20. октобар

Шта је Крива ·_ телефонска Кабина»

2 1

МИ аи

37 5

Ма

— Ма, шта кажеш, добри шприцери код „Липовог лада“!

ЈБРНЊАВИЊЕ. ДЕЦЕ ПА УЛИЦА

а све стране, по београдским улицама па и на најживљим саобраћајницама, велики број деце проводи известан део дана, па чак и цео дан. Ту, на улици, мали претшколци, школска деца у ваншколско време и она која — су свршила основну школу а нису стућила у гимназију ни у предузећа (јер нису напунила 14 година), стичу разне рђаве навике, одају се празном животу, беспосличењу и ленствовању. Нису ретки случајеви да су невина деца и животом платила своје бављење на улици.

Пре свега, деца на улицама су деца запослених родитеља. Стога је врло важно да се данас, у доба планске привреде, о _— овој деци запослених родитеља поведе више рачуна, да се потражи пут и начин да се она уклоне са улица и збрину, јер је збрињавање ове деце део планске изградње наше земље,

Дечје јасле за децу до три и дечја обданишта за децу од 3 до 7 година, јесу установе које ослобађају жену-мајку за рад У привреди, Кућа једне запослене, а и незапослене мајке, не може никада у толикој мери да пружи детету оне _ хигијенске услове, здравствену _ заштиту, – правилну негу у исхрани, а нарочито оно планско васпитање по коме се дете од малена навикава на рад и ред на културне и хигијенске навике, као што то могу да пруже дечје о јасле и дечја обданишта. Зато је дужност не само државе, већ у првом реду свих управа предузећа, синдикалних _ подружница при предузећима свих масовних _ организација и рејонских народних одбора, да активно раде на томе да се ове дечје установе толико повећају, да би могле да приме сву малу децу запослених жена. Поред _ тога, родитељима треба стално указивати на важност ових дечјих установа, које кроз игру, песму и забаву подижу и васпитавају њихову малу децу.

Да би се београдска дечја 06даништа проширила и оспособила да одмах приме без мало два пута већи број претшколске деце, нужно је да се из њих, још на почетку ове школске године, издвоје сва школска деца. Издвајање школске од претшколске деце поставља се још и из васпитних разлога: школска деца су стално преносила рђаве навике на претшколску, и на тај начин су била сметња оном _ правилном, планском, идеалном васпитном

ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА

Производи разне врсте памучног предива

раду са претшколском децом. Дакле, хитно издвајање школ-

ске деце из дечјих обданишта, одмах затим бројно повећавање дечјих јасала и дечјих обдани-

шта, јесу нужне мере за ослобођење жене-мајке, да би она могла активно да учествује у индустрији, за уклањање мале деце запослених мајки са београдских улица и за један плански васпитни рад с њом.

Према плану рада Просветног одељења, од почетка ове школске године отвориће се ђачка 06, даништа при београдским основним школама и при гимназијама (за ђаке нижих разреда).

Школа и наставници су одговорни и за рад својих ђака ван школе. Ваншколски план радз само је део општег плана рада сваке школе. Зато разредни учитељи и разредне старешине, У тесној _ сарадњи с родитељима, пионирским, омладинским, синдикалним и другим Масовним организацијама, имају дужност да будно мотре на своје ђаке у ваншколско време, на све оне који то време проводе на улици У беспосличењу, и да их уводе У ђачка обданишта својих – школа. Управе основних школа и ди ректори _ гимназија, са синдикалним подружницама својих школа и рејонским штабовима _ Савеза пионира, треба да израде – план васпитног рада за своја ђачка обданишта, По томе плану, деца треба у ваншколско време да продубљују и утврђују Наставно градиво из појединих школских предмета; треба да знају да је њихов рад у школи дужност пред родитељима и државом, да је успех у науци најважније патриотско дело које отаџбина тражи од сваког ђака; треба да им се усади љубав према књизи, да се оспособе да се користе књигом као извором знања и науке; да читају _ пионирску и омладинску штампу, да се баве ручним регдом, да се забављају и да се играју. Могућности за васпитање у ђачким обдаништима су огромне, јер је сваки ученик стално под надзором васпитача. Треба само искористити ове сјајне услове. У ђачким обдаништима ће се организовати и исхрана ове школске деце. Не треба се нимало плашити да ће то бити нов економски проблем, пошто су безмало сва ова деца и до сада била на храни при школским трпезама,

Отварање ђачких _ обданишта потпомоћи ће и та околност што ће се при београдским основним школама _и гимназијама у току 1947 године изградити 45 _ НОВИХ учионица,

Најзад, по плану _ Просветног одељења, предузете су све мере да се, У духу Закона о седмогодишњем _ школовању упише У школској 1947-48 години 1009 свршених ђака четвртог разреда основних школа у први разред

гимназије. Отварање ђачких обданишта и продужење _ даљег _ школовања

свих свршених ђака четвртог разреда основних школа учиниће не само да се уклоне сви узроци за стварање беспризорне школске и ваншколске деце, већ ће ове мере учинити да се код деце пробуди љубав за рад, да се одмах осети много бољи успех из на ставних предмета у школама, да се код ђака успостави ред, свесна дисциплина и да се подигне ауторитет наставника _ А школа ће на овај начин постати, У пуном смислу речи, место које ће спремити и васпитати нове људе и

којима ће се отаџбина поносити, | Рад, МИХАЈЛОВИЋ

ми ји

НЕУРЕДНО ЛЕПЉЕЊЕ ПЛАКАТА

Ва. за остварење нашег Петогодишњег плана манифе. стује се у најразличитијим облицимс, Једно од средстава у тој борби јесте и плакатирање, истицање планата којима се даје потстрек за плански рад и ис. пуњавање преузетих обавеза,

Последњих дана појавиле су се у вези с тим по улицама Београда нове, укусне и добро стилизоване плакате. Само, оне су лепљене сасвим неукусно и на непогодним местима. Омпладинци су их излепили и по зидовима многих станбених зграде, тако да је овима изглед потпуно нагрђен.

Писало се често о таквом пла. катирсњу, али наше – фронтовске организације и омладински

активи, главни извршиоци плакатирање, као да ништа нису научили из објављених с директивних написа. Већ је једанлуу било наређено и генерално чишћење зграга у Београду од планата, разних неумесних обја-

ва и руком исписаних парола. Међутим, поново се пада у исту грешку: куће се опет прљају и унакажују; истовремено дон се врши фронтовска пропаганда за кречење и уређивање станбених зграда по градовима и селима!

Плакат о Петотодишњем плану, прилепљен с безобзирно на чисту фасаду некв зграде у нашем главном граду, изазива сасвим супротан ефенст уместо да загреје и потсети људе на величину задатка који пред нас поставља План, он огорчава

пролазнике, јер не могу да не

подвргну критици и несавестан

начин лепљења“

Требало би убудуће најстрожије пазити да се плакате, афише и пароле постављају само на дозвољеним; одређеним местима. Нека се ти појмови једаупут дефинитно пречисте на _фронтовским конференцијама, ла ком Београд не личи на вашариште.

Планатирање се мора схва-

тити нао озбиљна сиција не може да се обавља ноћу, на брзину и површно.

Сретен МАРКОВИЋ

која

ж о х

„УБАЦИТЕ ЈЕДАН ДИНАР"

многим зградама у лифтовима су конструисане касице више којих пише: „Убаците један динар". Ако човек неће _ да иде пешке и да се презнојава неколико спратова, треба да убаци један динар и возиће се. Послушао сам упутство у једној згради и убацио један динар. Лифт стоји пркосно миран и никако не креће. Можете убацити _ колико хоћете динара, али ништа не вреди пошто лифт на новац не реагира. Није ово усамљена појава, јер

жх

Да ли је преча забава или одмор

близини центра града у Зе-

муну _ између Пантелићеве, Николићеве, Поштанске, Суботићеве и Београдске _ улице, на празном простору налази се већ неколико месеци једна вртешка, Свако после подне око _ четири часа она почиње са радом и окреће се све до 10 часова увече.

То не би било тако страшно да се за читаво ово време, дакле од 16 до 22 часа без прекида, преко звучника не пуштају да свирају старе грамофонске плоче. Од ове ужасне галаме, која суботом и недељом траје и после 10 часова,

радни народ који станује у близини вртешке уопште не може да спава,

Мислим да би народне власти,

ВОК. #31 СОРТИМА Н

___-- Што не сортирате то воће као ја2 = Какво сортирање, ово иде за Београд!

у интересу радног народа, требало да одреде власнику ове вртешке време када може да ради и да пушта плоче, Најзгодније би било ако би му се после осам часова увече забранило да пушта звуч,

ник. Славко ЛОРЕНЦИН

Ланчани рад у Градској обућарској радионици

јануару ове године, Извршни

народни одбор града Београда основао је Градску обућарску редионнцу у Титовој улици број 68,проширивши рад, Градска обућарска, радионица отворила је своје две продавнице, о једну у улици Гаврила Принципа број 60, а другу на Булевару Црвене армије 279.

Радионица је отворена са циљем ла производи готову мушку и женску обућу, а посебно да што брже о правља обућу. Све до априла радило се без норми, Установљене норме у зприлу месецу биле су новина у радноницама овакве врсте. С почетка

радници су примали норме са неповзрењем тврдећи да се у обућарском послу оне не могу поставити. После месец дана рада показало <е да су изводљиве, Оне су биле тачно одређене за сваки део посла. Например, код ђоњења пипе ла норма је предвиђана да један ралник за два сата пођони пар ципела,

нарме реалне и

5 МУ М

5 СУД '>

— Паметњаковићи

оваквих лифтова има у Београду много. Било 6и добро да надлежни издају наређење да се у

а“ У |

неиодмах свим зградама које имају

справне лифтове изврши

оправка. _ На тај начин пословни

људи избегли би непотребно губљење времена и бесциљно трошење пара.

Раде ДИМИТРИЈЕВИЋ Загребачка 2

време од два сата показао се Као довољно да радник <а умереним залагањем испуни порму. До месеца јула радници Градске обу. ћарске радионице радили су по старим нормама а онда су, концем јула, самоннцијативно _ предложили управи да се постојеће норм= повећају. Новим нормама одређено је шта радник треба да уради за осам сати. Уједно је заведен и лапчани систем рада.

Одређено

У пренмућства рада по ланчаном

систему раднике није требало дуго убеђивати. Сада сваки радник ради на једном делу при изради ципела. Време је за сваку радну операцију тачно одређено, Намештење ђонпова на ковану ципелу не траје дуже од 17 минута. По новом систему рада омањено је време на производњи ципела са осам и по на седам и по часова.

Пренмућство ланчаног система по

коме се ради у Градској обућарској

"повеће основне организације Дру

ид 5 | ва ЕУ |

Пропусти при организовању | конференција

4] еста се за поједине конфа,

____ренција по рејонима одра, ђују веома тесне и Мале просто, рије већином _ кафане, које ие могу да приме већи број грађа. на, због тога се ствара гурњава а многи стоје испред врата џи % могу да уђу.

Ових дана одржане, су у Дру. гом рејону конференције на који. ма су тумачене нове уредбе б порезу на доходак. Одзив грађа, на био је прилично велики, Рефе, рент и стручњаци уложили су

много труда да би на лаки ра. зумљив начин објаснили народу нове уредбе. Просторије у којима су се одржавале ове конференци, је биле су веома Мале да би могле примити грађане из четири

гог рејона. За једну такву конфе ренцију била је одређена кафану „Стара Србија“ у Улици 27 мар« та, која није била у стању да прими ни половину _ заинтересо« ваних грађана. За ову прилику могла се много боље искористи. ти летња позорница на Палилу. ли, коју су добровољним радом изградили грађани Другог рејона још пре две године, а која је но гла да прими неколико стотина грађана. | Мислим да овакви пропусти њ би требало у будућности да дешавају. При организовању # ференција потребно је да руе водство саслуша предлоге прет ставника _ основних _ организација који добро познају своје локаљ

не прилике, Жарко БАЈИН,

Далматинска ул 8

гадноници указује ва потребу уво“ ђења овог система и у свим осталим београдским _ обућарским _ задругама, алруге имају норме. Увођење ла: чаног система у разматрању је код Прве опанчарско прерађивачко-кожар. ске задруге зРад« и обућарске задру. ге »Јединство«, Међутим, многе 88" друге“ нерадо приступају ланчано систему. Старо схватање, да се у Ф бућарском занату не може примени“ ти модерни начин поделе посла, У" ра се свакако напустити,

« За малим обућарским столовима се

де групе радника, Свака од тих ру. па чипи једну целину, Када се 7:" члио ради опда је и евиденција днез

ног учипка хрекарпа, На велико табли убележава се учинак сваке 10 себне групе. Учинак се тачно убеле“

жава пе само ради плаћања, већ У рали такмичења. Радници се такмиче "Такмичење јео тек у развоју. 38082" је најбоља група која ради на 1“ ковању и памештању ђонова. Са 97 мерепим ударцима чекића меша се У радионици песма и жагор другарке“

шала.У пријатној алмосфери искреног другарства које их све више и при" слије повезује, радлици Градске обу ћарске радионице труде со да про изведу што више и што боље обућ То је смисао њиховог новембарског такмичења у коме ће њихова радио“ ница добити прве ударшике. ж

Управа радионице у Титопој улиши број 68, у овој голини отвориће 109 давнице на Чукарици и у Душаново улици. То досада није учинила због тога што није имала згодне просте“

рије,

Извршни народни одбор града Бе града настоји да се у сваком рејон“ отворе | опакве продавниц= које својом брзом и тачном услугом зало вољити потребе грађанства. Грађани ће у градским обућарским радпон! цама, поред хитно поправке своје %'

моћи и да купују готове пипе; пеле. Предност градских радновит састоји сз у томе што се оснивају ближе периферији града. Многн гра ђани нису упућена да на идустриску

буће

карту И-Р са купоном број 5 4 право на један пар кожних понове Пошто И-Р картама кроз изве време истиче рок важности грађа“

искоре'

ство треба благовремено да сти купон број 5. 1 власти 13 6

Тежњу – народних 10" крајња осриферија обезбеди 55 тоа" брим обућарским радионжцама,

механе поздрав!“

ђани око Цветкове

~ в0! ли су са задовољством. Ми дао , : ; ад крају је основана једна таква ~ обиће Кара“

ница. Сличне радионице до

бурма и Вождовац.

Младен Г. АВРИЋ