управе предузећа, међутим, као и синдикалне подружнице немају увида у њихово снабдевање и немарно се односе према недостацима у организовању исхране. _ Грађевински радници имају своје захтеве и потребе, а не води се рачуна да ли их храна задовољава не само по квалитету, него и по врсти јела. Многи __економи раде бирократски, примају само она редовна предвиђања следовања _ основних намирница и не траже олакшице за набавку нерационираних артиКала, Уместо да користе све изворе снабдевања и да се уз помоћ управа предузећа саветују са органима за снабдевање, они набављају намирнице без плана и не тиче их се никакви захтеви радника. Ови захтеви су некада минимални и лако им је удовољити, али преко њих се бирократски прелази, Уместо да им се, например, пружи више пасуља, макарона, гершле и друге теже хране, издаје им се храна од свежег поврћа, која не задовољава њихове потребе и на коју нису навикли, А за то има помоћи, Поготову зато што у чиновничким мензама абонирци одбијају тешку храну и траже свеже поврће. Исто тако, радницима се за доручак даје чај или кафа, а то је слаба храна с обзиром на тежак рад који обављају. С друге стране, остају неподигнута многа
следовања конзерви меса које би их много више задовољавале, а Исто тако код
које нису скупе. „Ветсерума“ се покварило 1200 кг.
саламе, а нико је није затражио за грађевинске раднике. У сваком _ случају јевтиније су од хране коју радници иначе морају да _ купују по разним народним | кујнама, на што издају велике суме а што претставља опасност и за Њихово здравље.
Већина њих жели да се боље храни па ма исхрана У мензи била и нешто скупља, Свакако би требало настојати да се пруже две врсте јела — скупља и јевтинија, тако да радници. који су вољ“, ни да уложе више добију ипристојне оброке добре хране.
Слаба органа
за испуњење Плана
крађа радног времена своме народу, то је отежавања испуњења Плана,
Неки то чине због тога што су аљкави, недовољно свесни вредности сваког минута. Зато што не виде да укупни збир тих минута у једној фабрици, једном граду, у читавој нашој земљи претставља губитак огромних _ финансиских средстава, огроман губитак материјалних добара. Не виде колико је потребно да производна средства, машине и алати буду искоришћени до максимума. Они не виде да ће то отежати испуњење плана. Известан број људи прозева _и пропусти минуте и сате због тога што не осећа с нама, што би хтео да имамо мање, да не остваримо наш план, Срећа што ових других има врло мало, али се против њиховог немарног односа према задацима, против њих, морамо борити.
Остаје великк задатак на синдикалним организацијама и Фронту да преваспитавају све радне људе, да радни задатак за сваког буде највећа светиња, да буде ствар која ће му бити део његовог живота и да мерило вредности буде за све људе, како се односе према раду, према производним задацима.
" Ј
(и помоћ антифашисткиња Бео
МЕ
На Северном Булевару гради се пет четвороспратних заврше у овој грађевинској се-
них зграда, које треба да се зони.
У великом броју предузећа не постоји ни коордација рада измеЊу синдикалних подружница и У“ права предузећа. На циглани „Авала“ бивши управник није уопште обраћао пажњу на захтеве цигларских радника, иако су они били минимални и односили су се само на измену јеловника, а не на неке веће издатке. Тек кад СУ радници почели да напуштају посао, установило се да су њихове претставке остајале у фијокама чиновника и да по њима није поступано. Исто тако, тек на иницијативу Месног и главног одбора грађевинских радника повећано –|е следовање хлеба цигларским разницима на приватним цигланама и на циглани „Македонија“. А то питање су' одавно могле да реше управе и синдикалне подружнице у сагласности са органима за снабдевање.
Исто тако, не врши се контрола над трошковима минзи. У предузећу „Дунав“, У Рајићевој ули-
крене
(_
На слици завршни
НТА БЕОГРА
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443
ПОЛАГАЊЕ РАЧУНА НАРОДУ,
ПОШТАРИНА ПЛА> ЋЕНА У ГСЗОВУ
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
Прве конференције грађана
одборницима власти
"са новим У су прошле и петој
недеље одржане су у свим рејонима Беопзада конференције грађана, на којима су народни одборници поднели реферате о свом _ досадашњем раду. Конференције су организоване по градским изборним јединацама, што значи да их је одржано две стотине у целом Београду. То су Уједно биле прве конференције ове врсте после избора за народна одборе који су извршени 27 априла ове године. На њима су чло» нови Градског народног одбора и рејонских одбора упознали грађане са најважнијим питањима и одлукама народне власти у току последња два месеца,
Као што је позчато, Градски народни одбор је у том међувремену одржао три редовна заседања, на којима су донета важна оешења, која су бесумње од „највећег интереса за сваког појединца, за
· све наше грађане. Иако је о томе
штампа више пут! писала, ипак је било природно да сами народни одборници непосредно информишу своје бираче о донетим одлукама и резултатима досадашњег рада. С друге стране, грађани су на овим конференцијама _ могли тражити објашњења и дати кори-
станбе.
радови на једној згради
ци, Менза има 7 кувара и кувари ца, а то оптерећује буџет мензе и смањује могућности за њено боље снабдевање. _ Руководства предузећа немају свакодневно увид У рад мензи, а ни како се доставља храна на радилишта. У уторак 8 овог месеца код предузећа „Дом“ мађарски радници су до 3 сата морзли да чекају ручак, зато што није на време припремљен камион за разношење хране. Због дошла, сви абонирци мензе на тога што куварица није на време градилишту У Професорској коло нији морали су да се задовоље са 40 килограма купуса, без икаквог другог додатка, Руководство мензе се изговарало да није имао ко да чисти кромпир.
Сви ови пропусти одражавају «се врло рђаво и у обављању посла
' на грађевинама, Радници због о-
ваквих и других појава напуштају
_ им послове, а то се могло спречи-
ти са мало више залагања. Када
"већ постеје услови за добро снаб-
сне предлоге у погледу спровођења у живот одлука народних одбора. То је уједно остваривање у пракси _ демократских принципа нашег законодавства, по којима су народни одбори дужни да се у извођењу локалних и општих задатака ослањају на иницијативу и широко учешће народних маса и на организације радног народа.
Најважнија питања о којима са на овим конференцијама говорило била су буџет и инвестициони план за 1947 годину, који су донети на Трећем редовном заседању Градског народног одбора. Питање распореда кредита и извођења радова предвиђених инвестиционим планом, наиме питање изградње Београда, уско је везано са свакодневним животним потребама широких слојева грађанства, у првом реду радних људи. Народне власти предузимају сва мере да, изграђујући наш град, 3адовоље најпрече потребе народа, да исправе грубе грешке ненародних режима у прошлости, који су развој Београда потчињавали законима _ капиталистичког газдовања и изграђивали га у интересу експлоататорских _ клика, које су биле на власти. Отуда је тим више потребно да народ да иницијативу при решавању овако важ-
нинннннннн______----__________________________-_---=вни
пађемнских рада
града знатно 5и допринела побољшању
' девање, треба 'их У потпунбсти' и
користити, На томе треба да се заложе управе предузећа и синдикалне подружнице, а исто тако у организовању рада по самим ку-
хињама, велику би помоћ могле
да пруже наше антифашисткиње, не само својим радом, него и саветима и бригом да се храна спрема са потребним — састојцима
Д. ПЕРИЋ
Више конкретно помоћи гробови ским родницимо
_и да буде укусна.
оред обавезе за помоћ грађевинским радовима све _ организације _ Народног
фронта узеле су обавезу да помогну побољшању живота грађевинских радника у 0в0ј сезони. Грађевински радници су сезонски радници, веома за. остали, са огромном већином неписмених. Задатак организације Народног фронта био је да свестрано помогне културно, здравствено и стручно уздизање грађевинских _радника. Та помоћ је веома разноврсна, Она се огледа у културно. просветном раду, у организовању аналфабетских течајева, у“приредбама културно - умет. ничких друштава и културних група, здравственом просвећивању, у бризи за боље животне услове радника, прању рубља, одела итд.
По свим рејонима створене су екипе фронтоваца која одлазе с времена на време и оби. лазе грађевинске раднике, Поред бриге коју су за грађевинске раднике показале народне власти изграђујући радничке станове, фронтовске организације требало је да пруже велику помоћ у културном Уздизању грађевинских радника.
Међутим, сва брига и помоћ организација Народног фронта још није довољно конкретна и успеси на том пољу су У мно. гим _ случајевима _ недовољни. Течајеви за неписмене раднике обухватају још увек веома мали број радника, Акција за сузбијање неписмености међу грађевинским _ радницима до сада уопште не задовољава и није показала нарочите успехе, Прошло је више од три месеца. ове грађевинске сезо-
„(Наставак на другој. страни)
них питања, као што су подизање нових станбених зграда, решење саораћајних _ проблема, изградња водовода и канализације, подизање културних, здравствених и со-
цијалних _ установа, __ размештај школских зграда, уређење улица, паркова, фискултурних терена и
других објеката. С друге стране, упознавајући се са планом прад= виђених радова и значајем тога плана, могу се боље уочити и за» даци који стоје пред свим масовним _ организацијама и појединим њиховим члановима .у погледу у“ чешћа у извршавању плана.
Да ли су ове конференције У свему одговориле својим задацимаг И раније, пре избора, народни одбори су чешће полагали рачуна народу о свом раду. Тај стални контакт са грађанима преко конференције, савета и других фор“ ми рада, показао се веома корисним за правилно решавање нај важнијих питања власти. Добро организоване конференције постизавале су одличне резултате. Ове прве конференције новоизабраних народних одборника са својим бирачима требало је, у неку руку, да имају и свечани карактер. А затим, и сам значај питања која су била на дневном реду, био;је велики, Али, ваља истаћи да оне нису у потпуности одговориле свом циљу. Узрок је у недовољној или сасвим слабој припреми и органузацији конференција, Сада се већ може говорити о низу пропуста, који су запажени, а који су са мало труда Могли бити отклоњени. Пре свега, учешће бирача на конференцијама је подбацило, · а и социјални састав присутних није Одговорио правом стању на тервну. Радници, омладина и. уопште радни људи били су слабије 'заступљени. _ Дискусије по изнетим рефератима готово није ни било, већ се све свршавало на „јасно је..." Можда је било места на ксјима су конференције, и по броју учесника и по садржини рада, 5иле успелије од других, али при крајњој оцени оне не могу изменити општу слику.
Овде је главни недостатак слгабо знгажовање наших организација на припреми и популарисању конференција. Ако на већим конференцијама — није било ниједног члана Народне омладине или врло мали број радника и намештеника, то значи да омладински одбо“ ри и управе синдикалних подружница уопште нису своје чланство обавестили о њима. Најбољи наши омладинци и омладинке налазе се, истина, У омладинским радним бригадама на радовима ван Београда, али још увек има доста одличних омладинаца који раде по предузећима и установама и станују у нашим улицама,
У крајњој линији може се говорити и о слабом ангажовању активноста Фронта и чланова руководства у основним организацијама, који су организовање и ових конференција схватили као сво „технички“ задатак, Ако су на неки начин и обавештавали _члачство о њима, то је најчешће било „преношење“ директива или једноставно позивање станара преко настојника зграда на конференцију. Наравно, тако се и могло десити да на неким местима од око 1000 бирача свега 60 до 80 присуствује конференцији, а да свега један, двојица или ниједан учествује у дискусији по рефератима.
Конференција грађана са одборницима власти нису свакодневна појава. Оне се одржавају по правилу неколико пута годишње, према указаној потреби и по нагважнијим питањима. Савети и комисије при извршним одборима мнародних одбора треба да допринесу успешном извршењу задатака из подручја појединих грана државне управе. Конференције имзју, сем осталог, за циљ да покажу и доследно спроведу истинску демократичност народних одбора. њихову сталну и пуну блискост широким масама. Зато је потребно. њиховом припремању и организацији посветити највећу бригу, уложити максимум труда и поплитичког знања од стране руководећег кадра наших организација. А и на грађанима је да схвате карактер наше народне власти и да
узму пуног учешћа у њеном раду
преко већ устаљених и одговар=јућих форума. АШ Милош МИЛИЧКОВИЋ