20. октобар
"Е ">" УУ Ру
(о АВГУСТ 1947.
Вукова биста
Рад вајара Убавчића
'па све до најновијих
споА Лиу МУ
Приближује
ОТВАРАЊЕ МУЗЕЈА МОСКОВСКОГ ХУДОЖЕСТВЕНОГ ТЕАТРА
осковски художествени теа-
тар, који носи име Максима Горког, прославиће 800-годишњицу Москве отварањем свога музеја. Музејске _ збирке _ приказују цео стваралачки пут Художественог театра _и његових оснивача Станиславског и Немировића-Данченка, почевши од припрема за оснивање тог славног позоришта претстава. Изложбени материјал који најисцрпније тумачи рад уметника художественог театра на 74 позоришна дела од 116, колико је укупно Художествени театар спремио у току свог полувековног постојања, Музеј ће бити отворен 7 септембра у згради Художественог театра.
МОСКВА У УМЕТНИЧКИМ ДЕЛИМА
Поводом _ прославе – 800-годишњице совјетске престонице У изложбеним _ салама московског Централног ' парка културе и одмора „Горки“ отвара се велика уметничка изложба „Москва у у-
_ Значај 1847 године у Културном развитку наше земље |
окрети народних маса за
рушење политичког им ехономсног ропства и за задобијање националне слободе, оличени код нас у сељачким бунама, убрзали су потребу стварања нове, са народним духом проншете нвњишевности и припремили услове за њен развој. Пол треба за нардним језиком, која је кроз наше осамнаесто столе. ће избијала овде-онде код понеког од тадашњих наших вњижевнинана, тек са Доситејем добила је практичније. значај А-" ли тек ад је та потреба за народним говором као писаним језиком од појединих случајева и од назора појединаца, постапа једним од општих и неопходних услова за афирмирање нових политичких и друштвених снага, јавио се и народни језик као једно од средстава те борбе и нао један од њених пло. дова»
Борба за народни језик и за један разуман, прост и једно ставан правопис била је, Уствари; само борба за стварање једког од битних услова за једну вњиншевност) нову, напред ну народну и општу. Нао што ни власт није припадала народу, тако тада ни књижевност није била ни народна, ни приступачна народу. Негована од ограниченог броја учених људи и сведена на један узак слој · градског становништва, писана једним непостојећим је. зином, она је, поред свих родољубивих намера својих твораца, остајапа не само кненародна, него све више постаћала назадна и противнародна онако како су то опредељивали одређени објективни услови, послужила не само као сметња _ појави нове. здраве, савременије књижевности, но и као оруђе у борби против самог напретка.
Зато, кад је 1847 година донела Његошев Горски вијенац, Браннове Песме, Вуков Нови завјет и Даничићев Рат за срп. ски језин и правопус то нису биле само четири значајне књи жевне појаве, четири крупна хњимевна дела и четири велике победе нових погледа у нашој књижевности, већ је то била цела и потпуна победа те нове књижевности над старом. То је истовремено. била и победа науке, победа нових снага, нових начела; победа народног духа и дефинитивно освајање земљишта националне хжултуре за широке, напредне, демократ ске основе будућег културног развоја. Иако стари дух, стара схватања и стара књиневност нису с појавом ових дела пре· стали да постоје, они СУ постаниом ових дела очигледно осетили да су побеђени. изгубили су поуздање и били лишени оне борбености којом су У току неколико деценија она. Ко ваљано оштрили и наоштрили зубе Вуку. А што још некоЛико година после 1847 сретамо то старо и преживело у ношој књижевној историји, то. је било по: простој инерцији стваРИ и духова и благодарећи поЛаинским мерама воје су пре-
А ИЦ пау
дузимали, не да се одупру, него само да се заштите.
Ано идемо појединачно од једног до другот од ових дела, нојима је испуњена и обележена година 1847, као ниједна друга у нашој књижевној исто. рији, онда ћемо, украско, видети ово. у
Вунови противници и из ин. тереса. и из уверења – порицали су народном говору могућност и способнст једног књижевног језина уопште. Говедарски језин, језик свињара- И чобана; уз сву народну. поезију, ноја им је дотада већ била по. зната и којој су били приморани и сами да се диве, није по мишљењу Вукових противника — имао услова не само да се усвоји као готов нњишевни језик, него није имао ни способности да се развије у прави ињимшевни језин. И кад је Вук, најзад; после толико напора, објавио свој превод Светог писма и на тексту такве нњиге по ијззао могућност новог. народног књиневнот језика и својим ванредним _ књижевним _ талентом дао "обрасце првокласне књижевне прозе и књижевног стила, последње копље противника народног језика било је избачено из руну.
Кад. се још те године јавио двадесетдвогодишњи младић Ђуро Даничић својом хњижицом Рат за српски језин и при. вопис показало се да је нова, млада генерација не само за Вукова начела У књиневности, него да је она у научној спре.ми оставила далеко за собом сву ту стару школу,и све противнике' Вунове реформе. Да. ничић је научно; објективношћу, ерудицијом и логичношћу којој
се није могло приговорити побио све »научне« доназе Вукових противника, на научном плану овог проблема потпуно онемогућио и ућуткао за-
их увек. Бранкове песме, поред тога што су пружиле једну нову, испирисану народном песмом,
јаснију и нивотнију поезију, биле су и успео образац народног говора као језика уметничке поезије.
Његош је својим спевом син-
„тетисао све: те проблеме, умет'ничви овечовечио
супротности свога времена, и својим стихом и својим језиком, у једној ненадмашној форми и уметничкој савршености, озанонио за књижевност народни дух и народни говор. Он је великим дометом свога дела лишио морал ног и уметничког оправдања постојање сване друге уметкости и књижевне радње хоја не би почивала на широким 0основама народног живота и која не би бипа везано за изражајне могућности самог народа. Тако је, појавом ових дела коначно победила једна велика књижевна револуција, победио народни језик и створена оснол ва за савремени, широки и демократски развој наше књиневности. Тако је том победом народу враћено право на његову сопствену с књинжевну и уопште културну будућност к створени основи за њен развој. И не само то. Ова дела су својом вред
ношћу, поред свог великог историско - развојног значаја, била и сама један остварени
део те будућности. Ђура РАДОВИЋ
~ Ма пп ле о Ми
КУЛТУРИ
се прослава
8300-тодишњице Москве
метничким делима". Изложбу је организовао Комитет за уметност при Министарском савету СССР у сарадњи са Организационим комитетом Савеза совјетских ликовних уметника СССР и Московским савезом совјетских уметника.
Изложба обухвата најбоља дела славних сликара, графичара и вајара која приказују историску прошлост _ совјетске престонице, велика збивања Октобарске револуције предратну социјалистич'ку изградњу, године Отаџбинског рата и поратну Москву. _ Преко 300 предмета за ову изложбу изабрано је у чувеној Државној третјаковској галерији, Музеју ликовне уметности „Пушкин“ иу збиркама Московског савеза Уметника, |
Стара Москва биће _ приказана кроз литографије и линогравуре уметника осамнаестог и деветнаестог века, као и кроз слике А, Васњецова и В. Поленова. Новој, социјалистичкој Москви посвећена су дела _ најистакнутијих совјетских сликара и вајара. Биће изложене варијанте слика Александра Герасимова „В. И. Лењин на говорници" и „Ј. В, Стаљини К. Е. Ворошилов у Кремљу“, као и Герасимовљева слика „Химна Октобру". Посетиоци изложбе моћи ће да виде и одлична дела других чувених совјетских _ уметника: „Претставници сељака код В. И. Лењина" И. Грабара, „Ј. 8. Стаљин на фронту код Москве у децембру 1941 године" П. Соколова-Скаља, „Ј. В. Стаљин“ Д. Набандјана", „Парада на Црвеном тргу 7 новембра 1941 године" К. Јуона.
У одељењу графичких совјетска Москва биће заступљена И. Павлова,
радова
делима Кукриникси, П. Васиљева, И. Соколова и других уметника. Биће изложен и велики вајарски рад Н, Томског који приказује оснивача Москве Јурја Долгоруког.
СПОМЕНИК ЈУРЈУ ДОЛГОРУКОМ Познати совјетски вајар С. Орлов завршава рад на моделу споЈурју Долгоруком. Споменик ће. се открити идуће године на тргу испред зграде Московског совјета.
меника оснивачу Москве
ЈУБИЛАРНА ПРЕТСТАВА У ЛЕЊИНГРАДУ
Лењинградско Мало оперско позориште приредиће 6 септембра, уочи дана прославе Москве, свечану претставу — премијеру другог дела опере славног совјетског композитора Сергеја Прокофјева „Рат и мир". Премијера је исто тако везана и за 135-годишњицу _ историске Бородинске битке. Прокофјева опера, надахнута истоименим генијалним делом Лава Толстоја, завршава се гпотеозом у част бранилаца Москве
и отаџбине.
овек с пушком је један од о них филмова у којима су створени ликови најистакнутијих људи ве-
лике Октобарске револуције, проле-. терских вођа Владимира Илића Лењина. и Јосифа Висарионовића Стаљина. Јунак филма је војник-сељак Шадрин, а радња је из 1917 године, године ду.
боких и далекосежних промена у ТРУ-,
лој царистичкој Русији. Догађаји, прижазани у филму, одигравају се на подручју Петрограда—данашњег Лењинграда — кога су назвали колевком рволуције. : )
... На фронту је тишина, На рову забодена табла „са натписом >Доле рата, И руским и немачким војници ма додијала је борба за интересе ка» питалистичких и _ империјалистичких кругова. Људи хоће кући, на своју земљу. То је атмосфера првих сцена филма,
>Човек с пушком< снимљен је према популарном комаду Николаја По“ година, али се филм унеколико раз“ ликује од Погодиновог дела. Радња филма добила је у ширини, створене су масовне сцене, и епизоде битака. Ове сцене омогућиле су да се вође парода прикажу у непосредном Узајамном дејству са народом, а «Човеку с пушком« дале су филмски карактер. И овим филмом велики режисер Јут“ кевић показао је да одлично зна да искористи чисто филмске могућности изражавања, али не ради ефекта, него да дубље и образложеније прикаже основну радњу филма и главне ли кове.
Овај садржајни филм омогућава нам
„Човен с пушном!"
да се пренесемо у значајне дане Октобра и да видимо ликове највећих људи-и дана, Лењина и Стаљина, људи у којима је народ дао снагу који су без колебања веровали у ту снагу и који су је усмерили ка победи пролетерске револуције и остварењу совјетске власти, на шестини земљине површине,
Главне улоге филма играју: М. Штраух (Лењин), М. Галовани (Ста“ љин), Б. Тенин (Шадрин), М. Бернес (Костја и Н. Шеркасов (Генерал). Филм је снимљен у продукцији »Ленфилм«, у режији Сергија Јуткевића по сценариу Н. Погодина. Музику је компоновао Шестаковић.
Једна сцена из филма „Човек с пушком“
Фолклорна група бродоградилишта са Корчуле игра „Морешку“
и живот
Наша делегација достојно је репрезентовала земљу на Светском фестивалу
У Прагу
(Суетам омладински фестивал
у “Прагу, организован _ од стране Светске федерације демократске омладине, још једном је показао вољу читаве демократске омладине света за борбу за трајан мир, демократију и равноправ. ност народа,
Светски омладински фестивал у Прагу окупио је претставнике демократске омладине 60 земаља, који су кроз _ разне – конкурсе, спортска такмичења, разне _ концерте и наступе показали културу својих народа. Фестивал је огромно много допринео упознавању и зближењу демократске омладине света.
У делегацији Народне омладине Југославије на светском фестивалу демократске омладине учествовали су спортисти (футбалски тим „Црвене звезде", одбојка, пинг-понг итд.), хор омладинског културно _ уметничког друштва „Иво Лола Рибар" са својом фолклорном групом српских народ них игара, фолклорна _грула омладинског _ културног _ друштва „Јожа Влаховић“ из Загреба, група радничке омладине бродоградилишта на Корчули, која је изводила „Морешку", старинску мачевалачку игру са острва Корчуле, фолклорна група македонских народних кола из Лазаропоља, пионирска група „Кристијан Карпош" из Скопља, солисти, културно-уметничка група са Омладинске пруге итд.
Југословенска омладинска делегација је својим солидно спремљеним и добро пробраним програмом достојно репрезентовала Народну омладину Југославије и своју земљу. То се види и по низу победа које је она постигла. Пријем на који је наша делегација наишла био је врло срдачан, како од стране чехословачке о-
младине, народа, тако и од свих претставника демократске _ омладине света.
На концертима и у сусретима са осталим делегацијама, наша – делегација је увек топло поздрављана пљескањем _ и поклицима маршалу Титу. Дочекивали су нас песмама са Омладинске пруге, а свака делегација отпевала је печито су нас поздрављали делегати који су били прошле и ове године на Омладинској прузи,
Кроз састанке и разговоре са осталим делегацијама ми смо се упознали са животом и радом демократске омладине тих земаља. Нарочито срдачан састанак био је са совјетском омладинском делегацијом, која је такође достојно репрезентовала своју земљу.
Сви смо јасно осетили симпатију и љубав демократске омлади. не света за Титову омладину и нову Титову Југославију. |
На овако _ великој манифестацији, као што је био Светски омладински фестивал, јасно је да смо видели много и упознали се са културом и развојем многих земаља, и стекли извесна иску= ства, нарочито од совјетске деле гације.
На завршетку фестивала, _величанственој смотри демократске омладине света, још једанпут је манифестовано јединство _ омла-
" дине света за трајан мир и демократију. Добро организована, врло импозантна наша делегација је још једанпут наишла на срдачан и братски пријем од народа и омладине Прага.
По затварању фестивала један део наше делегације гостовао је у Бардубици, а други део у
Брну и Братислави. На тим, врло успелим концертима, манифестовало се братство чехословачког и нашег народа.
По доласку у Београд наша делегација дала је два успела концерта, показала своме народу и омладини оно што је тако топло примљено од читаве демократске омладине света,
О нашем даљем развоју и културном напретку биће обавештавана и даље омладина света не само преко наше или њихове демократске штампе већ и преко мефусобног дописивања — стотине адреса које смо добили и дали то ће нам омогућити.
Јелена ЗИМОЊИЋ
Рестаурација бившег конака књегиње ои“ Љубице » <>
У ЗГРАДУ ЋЕ СЕ УСЕЛКТИ
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ И НА-
УЧНО ПРОУЧАВАЊЕ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
НР СРБИЈЕ За конака Књегиње Љу-
бице, која се налази у Богојављенској улици, редак је архитектонски споменик у Београду који датира из времена стварања српске државе у 19 веку. Конак је израђен 1829 године у српском делу старог Београда, и тада се налазио такорећи на домаку тур: ског бедема. Зграда је веома лепо и складно грађена и пример је српско-балканског стила. На овој згради запањује правилност, јасноћа и пропорција простора ко“ је су, у оно време када је Београд био још турска паланка, тако ванредно решили архитекти.
Сада се врши рестаурација зграде конака Књегиње Љубице. У зграду ће се ускоро уселити новоформирани Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије. Делокруг рада овог новог Завода је веома разноврстан и обиман. Завод ће се старати о археолошким налазима и архитектонским споменицима; о старим градовима, тврђавама и манасти» рима; о етнографском материјалу и драгоценостима и о материјалним покретним и непокретним споменицима народноослободилачке борбе од осмог века до данас. Као што се види, делатност овога Завода обухвата широко поље радаЗаштиту свих старих културних споменика Србије преузима др“ жава. Пре рата, услед немарности, пропадали су најлепши споменици, што је доказ старања на“ родне државе за очување културних тековина.
——=—_—____—_—
Г. Козлов: Приврдени рачун у социјалистичком друштву, издање >Култура«, Београд 1947, латиницом и
ћирилицом, стр; 107, цена 14 ди“ нара
Л. Готовски: Лењин о економском преображају наше земље на бази социјализма, издање »Културе« Бе, оград, 1947, ћирилицом и латини цом, стр. 24, цена 3 динара
Н, Шкљар: Приче из зоолошког врта, издање »Просвете «Београд 1947, ћирилицом, стр. 275, цена 536 динара. = ==_-њ_ =
А ПРЕ | о
ње во
= =
|