20. октобар

___Дамршавају [9 спине зграде

на Пионирској прузи

за шефа, за млекару, за киоск за

Ра

Пионирска пруга: зидање станице на Бановом Брду

паде и шестог овог месеца на Пионирској прузи у Кошутњаку постављен је последњи праг. Тиме је на читавој прузи, у дужини од пет километара и три стотине метара, завршено намештање прагова и шина. Ових дана отпочело се са подбијањем шодера под колосек. Поред ових радова, свакога дана све ви-

' ше напредује и грађење станич-

них зграда. Станице код Бановог Брда и пионирског града већ се налазе у завршној фази, док су

" радови на изградњи треће станич-

не зграде, изнад Раковице, отпо-

· чели ових дана.

Станица код Бановог Брда биће полазна станица на Пионирској прузи. Она ће имати већи број

соба, за саобраћајног чиновника,

продају новина и за чекаоницу. Око зграде биће тераса, а испред ње покривен перон. Друга станица, код пионирског града, углавном ће бити уређена као и станица код Бановог Брда, само што ће бити нешто мања. Поред треће станице, изнад Раковице, изградиће се и ложионица.

По завршетку свих ових радова Пионирска пруга ће добити све уређаје за правилно одвијање саобраћаја, као на правим, велиКим пругама. Изградиће се и кућице за скретничаре и десетаре, на местима где _ пруга прелази преко друма поставиће се браници, а све станице биће повезане између себе телефонским и телеграфским везама,

Установа у којој се бонови за текстил додељују КОЦКОМ

тсек _ за снабдевање Првог

рејона доделио је колективу штампарије Државног осигуравајућег завода, поред осталих 60онова за текстил,-и бон за један јорган. Економска комисија синдикалне подружнице дуго је ми-= слила како и коме да додели овај бон, када се за исти јавило

20 другова и другарица. Комисија није хтела даље да лупа главу и да пронађе онога коме је јорган заиста најпотребнији. _ Да

ПИОНИРИ С

У ДОБИЛИ СВОЈУ ПОШТУ

Хало! Овде Пионирски град!

( громна свечаност. Малишани су имали празнична одела. Дошли су и родитељи. Пионирски град је добио своју пошту. Праву, истинску пошту са телефонима, 'телеграмом и достављачима писама. Особље поште телеграма и телефона у Београду предало је, у среду увече, нашим најмлађима свој поклон,

У једној од павиљона — нашли смо првог управника поште у Пионирском граду, Богомира Голубовског. Озбиљно, са достојанством правог управника, давао је изјаву новинарима.

— То је, ето, централа. За сада имамо шест телефонских претплатника — амбуланту, стражу на капији, управу града и три по па-

Грубе неправилности

у раду неких намештенина 3.вода за социјално осигурање

ознато је да се, поред

. свих напора да се најбоље организује и спроведе слу_жба социјалног осигурања, де_шавају ствари које не одговарају новој функцији ове важне службе. Некада је реч о слабој организацији у којој се чине пропусти који осигураницима стварају неугодности и одузимају им много времена око прибављања појединих лекова или санитарних предмета, а с друге стране, има много кривице до особља које обавља лекарску и другу службу. Тако се на јелном рецепту, например, пишу два лека, и ако се један од њих изда, а другог нема, апотека задржава цео рецепт, а осигураник мора поново код лекара да би добио други рецепт помоћу којег ће тражити лек у некој другој апотеци, Има и других појава које ометају правилно коришћење социјалног осигурања. Износимо два случаја на које су се радници жалили Месном одбору Савеза грађевинских радника и тражили да Месни одбор интервенише код Земаљског завода за социјално осигурање. Гвидо Фурлан, члан подружнице „Трудбеника“, пише:

„На дан 24 јула т. г. лекар Завода за социјално осигурање излао је мојој жени Маргарити рецепт за наочаре. Упућена је код предузећа „Срболек«, где је требало да их подигне. У »>Срболеку« јој је на рецелт издат само оквир. Продавац јој је објаснио да стакло треба да купи код приватног оптичара и да потом донесе рачун. Рецепт је задржан у >Срболеку«, на рачун приватног оптичара службеник >Срболека« је оверно да је по рецепту издао само оквир за наочаре. За плаћени рачун требало

је да се наплати од Завода за <0шијално осигурање. У Заводу за социјално осигурање

Маргариту су слали из канцеларије.

У каџеларију, док најзад шеф лекара није дао налог да се рачун пла-

ти. Службеник рачуноводства, међутим, поцепао је тај налог и тражио је да му се само поднесе рецепт. >Ср-

болек« је пак задржао рецепт да би њиме правдао издати оквир. Тако је плаћање рачуна пало на мој терет, уместо на терет Завода за социјално осигурање. |

Други случај износи грађевински радник Живота Младеновић, који је запослен код Грађевинског предузећа „Дунав“, Он пише;

»Дана 21 августа нашао сам у ам буланти ПТ рејона лимарског радника Воју Драгутиновића, Који раде код

лимара Пелића, Булевар Црвене армије 52. Чекао је на ред да уђе У собу број 3 — у Хируршко одељење. Мако је имао велике болове, особље амбуланте није хтело да га прими преко реда. Заинтересовао сам <е за случај и видео да је од Убо-

да ексером сва нога поцрнела и отекла. Видећи симптоме тровања, узео сам испод руке Драгутиновића им увео га у хируршку собу где су се тренутно налазила свега 2—3 пацијента. Потом сам изишао. Али, одмах после тога изгурала га је грубо болничарка Славка Пејнет. Упозорио сам је на тежину случаја оболелог и указао на хитност лекарског предлога, али је она само затворила врата.

Поново сам отворио врата и тражио њено име и презиме како бих овај груби поступак могао да пријавим надлежнима. Није хтела да каже, а исто тако није хтела да одговори ни дежурна лекарка. Обратно сам се и чиновници амбуланте, али и она је крила име болничарке. Дежурна лекарка је чак тражила да јој дам податке о себи, што сам ин учинио, али је она ипак одбила да ми да име болничарке.

У међувремену наншао је шеф једног одељења који нас је лепо саслушао и направио записник о читавом случају, али тражим да и Месни од бор интервенише по овоме.«

Овакви случајеви нису усамљени. Особље које се грубо опходи према осигураницима не може да овако неодговорно врши своју службу и да се та ко грубо опходи са болесни“ цима, Радници, и појединачно и преко синдикалних форума и народних власти, боре се против оваквих службеника и указују на њихову несавесност. Они знају да се свака служба мора савесно обављати, па поготову траже да је обавља особље Завода за социјално 0сигурање. Њихово је право да уживају сву заштиту ове службе и то право морају поштовати сви службеници Завода.

виљонима. Још четири везе чекају своје претплатнике,

Поред телефона у граду — постоји и поштанска служба. Готово сваки павиљон има мало сандуче за писма. Увече униформисани пионир са торбом скупља из свих сандучића писма и доноси их у пошту. Одатле се разноси у Београд камисном, а у сам град ма. лим ручним колицима. Али како је на правим поштама предвиђено да се за тежа писма наплаћује већа такса, то је и на овој пошти, у Пионирском граду, постављена мала вага за мерење писама. Тежа писма подлежу плаћању веће таксе.

Ту је и телеграф. Он неће радити. Служиће пионирима само за учење и забаву. '

Из поште у Пионирском _ граду могуће је послати и телеграм, Постоје специјални формулари на које се, пошто се преда телеграм, ставља печат поште Пионирског града,

Особље поште сачињавају управник, два телефониста, један телеграфиста, два разносача писама и један који продаје — све „вредноснице". Радно време је од 8 до 12 и 4 до 8 часова. У подне, када пошта не ради, има дежурних.

%ж

То вече, када је пошта отворена, у једном од павиљона влада. ла је необична живост. |

— Хало, хало! Овде управа поште Пионирског града.

Пионири су разговарали преко телефона, куповали дописне карте, слали телеграме.

Пионири су у свом граду добили и своју пошту.

ај. 4 МУ. |

никоме не би учинила нажао, пронашла је генијални начин за додељивање — јединствен у историји расподеле бонова,

Ево проналаска за расподелу бонова економске комисије син“ дикалне подружнице штампарије Државног осигуравајућег завода: бон за јорган стављен је на коц-

Непрактичан „принцип куће“ управе | Коларчеве задужбине

ана 25 овог месеца одр-

жан је на Коларчевом народном _ универзитету с концерт југословенске делегације која се вратила са Светског омладинског фестивала из Прага. Интерес за овај концерт био је огроман. Све карте су биле распродате, а пред амфитеатром је чекало мноштво света на почетак концерта. Концерт је почео тачно у 20 часова и врата хола су се истовремено занључала: Неколико минута иза 20 часова опет су се пред закључаним вратима – амфитеатра почеле сакупљати масе грађана који су закаснили. Пошто су грађани трањжили да их пусте у салу, одговорено им је да причекају свршетак прве тачке и да ће тада бити пуштени. Прошло је 30 минута а »прва тачка« још се није завршила. На. стало је нервоза, нестрпљење и поново тражење за улазак у салу. Одговор је бис исти. Про. што је 40 минута: Револт гра-

ђана је све више растао, па је чак постојала опасност да провале врата. Многи су у узрујању подерали карте и отишли. Падале су разне примедбе на организацију нокцерта и управу Коларчевог универзитета

У 20,55 часова настао је први одмор и отворила су се врата амфитеатра. На питање грађа. на чији је налог да се не пу. шта нико пре паузе у хол, одговорили су нехатно: »од виших органа«. Секретар Еолар-

чеве задружбине на ово питање додао је: »То је принцип куће«.

Изгледа да се управа Коларчеве задужбине управља по принципима Народног позоришта: Али, између приредаба овакве врсте између чијих тачаксф које трају краће време, постсје паузе довољно дуге да се уђе у концертну салу и о. пере, чији програм није исецкан

и један чич непрекиднс траје и по 50 мивута, има велике разлике, па према томе и

принципи не могу бити исти. Мислим да би »принцип« Ко-

Испробан · метод |

у му

у ду

— Што не почистите то ђубре за собомх || || |. — Шта има да чистимо, ветар разнесе, киша опере и ствар у реду...

МУ

4 би и «ту чи ( Мр; |

да

ку, Међу 20 празних хартија налазила се и једна на којој је писало, јорган“. Онај који извуче ову цедуљу добиће бон, Формиран је и жири, у коме је било и неколико чланова управе _синдикалне подружнице. После живог и интересантног вучења цедуља из кутије, економска комиси-

ж жх

ларчеве задужбине могао да буде еластичнији и да се не дозволи да грађанство, које

закасни; и поред плаћених У-. пазница или не присуствују приредби, или пак да након чекања од пуног сата напољу, присуствује половини приредбе, већ да се грађани пусте у

ж х

Лутање паса

о београдским улицама, а нарочито на периферији, могу се свакодневно _ срести пси који лутају без ичијег надзора. Некада се састане и читав чопор. Реч је о псима који не служе ни за луксуз, нити су пси-чувари. Они само угрожавају здравље грађана и множе се захваљујући томе што органи Градске кафилерије не могу да обиђу све улице и да их похватају. Нарочито је ова појава опасна за људе који се с посла увече враћају у своје станове на периферији.

Пре неколико дана је настрадао један радник у улици Јанка Вукотића. _Њему је пас поцепао одело и задао велику рану на нози, Он је због тога морао шест пута да одлази у Пастеров завод ради пријема инјекција против беснила и том приликом морао је да напушта свој редовни посао. Случај је _ пријављен Народном одбору Седмог рејона и скренута је пажња да се у кући број 20 у улици Јачка Вукотића држи _ пас који напада пролазнике. _ Међу-

„Хитна“ лекарска помоћ

Заглавској улици број

8 муж Виде Јовановић лежао је тешко болестан. И. мао је воду у плућима. У уторак, 26 овог месеца, стање се сасвим погоршало. Како је случај био хитан, још рано изљјутра, око 7 часова, јављено је Државном заводу за социјално осигурање да одмах пошаље једног лекара. Обећано је да ће лекар доћи, Један сат касније поново је телефонирано Државном заводу за социјално 0_ сигурање да сместа пошаље свог лекара, јер се очекује смрт. До подне лекар није до шао. Око 1 сат друг Виде Јовановић је умро.

Тек око 18,30 часова увече у Заглавску улицу је дошао лекар колима. Речено му је да је болесник умро. Он се вратио назад.

(с

МИ ои

„гу опасност,

ја је свечано дала бон срећно добитнику.

Колико је само требало снал, жљивости, интелигенције, дос; љивости, па да људи пронађу %. вако генијалан начин расподеле

бонова. Т. ГРГИЋ

Краља Милутина (4

салу за време паузе између тачака“

На тај начин избећи а “ неугодне сцене које су Хе, силе тога дана пред закључи,

ним вратима амфитеатра, ф концерт неће бити поремећњу, Катарива КУРТИ

Стевана Високог д

по улицама

тим, пас и даље несметано луц

улицама. Ово је један од многобројних случајева,

али овакви пси без

надзора могу да изазову и др а то је преношење разних зараза, пошто се они ++ главном хране лешевима им. ота. цима, Најзад, чопори паса у на шем граду претстављају и ругле, те би Градска кафилерија морала активније да ради на њиховом уништавању, а у њиховом при. јављивању могли би да помогну и грађани појединих улица,

Миле РАДАКОВИЋ лаборант, Војводе Дојчина 3

Не знам због чега Државти завод за социјално осигурање није послао одмах свога лека. ра, иако је јављено да је 08 хитно потребан. Сматрам 4 овај случај треба извидети кривце примерно казнити, КаКд се не би понављали исти случе јеви.

Благоје БОШКОВИЋ

Заглавска 9

ПРИМЕР ЗА ПОХВАЛУ

службеник одељка за пијаце враћа нађени новац

О тишао сам 26 овог месеца 10

Цветног Трга да купим + што на пијаци. Међу легитим“ цијама имао сам и 2.050 динара уштеђених у току неколико Ме сеци за угаљ. У оној гурњави приликом куповине, испала ми | легитимација _ са _ свим новце» Вратио сам се кући не примети“ ши да сам изгубио и легитимације

и сав новац.

Око подне јавио ми се телефо“ ном Радомир Станић, службених одељка за пијаце и рекао да нашао легитимације и 2.050 ра. Међу хартијама пронашао '• и мој број телефона, те ми 9" тако јавио. Замолио ме је 28 19' ћем и да узмем своје ствари, 10" што је он на дужности и не може

зе

да напусти пијацу.

Одмах сам кренуо до њега. он ми је предао легитимације и сав новац. Понуђену награду од 2 динара одлучно је одбио.

Ето још једног примера поште“ ња, још једног доказа високе све“

сти наших грађана. Драгутин РИСТИЋ, Г

Маглајска 1

ензнонер